Iako engleski kariopteris važi za relativno otporan žbun, uspešno prezimljavanje je ključno za njegovu dugovečnost i obilno cvetanje iz godine u godinu. Pravilna priprema za period mirovanja pomaže biljci da se zaštiti od niskih temperatura, zimskih vetrova i prekomerne vlage, koji mogu biti najveći neprijatelji tokom hladnih meseci. Nivo potrebne zaštite zavisi od klimatske zone u kojoj se nalaziš, kao i od starosti i položaja same biljke. Mlade biljke i one posađene u saksijama su uvek osetljivije i zahtevaju više pažnje. Kroz nekoliko jednostavnih, ali važnih koraka, možeš osigurati da tvoj plavobradi lepotan bezbedno dočeka proleće i nagradi te novim rastom.
Osnovna otpornost kariopterisa na hladnoću je prilično dobra, i on može podneti temperature do oko -15°C, a ponekad i niže, posebno ako je zaštićen snežnim pokrivačem. Međutim, problem često nije sama niska temperatura, već kombinacija mraza, vetra i vlage u zemljištu. Hladni zimski vetar može isušiti nadzemne delove biljke, dok zaleđeno i vlažno zemljište može oštetiti korenov sistem. Zbog toga se priprema za zimu fokusira na zaštitu korena i smanjenje negativnog uticaja vetra.
Jedna od najvažnijih stvari koju treba zapamtiti jeste da se kariopteris nikada ne orezuje u jesen. Iako može delovati primamljivo da se žbun „uredi“ pre zime, ostavljanje svih grana netaknutim ima ključnu zaštitnu funkciju. Grane, čak i kada su bez lišća, stvaraju svojevrsnu barijeru koja štiti krunu biljke (deo gde stablo izlazi iz zemlje) od direktnog udara hladnog vetra i mraza. Takođe, one pomažu u zadržavanju snega, koji je najbolji prirodni izolator i pruža efikasnu zaštitu korenu od dubokog smrzavanja.
Prestanak prihranjivanja je takođe ključan korak u pripremi za zimu. Poslednje đubrenje treba obaviti u rano proleće. Bilo kakva prihrana tokom kasnog leta ili jeseni može stimulisati novi rast. Mladi, nežni izdanci koji se pojave kasno u sezoni nemaju vremena da adekvatno sazru i odrvene pre dolaska mrazeva. Kao takvi, oni su izuzetno osetljivi na smrzavanje, a njihovo propadanje može postati ulazna tačka za razne bolesti. Pusti biljku da prirodno uspori svoj rast i pripremi se za period mirovanja.
Poslednje zalivanje pred zimu treba obaviti pre nego što se zemlja potpuno smrzne, ali samo ako je jesen bila izuzetno suva. U većini slučajeva, jesenje kiše obezbede dovoljno vlage. Važno je da kariopteris ne uđe u zimu u potpuno suvoj zemlji, ali je još važnije da ne bude u previše vlažnoj, jer će se voda smrznuti i oštetiti koren. Pronalaženje ravnoteže je ključno; zemlja treba da bude blago vlažna, ali nikako natopljena.
Zaštita korena malčiranjem
Najefikasnija i najvažnija mera za zaštitu kariopterisa tokom zime jeste malčiranje. Malč deluje kao izolacioni pokrivač koji štiti korenov sistem od ekstremnih niskih temperatura i, što je još važnije, od naglih promena temperature. Stabilna temperatura zemljišta smanjuje stres za biljku i sprečava oštećenja korena koja mogu nastati usled ciklusa smrzavanja i odmrzavanja tla. Ova mera je posebno kritična za mlade biljke u prvoj i drugoj godini nakon sadnje.
Najbolje vreme za postavljanje zimskog malča je kasna jesen, nakon prvih slabijih mrazeva, ali pre nego što se zemlja duboko smrzne. To je obično krajem novembra ili početkom decembra. Ne treba malčirati prerano, dok je zemlja još topla, jer to može privući glodare da naprave gnezdo u toplom i rastresitom materijalu. Sačekaj da se priroda umiri i biljka u potpunosti uđe u fazu mirovanja.
Kao malč se mogu koristiti različiti organski materijali. Suvo lišće, slama, borove iglice, seckana kora drveta ili čak zreo kompost su odličan izbor. Nanesi debeo, rastresit sloj malča u visini od 10 do 15 centimetara oko osnove biljke, prekrivajući površinu zemlje u širini krošnje. Važno je da malč bude rastresit kako bi omogućio protok vazduha i sprečio truljenje. Izbegavaj nabijanje malča direktno uz stablo; ostavi mali „dišući“ prsten oko osnove.
Na proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada vidiš prve znake novog rasta pri osnovi biljke, vreme je da se zimski malč ukloni ili razgrne. Ne treba žuriti sa ovim poslom, jer malč štiti biljku i od kasnih prolećnih mrazeva. Kada ga ukloniš, dozvolićeš suncu da brže ugreje zemlju i podstakne biljku na rast. Deo malča, poput komposta, možeš lagano uneti u površinski sloj zemlje kao prvu prolećnu prihranu.
Zimska zaštita na vetrovitim položajima
Ako je tvoj kariopteris posađen na lokaciji koja je izložena jakim zimskim vetrovima, možda će mu biti potrebna dodatna zaštita pored malčiranja. Vetar, posebno onaj suv i hladan, može izazvati takozvanu zimsku sušu. To se dešava kada vetar isušuje nadzemne delove biljke (grane), dok smrznuto tlo sprečava koren da nadoknadi izgubljenu vlagu. Iako kariopteris gubi lišće, njegove grane su i dalje žive i podložne isušivanju.
Jednostavan način da se biljka zaštiti od vetra jeste postavljanje privremene barijere ili vetrobrana. To možeš uraditi tako što ćeš sa vetrovite strane zabosti nekoliko kočeva u zemlju oko žbuna i na njih pričvrstiti agrotekstil (agril foliju), jutane vreće ili neku drugu vrstu guste mreže. Važno je da materijal „diše“ i da ne stvara efekat staklene bašte, jer bi to na sunčanim zimskim danima moglo prerano probuditi biljku. Cilj je samo da se ublaži jačina udara vetra.
Druga opcija je da se ceo žbun lagano obmota agrotekstilom. Nikada ne koristi plastičnu foliju, jer ona ne dozvoljava protok vazduha, što dovodi do kondenzacije, vlaženja biljke i potencijalnog razvoja bolesti ili oštećenja od leda. Agrotekstil je idealan jer je lagan, propušta vazduh i svetlost, a pruža zaštitu od vetra i nekoliko stepeni niže temperature. Labavo obmotaj materijal oko žbuna i veži ga kanapom na nekoliko mesta.
Sneg je, kao što je već pomenuto, najbolji prijatelj biljaka tokom zime. Ako imaš mogućnosti, nakon čišćenja staza, natrpaj sneg oko osnove svog kariopterisa. Debeo snežni pokrivač je savršen izolator koji štiti koren od najdubljih mrazeva i održava ga u stabilnim uslovima. Tamo gde ima dovoljno snega, dodatna zaštita često nije ni potrebna, osim osnovnog sloja malča.
Prezimljavanje kariopterisa u saksijama
Kariopteris uzgajan u saksijama je znatno osetljiviji na zimske uslove nego onaj u bašti. Korenov sistem u saksiji je izložen hladnoći sa svih strana – odozgo, sa strane i odozdo – i nema zaštitni izolacioni sloj zemlje oko sebe. Zbog toga, ostavljanje saksije na otvorenom tokom zime u hladnijim klimatskim zonama gotovo sigurno dovodi do smrzavanja korena i propadanja biljke. Zbog toga je neophodno preduzeti posebne mere zaštite.
Najsigurniji metod je premeštanje saksije u zaštićen, ali negrejan prostor. Idealna mesta su garaža, podrum, negrejana veranda ili šupa, gde temperatura ostaje iznad nule, ali je dovoljno hladno da biljka ostane u stanju mirovanja. Prostorija treba da ima bar malo svetlosti. Tokom boravka u zatvorenom, zalivanje se svodi na apsolutni minimum – dovoljno je zaliti jednom mesečno ili čak ređe, tek toliko da se supstrat ne pretvori u prašinu.
Ako nemaš mogućnost da uneseš saksiju unutra, možeš pokušati da je zaštitiš na otvorenom. Prvi korak je da se saksija izoluje. To možeš uraditi tako što ćeš je celu obmotati sa nekoliko slojeva agrotekstila, debljeg kartona, jutane tkanine ili folije sa vazdušnim mehurićima. Takođe je važno izolovati je i od hladnog tla, pa je postavi na komad stiropora ili drvenu paletu. Zatim, celu „upakovanu“ saksiju postavi na što zaštićenije mesto, na primer, uz južni zid kuće, gde će biti zaštićena od vetra.
Još jedna efikasna tehnika je „ukopavanje“ saksije. Ako imaš prostora u bašti, jednostavno iskopaj rupu dovoljno veliku da u nju stane cela saksija. Postavi saksiju u rupu i zagrni je zemljom sve do gornje ivice. Na taj način, zemlja u bašti će delovati kao prirodni izolator i štititi koren od smrzavanja. Površinu supstrata u saksiji dodatno zaštiti debelim slojem malča. Na proleće, jednostavno iskopaš saksiju i vratiš je na njeno mesto na terasi.
