Iako je engleska lavanda, kao robustan hibrid, znatno otpornija na niske temperature od mnogih drugih sorti lavande, pravilna priprema za zimski period je od suštinskog značaja za njen opstanak i bujno cvetanje naredne sezone, posebno u područjima sa oštrijim kontinentalnim klimama. Zimski uslovi, koji uključuju mraz, hladne vetrove i prekomernu vlagu, mogu predstavljati ozbiljan stres za biljku. Adekvatna jesenja nega, zaštita od ekstremnih uslova i pravilno postupanje tokom perioda mirovanja osiguraće da tvoji grmovi lavande ne samo prežive zimu, već i da u proleće uđu snažni, zdravi i spremni za novi ciklus rasta. Ovaj vodič će te provesti kroz sve neophodne korake za uspešno prezimljavanje tvoje lavande.
Priprema biljaka za zimu
Priprema engleske lavande za zimu počinje već krajem leta i početkom jeseni. Jedan od najvažnijih koraka je prestanak bilo kakve prihrane najkasnije do kraja jula ili početka avgusta. Đubrenje u kasno leto ili jesen podstiče rast novih, nežnih izdanaka koji nemaju dovoljno vremena da odrvene i sazru pre prvih mrazeva. Takvi izdanci su izuzetno osetljivi na niske temperature i lako izmrzavaju, što može oštetiti celu biljku i otvoriti put za infekcije.
Drugi ključan korak je jesenje orezivanje, ali ono mora biti izvedeno pravilno i u pravo vreme. Lagano orezivanje nakon prvog cvetanja, obično krajem leta, je preporučljivo jer podstiče biljku da očvrsne i sprečava lomljenje grana pod teretom snega. Međutim, treba izbegavati radikalno ili kasno jesenje orezivanje. Prekasno orezivanje stimuliše novi rast koji neće preživeti zimu. Najbolje je orezati precvetale cvetne stabljike i blago oblikovati grm, ali ostaviti većinu lisne mase da štiti koren i krošnju tokom zime.
Smanjenje zalivanja u jesenjem periodu je takođe od vitalnog značaja. Kako se temperature spuštaju i dani skraćuju, potreba biljke za vodom se drastično smanjuje. Prekomerna vlaga u zemljištu tokom zime je jedan od najvećih neprijatelja lavande, jer može dovesti do smrzavanja korena i njegovog truljenja. Dozvoli da se zemljište dobro prosuši i prestani sa zalivanjem, oslanjajući se samo na jesenje padavine. Cilj je da biljka uđe u period mirovanja u relativno suvom zemljištu.
Poslednji korak u pripremi je čišćenje prostora oko biljke. Ukloni sav korov, otpalo lišće i druge biljne ostatke iz neposredne blizine grma lavande. Ovo ne samo da izgleda urednije, već i smanjuje skrovišta za štetočine i glodare koji bi tokom zime mogli oštetiti koren ili koru biljke. Čisto okruženje takođe poboljšava cirkulaciju vazduha oko osnove biljke i smanjuje rizik od zadržavanja vlage i razvoja bolesti.
Zaštita od mraza i niskih temperatura
Iako je engleska lavanda otporna na temperature do oko -20°C, u područjima gde temperature padaju niže ili gde su česti jaki i suvi zimski vetrovi, dodatna zaštita može biti neophodna, posebno za mlade biljke. Vetar može biti štetniji od same hladnoće, jer isušuje nadzemne delove biljke (proces poznat kao zimska desikacija) i može dovesti do njihovog propadanja. Zaštita treba da bude usmerena na smanjenje uticaja vetra i izolaciju korenovog sistema.
Jedan od najefikasnijih načina zaštite korena je malčiranje. Nakon prvih nekoliko jačih mrazeva, kada se zemlja već ohladi, oko osnove biljke se može naneti sloj suvog lišća, slame ili borovih iglica debljine 10-15 cm. Važno je ne stavljati malč prerano, dok je zemlja još topla, jer to može privući glodare i zadržati višak vlage. Takođe, malč ne treba da dodiruje direktno stabljiku biljke kako bi se izbeglo truljenje. U proleće, kada opasnost od mraza prođe, ovaj zaštitni sloj treba pažljivo ukloniti.
Za zaštitu nadzemnog dela biljke od vetra i ekstremne hladnoće, mogu se koristiti agrotekstil (agril folija) ili jutene vreće. Nakon što se zemlja zamrzne, lagano obavij biljku materijalom, stvarajući neku vrstu šatora. Važno je da materijal bude prozračan kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečila kondenzacija i pojava plesni. Nikada ne koristi plastičnu foliju jer ona ne diše i može izazvati više štete nego koristi. Vrh zaštite treba ostaviti blago otvorenim radi ventilacije.
Zaštitne strukture, kao što su paravani od trske ili guste mreže postavljeni na strani odakle duvaju najjači vetrovi, takođe mogu biti veoma korisni. Ovo je posebno važno na otvorenim i izloženim lokacijama. Zaštita je najkritičnija za mlade biljke u prvoj i drugoj godini nakon sadnje, dok se ne uspostave i ojačaju. Starije, dobro ukorenjene biljke su znatno otpornije i često im nije potrebna nikakva dodatna zaštita, osim ako se ne očekuju ekstremno niske temperature.
Zimsko mirovanje i minimalna nega
Tokom zime, lavanda ulazi u period mirovanja (dormancije). U ovoj fazi, njen metabolizam se usporava na minimum, a vidljivog rasta nema. To je prirodan proces koji joj omogućava da sačuva energiju i preživi nepovoljne uslove. Tokom ovog perioda, biljci je potrebna minimalna ili nikakva nega. Najvažnije je ne uznemiravati je i pustiti je da miruje. Svaka intervencija, poput đubrenja ili orezivanja, bila bi štetna.
Glavni zadatak tokom zime je povremena provera stanja biljke i zaštitnog materijala, ako je postavljen. Uveri se da zaštita nije oštećena od vetra ili snega i da i dalje pruža adekvatnu barijeru. Ako padne težak, vlažan sneg, lagano ga otresi sa grana lavande kako bi sprečio njihovo lomljenje pod teretom. Međutim, lagani, suvi sneg može delovati kao odličan prirodni izolator i ne treba ga uklanjati.
Zalivanje tokom zime uglavnom nije potrebno, jer je biljka u stanju mirovanja i nema potrebe za vodom. Zemljište treba da ostane suvo. Izuzetak mogu biti periodi dugotrajne suše tokom zime u toplijim klimama, bez snežnog pokrivača, kada se zemlja potpuno isuši. U tom slučaju, može se obaviti jedno veoma blago zalivanje tokom najtoplijeg dela dana, ali samo ako je temperatura iznad nule, kako bi se sprečilo trenutno smrzavanje vode u zemljištu.
Povremeno proveravaj da li ima znakova aktivnosti glodara, poput miševa ili zečeva, koji bi mogli da grickaju koru stabljike ispod snega ili malča. Ako primetiš oštećenja, možeš postaviti zaštitne mreže oko osnove biljke. Generalno, zimski period je vreme za posmatranje i strpljenje, omogućavajući prirodi da odradi svoj deo posla i pripremi lavandu za prolećno buđenje.
Prolećno buđenje i prva nega nakon zime
Kako se zima bliži kraju i dani postaju duži i topliji, lavanda će polako početi da izlazi iz faze mirovanja. Ovo je kritičan period i važno je ne žuriti sa uklanjanjem zimske zaštite. Kasni prolećni mrazevi mogu biti veoma opasni, pa je najbolje sačekati da prođe svaka opasnost od niskih temperatura pre nego što se biljka potpuno otkrije. Pratite vremensku prognozu i postepeno uklanjaj zaštitu tokom oblačnih dana kako bi se biljka postepeno prilagodila na jaču sunčevu svetlost.
Prvi korak u prolećnoj nezi je uklanjanje zimskog malča sa zone korena. Ovo omogućava da se zemlja brže zagreje i prosuši, što signalizira biljci da započne sa rastom. Uklanjanje malča takođe sprečava zadržavanje prekomerne vlage oko osnove stabljike, što je ključno za prevenciju truljenja. Pažljivo ukloni lišće ili slamu, pazeći da ne oštetiš mlade pupoljke koji se možda već formiraju.
Nakon uklanjanja zaštite, vreme je za prolećno orezivanje. Pažljivo pregledaj grm i odseci sve grane koje su oštećene, polomljene ili izmrzle tokom zime. Prepoznaćeš ih po tome što su suve, krte i nemaju znakova života. Ovo „sanitarno“ orezivanje pomaže biljci da usmeri energiju na zdrav rast i poboljšava njen izgled. Takođe, ovo je prilika da se grm blago oblikuje i podstakne gušći rast.
Kada se temperature stabilizuju i zemlja se zagreje, biljka će početi aktivno da raste. Ovo je trenutak kada se može obaviti prva, i obično jedina, godišnja prihrana, ako je potrebna. Dodavanje tankog sloja komposta ili malo đubriva sa sporim oslobađanjem daće lavandi potrebnu energiju za početak sezone. Sa prvim znacima novog rasta, možeš početi i sa umerenim zalivanjem, ali tek nakon što proveriš da je zemlja suva. Pravilna nega nakon zime postaviće temelje za uspešnu i cvetnu sezonu.
