Prezimljavanje engleske muškatle je ključan proces koji osigurava ne samo njen opstanak tokom hladnih meseci, već i postavlja temelje za bujno cvetanje u narednoj sezoni. Za razliku od nekih drugih vrsta muškatli koje se mogu tretirati kao jednogodišnje biljke, engleska muškatla je višegodišnja biljka koja, uz pravilnu zimsku negu, može živeti godinama, postajući sve veća i lepša. Proces pripreme za mirovanje i obezbeđivanje adekvatnih uslova tokom zime zahteva određeno znanje i trud, ali se višestruko isplati kada vas biljka na proleće nagradi zdravim rastom i raskošnim cvetovima. Mnogi neuspesi u gajenju ove vrste potiču upravo iz nepravilnog postupanja tokom zimskog perioda.
S dolaskom jeseni i prvih hladnijih noći, vreme je da počnete sa pripremama za unošenje biljaka u zatvoren prostor. Engleska muškatla ne podnosi mraz, i čak i kratkotrajno izlaganje temperaturama ispod nule može je trajno oštetiti. Idealno vreme za unošenje je pre prvog jesenjeg mraza, obično krajem septembra ili početkom oktobra, u zavisnosti od klimatskog područja. Pre samog unošenja, neophodno je detaljno pregledati biljku. Uklonite sve suve, požutele ili oštećene listove, kao i precvetale cvetove.
Ovaj period je takođe idealan za orezivanje. Jesenje orezivanje pomaže biljci da lakše prebrodi zimu, smanjuje rizik od bolesti i podstiče snažan rast na proleće. Biljku treba skratiti za otprilike jednu trećinu do polovine njene visine. Uklonite sve slabe, tanke i isprepletane grane, ostavljajući samo zdrave i snažne izdanke. Orezivanje smanjuje i ukupnu masu biljke, čineći je lakšom za smeštaj i smanjujući potrebu za vodom i hranljivim materijama tokom mirovanja.
Pre unošenja u zatvoren prostor, važno je proveriti da li na biljci ima štetočina. Insekti kao što su lisne vaši ili bela leptirasta vaš mogu se brzo razmnožiti u toplim sobnim uslovima i preneti na druge biljke. Ako primetite bilo kakve štetočine, tretirajte biljku odgovarajućim insekticidom pre nego što je unesete unutra. Preventivno tuširanje cele biljke mlakom vodom takođe može pomoći u uklanjanju prašine i eventualnih nepoželjnih gostiju.
Odabir idealnog prostora za zimovanje
Pronalaženje odgovarajućeg mesta za prezimljavanje je najvažniji korak u ovom procesu. Idealni uslovi za zimski odmor engleske muškatle su svetla i prohladna prostorija. Temperatura bi trebalo da se kreće u rasponu od 7 do 12 stepeni Celzijusa. Niže temperature su neophodne kako bi se biljka uvela u stanje mirovanja (dormancije), što je prirodan proces koji joj omogućava da sačuva energiju za narednu sezonu. Držanje biljke na toplom, u grejanoj dnevnoj sobi, često dovodi do njenog iscrpljivanja, izduženog i slabog rasta i izostanka cvetanja na proleće.
Pored niske temperature, ključna je i svetlost. Za razliku od nekih drugih biljaka koje se mogu prezimljavati u potpunom mraku, engleskoj muškatli je i tokom zime potrebno dosta svetlosti. Svetla, negrejana stepeništa, zastakljene terase, svetli podrumi sa prozorom ili hladne spavaće sobe su odličan izbor. Ukoliko nemate dovoljno svetlu prostoriju, biljka će početi da formira duge, tanke i blede izdanke u potrazi za svetlošću. Ovi izdanci su slabi i treba ih orezati na proleće.
Izbegavajte smeštanje biljaka u blizini izvora toplote, kao što su radijatori ili peći, jer suv i topao vazduh može dovesti do brzog isušivanja i propadanja biljke. Takođe, važno je obezbediti dobru cirkulaciju vazduha kako bi se sprečila pojava gljivičnih oboljenja, poput sive plesni, kojoj pogoduju ustajali i vlažni uslovi. Povremeno provetravanje prostorije, ali bez izlaganja biljke direktnoj promaji i ledenom vazduhu, veoma je korisno.
Ukoliko nemate idealne uslove, pokušajte da pronađete kompromis. Ako je prostorija toplija od preporučene, biljci će biti potrebno više svetlosti i nešto češće, ali i dalje veoma oskudno zalivanje. Ako je prostorija tamnija, temperatura mora biti što niža kako bi se metabolizam biljke sveo na minimum. Važno je razumeti da što je temperatura viša, to je i potreba za svetlošću veća.
Nega tokom perioda mirovanja
Jednom kada smestite biljku na njeno zimsko stanište, nega se svodi na minimum. Najveća greška koju možete napraviti tokom zime je prekomerno zalivanje. U stanju mirovanja, pri niskim temperaturama, biljka troši veoma malo vode. Supstrat treba održavati jedva vlažnim, odnosno zalivati tek toliko da se ne isuši u potpunosti i ne pretvori u prašinu. Učestalost zalivanja zavisi od temperature, ali obično je dovoljno zaliti biljku jednom u tri do četiri nedelje, a ponekad i ređe. Pre svakog zalivanja, obavezno proverite vlažnost supstrata.
Prihranjivanje se tokom zimskog perioda u potpunosti obustavlja. Biljka ne raste aktivno i ne može da iskoristi hranljive materije. Dodavanje đubriva u ovom periodu može samo dovesti do nakupljanja soli u supstratu i oštećenja korenovog sistema. Sa prihranom se ponovo počinje tek na proleće, kada biljka pokaže prve znake novog rasta.
Tokom zime, redovno proveravajte stanje biljaka. Uklanjajte sve listove koji požute i otpadnu, jer oni mogu postati izvor zaraze. Takođe, povremeno pregledajte biljke na prisustvo štetočina koje su možda preživele jesenje čišćenje. U toplim i suvim uslovima, može se pojaviti crveni pauk. Uočavanje problema na vreme omogućava vam da brzo reagujete i sprečite veće štete.
Normalno je da biljka tokom zime izgubi deo lišća. Nemojte se brinuti ako izgleda pomalo „ogoljeno“. To je deo prirodnog ciklusa mirovanja. Sve dok je stabljika čvrsta i zdrava, biljka je živa i spremna da na proleće potera nove izdanke. Najvažnije je održati koren zdravim, a to se postiže pre svega izbegavanjem prekomernog zalivanja.
Buđenje biljke u proleće
S dolaskom proleća, kada dani postanu duži i topliji, vreme je da se biljka postepeno probudi iz zimskog sna. Ovo je period tranzicije koji treba obaviti pažljivo kako bi se izbegao šok za biljku. Obično se sa procesom buđenja počinje krajem februara ili početkom marta. Prvi korak je da se biljka, ako je potrebno, ponovo oreže. Uklonite sve suve grančice i slabe, izdužene izdanke koji su se možda pojavili tokom zime. Ovo korektivno orezivanje će podstaći rast snažnih, zdravih grana.
Nakon orezivanja, pravo je vreme za presađivanje. Presađivanje u svež, hranljiv supstrat daće biljci neophodnu energiju za novi početak. Izaberite saksiju koja je za broj veća od prethodne i koristite kvalitetan supstrat za cvetnice. Prilikom presađivanja, pregledajte koren i uklonite sve oštećene ili trule delove. Nakon presađivanja, biljku dobro zalijte, ali sačekajte sa prvom prihranom najmanje tri do četiri nedelje.
Postepeno povećavajte količinu vode i počnite sa prihranom kada primetite da je biljka krenula sa aktivnim rastom. U početku koristite polovinu preporučene doze đubriva, a zatim postepeno pređite na punu dozu. Biljku takođe treba postepeno privikavati na više temperature i više svetlosti. Možete je premestiti u topliju prostoriju ili bliže prozoru.
Iznošenje biljke napolje treba obaviti tek kada prođe svaka opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Pre nego što je trajno iznesete, neophodno je da je postepeno privikavate na spoljne uslove. Tokom nedelju do dve dana, iznosite je napolje na nekoliko sati tokom najtoplijeg dela dana, na zaštićeno, senovito mesto. Postepeno produžavajte vreme koje provodi napolju i izlažite je jutarnjem suncu. Ovaj proces kaljenja će sprečiti šok i opekotine na listovima.
