Priprema japanskog javora za zimski period je jedan od najvažnijih aspekata njegove nege, posebno u regionima sa oštrim zimama. Iako su mnoge sorte otporne na niske temperature kada su zrele i posađene na odgovarajućem mestu, mlade biljke i one koje se gaje u saksijama su izuzetno osetljive i zahtevaju dodatnu zaštitu kako bi preživele. Zima donosi višestruke pretnje: niske temperature koje mogu oštetiti koren i koru, suvi i hladni vetrovi koji isušuju grane, i težak, vlažan sneg koji može polomiti nežnu strukturu krošnje. Adekvatna priprema u jesen može značajno smanjiti rizik od oštećenja i osigurati da tvoj javor dočeka proleće zdrav i spreman za novi rast.
Proces pripreme za zimu ne počinje sa prvim mrazom, već mnogo ranije. Već krajem leta, potrebno je prilagoditi režim nege kako bi se biljci pomoglo da postepeno pređe iz faze aktivnog rasta u fazu mirovanja. To pre svega znači prestanak bilo kakvog đubrenja, jer kasna prihrana, posebno azotom, stimuliše rast novih izdanaka koji su suviše nežni i ne bi stigli da odrvene pre zime. Takođe, učestalost zalivanja se postepeno smanjuje kako se temperature spuštaju, prateći prirodno smanjenje potreba biljke za vodom.
Osnovni cilj zimskog prezimljavanja je zaštita najosetljivijih delova biljke. Korenov sistem, iako pod zemljom, može pretrpeti oštećenja ako se tlo duboko zamrzne. Ovo je posebno izraženo kod biljaka u saksijama, gde je koren izložen hladnoći sa svih strana. Stablo mladih biljaka, sa svojom tankom i glatkom korom, podložno je pucanju usled naglih temperaturnih promena. Na kraju, delikatne grane mogu se lako slomiti pod teretom snega ili leda. Svaki od ovih rizika zahteva specifične mere zaštite.
Važno je razumeti da otpornost na zimu varira od sorte do sorte. Neke sorte japanskog javora su prirodno otpornije i mogu izdržati niže temperature, dok su druge, posebno one sa veoma iseckanim lišćem (dissectum varijeteti), generalno osetljivije. Prilikom kupovine, uvek proveri zonu otpornosti za određenu sortu i uporedi je sa klimatskim uslovima tvog područja. Bez obzira na sortu, svaka mlada biljka će u prvih nekoliko godina nakon sadnje imati koristi od dodatne zimske zaštite.
Važnost pripreme za zimu
Adekvatna priprema za zimu nije samo pitanje preživljavanja biljke, već i očuvanja njenog zdravlja i estetske vrednosti. Oštećenja nastala tokom zime mogu trajno narušiti formu drveta, ostaviti ružne ožiljke na kori i stvoriti ulazne tačke za bolesti i štetočine. Biljka koja pretrpi značajan zimski stres ulazi u proleće oslabljena, sa smanjenom energijom za rast i razvoj, što je čini podložnijom problemima tokom cele naredne sezone. Zbog toga je ulaganje vremena u jesenju pripremu investicija u dugoročnu vitalnost tvog javora.
Jedan od ključnih procesa koji se dešava u jesen je aklimatizacija, odnosno postepeno prilagođavanje biljke na niske temperature. Ovaj proces je podstaknut skraćivanjem dana i postepenim padom temperature. Biljka usporava svoj metabolizam, povlači hranljive materije iz lišća (što rezultira prelepim jesenjim bojama) i priprema svoja tkiva da izdrže smrzavanje. Naše intervencije, kao što su prestanak đubrenja i smanjenje zalivanja, pomažu biljci u ovom prirodnom procesu.
Zaštitne mere koje primenjujemo, kao što su malčiranje ili umotavanje, imaju za cilj da ublaže ekstremne uslove kojima je biljka izložena. One ne mogu u potpunosti sprečiti uticaj zime, ali mogu smanjiti nagle promene temperature, zaštititi od isušujućeg vetra i sprečiti fizička oštećenja. Cilj je stvoriti stabilnije mikro-okruženje oko najosetljivijih delova biljke, dajući joj tako veće šanse da prođe kroz najteži period godine bez većih posledica.
Priprema za zimu je posebno kritična u prve dve do tri godine nakon sadnje. U tom periodu, korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i raširen, a stablo i grane su tanki i osetljivi. Kako drvo stari, njegov korenov sistem prodire dublje u zemlju gde su temperature stabilnije, a kora postaje deblja i otpornija. Zrelo, dobro uspostavljeno drvo posađeno na zaštićenoj lokaciji često ne zahteva nikakvu posebnu zimsku zaštitu, osim eventualno sloja malča.
Zaštita korena i stabla
Korenov sistem je najvažniji deo biljke za preživljavanje zime, ali je istovremeno i veoma osetljiv na smrzavanje. Najefikasniji način da se zaštiti koren biljaka posađenih u vrtu je nanošenje debelog sloja organskog malča. U kasnu jesen, nakon što opadne lišće ali pre nego što se zemlja zamrzne, rasporedi sloj malča (kora drveta, sečka, lišće, slama) debljine 10-15 cm oko osnove biljke. Malč treba da pokrije široko područje, idealno do ivice krošnje.
Malč deluje kao izolacioni pokrivač koji sprečava nagle promene temperature u zemljištu. On usporava smrzavanje tla tokom perioda niskih temperatura i sprečava prerano odmrzavanje tokom kratkih zimskih otopljenja. Ova stabilizacija temperature smanjuje stres za koren i štiti ga od oštećenja. Važno je ne nanositi malč direktno uz stablo; ostavi nekoliko centimetara slobodnog prostora kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečila pojava truleži.
Stablo mladih japanskih javora, sa svojom tankom korom, podložno je pucanju usled zimskih uslova. Ovaj problem, poznat kao „mrazopuc“ ili zimska opekotina, nastaje kada sunce tokom vedrog zimskog dana zagreje tamnu koru na jugozapadnoj strani stabla. To dovodi do širenja tkiva, a kada sunce zađe i temperatura naglo padne, tkivo se brzo skuplja, što dovodi do pucanja kore i stvaranja vertikalnih pukotina. Ove rane su opasne jer otvaraju put za ulazak bolesti.
Da bi se stablo zaštitilo, može se omotati posebnim trakama za zaštitu drveća, jutom ili drugim svetlim materijalom koji će reflektovati sunčeve zrake i sprečiti pregrevanje kore. Umotavanje se vrši od osnove stabla prema gore, preklapajući slojeve, i zaštita se ostavlja tokom cele zime. U rano proleće, kada prođe opasnost od jakih temperaturnih oscilacija, zaštitu treba ukloniti kako bi se omogućilo kori da diše i sprečilo stvaranje staništa za insekte i vlagu.
Zimzelena zaštita od vetra i mraza
Hladni i suvi zimski vetrovi mogu biti jednako štetni kao i niske temperature. Vetar ubrzava proces isušivanja (desikacije) grana i pupoljaka, jer biljka gubi vlagu koju ne može nadoknaditi iz smrznutog tla. Ovo je posebno opasno za zimzelene biljke, ali i za listopadne kao što je japanski javor. Mladi javori posađeni na otvorenim, vetrovitim lokacijama su izuzetno ugroženi. Najbolje dugoročno rešenje je sadnja na mestu koje je prirodno zaštićeno od dominantnih zimskih vetrova.
Ako je drvo već posađeno na izloženom mestu, može se napraviti privremeni vetrobran. To se može postići postavljanjem stubova oko biljke (na određenoj udaljenosti da se ne ošteti koren) i razvlačenjem jutane tkanine (burlap) ili agrotekstila između njih. Vetrobran treba postaviti na strani sa koje duvaju najjači vetrovi. Cilj nije potpuno zatvoriti biljku, već samo ublažiti snagu vetra. Potpuno umotavanje cele krošnje može dovesti do nakupljanja vlage i pojave bolesti.
Težak, vlažan sneg predstavlja veliku opasnost za višestruke, tanke grane japanskog javora, koje se pod njegovom težinom mogu saviti i slomiti. Nakon svake veće snežne padavine, preporučljivo je lagano otresti sneg sa grana koristeći metlu ili dugačak štap. To treba raditi veoma pažljivo, gurajući grane odozdo prema gore, kako bi se izbeglo njihovo dodatno opterećivanje i lomljenje. Nikada ne treba tresti sneg sa grana ako su prekrivene ledom, jer su tada izuzetno krte i lako pucaju.
Zaštita od ekstremno niskih temperatura može se postići i prekrivanjem cele biljke, posebno ako je reč o manjim, osetljivim primercima. Može se napraviti konstrukcija od tri ili četiri kočića zabodena u zemlju oko biljke, preko koje se prebaci agrotekstil, ćebe ili jutana vreća. Važno je da pokrivač ne dodiruje direktno grane i da seže do zemlje kako bi se uhvatila toplota koja se oslobađa iz tla. Ovaj pokrivač treba staviti pre najavljenog talasa ekstremne hladnoće i ukloniti ga čim temperature porastu, kako bi se biljci omogućilo da diše.
Prezimljavanje japanskog javora u saksijama
Japanski javori koji se gaje u saksijama zahtevaju najviše pažnje tokom zime jer je njihov korenov sistem potpuno izložen niskim temperaturama. Dok zemlja u vrtu deluje kao prirodni izolator, supstrat u saksiji se smrzava brzo i potpuno, što može biti fatalno za koren. Zbog toga, ostavljanje saksije na otvorenom, nezaštićene, u hladnim klimatskim uslovima gotovo sigurno dovodi do propadanja biljke. Prezimljavanje u saksiji zahteva proaktivan pristup.
Najsigurnija metoda je premeštanje saksije na zaštićeno, negrejano mesto tokom najhladnijeg dela zime. Idealna lokacija je negrejana garaža, podrum, šupa ili zatvorena veranda, gde će temperatura ostati iznad nule, ali dovoljno niska da biljka ostane u stanju mirovanja. Biljci u ovom periodu nije potrebna svetlost, jer nema lišće. Važno je samo povremeno proveriti vlažnost supstrata (jednom mesečno) i vrlo malo zaliti ako je potpuno suv, tek toliko da se koren ne isuši u potpunosti.
Ako nemate mogućnost da biljku unesete unutra, saksiju je neophodno temeljno izolovati. Jedna od metoda je „sadnja“ saksije u zemlju. Iskopaj rupu u vrtu dovoljno veliku da u nju stane cela saksija, postavi je unutra i zagrni zemljom do ivice. Zemlja će pružiti odličnu izolaciju. Površinu oko biljke dodatno zaštiti debelim slojem malča. Ova metoda efikasno štiti koren od smrzavanja.
Druga opcija za izolaciju je grupisanje više saksija zajedno uz zaštićeni zid kuće, a zatim njihovo umotavanje. Spoljnu stranu saksija možeš obložiti stiroporom, folijom sa mehurićima, starim ćebadima ili jutanim vrećama, a prazan prostor između saksija ispuniti lišćem ili slamom. Važno je izolovati saksiju sa svih strana, uključujući i dno, tako što ćeš je podići od hladnog betona ili zemlje postavljanjem na drvene letvice ili komade stiropora. Na kraju, celu grupu saksija možeš dodatno zaštititi od vetra agrotekstilom.
