Prezimljavanje đurđevka

Iako je đurđevak biljka koja je navikla na kontinentalnu klimu i dobro podnosi niske temperature, pravilna priprema za zimu može značajno doprineti njenom zdravlju i bujnom cvetanju narednog proleća. Zimski period, sa svojim izazovima poput mraza, golomrazice i viška vlage, može predstavljati stres za biljku. Zbog toga je važno preduzeti određene korake kako bi se rizomi, koji se nalaze plitko ispod površine zemlje, zaštitili od nepovoljnih uslova. U ovom članku ćemo objasniti sve što je potrebno da uradiš kako bi tvoj đurđevak uspešno prezimio i dočekao proleće u punoj snazi.

Đurđevak je višegodišnja zeljasta biljka koja tokom zime miruje. Nadzemni deo, odnosno listovi i cvetne stabljike, u jesen potpuno odumiru, dok podzemni deo, rizom, preživljava i iz njega će se u proleće razviti nove biljke. Priprema za prezimljavanje počinje u kasnu jesen, nakon prvih mrazeva, kada listovi prirodno požute i počnu da venu. Tada je pravo vreme da se oni iseku do same zemlje. Ovu meru ne treba sprovoditi prerano, dok su listovi još zeleni, jer oni fotosintezom stvaraju hranljive materije koje se skladište u rizomu i neophodne su za prezimljavanje i prolećni rast.

Uklanjanje uvelih listova je veoma važno iz fitosanitarnih razloga. Na odumrlim biljnim ostacima mogu se zadržati spore gljivica i jaja štetočina, koje bi na taj način prezimele i predstavljale izvor zaraze u narednoj sezoni. Isečene listove treba sakupiti i ukloniti iz vrta, a ne ostavljati ih na gredici. Nakon što je površina očišćena, sledi najvažniji korak u zaštiti đurđevka tokom zime – postavljanje zimskog pokrivača, odnosno malča.

Malčiranje je proces prekrivanja zemljišta slojem organskog materijala. Ovaj sloj deluje kao izolator, štiteći rizome od jakih mrazeva, posebno u zimama bez snega, kada se javlja takozvana golomrazica. Snežni pokrivač je prirodni i najbolji izolator, ali ako on izostane, malč preuzima njegovu ulogu. Pored zaštite od hladnoće, malč sprečava i nagle promene temperature u zemljištu, čuva vlagu i sprečava rast zimskih korova. Tokom proleća, organski malč se postepeno razgrađuje i obogaćuje zemljište hranljivim materijama.

Kao materijal za malčiranje može se koristiti suvo lišće, slama, borove iglice, usitnjena kora drveta ili zreo kompost. Sloj malča treba da bude debljine od 5 do 10 centimetara. Važno je da se malč postavi nakon što se zemlja malo smrzne, kako se ispod njega ne bi naselili glodari. U rano proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada se pojave prvi izdanci đurđevka, sloj malča treba pažljivo razgrnuti kako bi se biljkama omogućio nesmetan rast.

Jesenje pripreme i čišćenje

Priprema đurđevka za zimu počinje u jesen, i to je period kada se obavljaju ključni radovi koji će osigurati zdravlje biljke u narednoj godini. Nakon što cvetanje prođe, biljka svu svoju energiju usmerava na skladištenje hranljivih materija u rizom. Listovi ostaju zeleni tokom celog leta i nastavljaju sa fotosintezom. Zbog toga je važno ne seći ih dok sami ne počnu da venu. Prerano uklanjanje listova oslabilo bi biljku i smanjilo njene zalihe energije za prezimljavanje.

Pravo vreme za jesenje čišćenje je kasna jesen, obično u novembru, nakon što prvi jači mrazevi prođu i oštete listove. Tada listovi prirodno gube svoju zelenu boju, postaju žuti ili smeđi i klonu. Koristeći oštre makaze ili srp, iseci sve listove do same površine zemlje. Ovaj postupak je izuzetno važan jer se na starim, odumirućim listovima mogu kriti uzročnici bolesti i štetočine. Uklanjanjem lišća smanjuješ rizik od infekcija u proleće.

Nakon što si isekao listove, pažljivo ih sakupi i ukloni sa gredice. Nemoj ih ostavljati da trunu na istom mestu, jer to može stvoriti idealne uslove za razvoj patogena. Sakupljene listove je najbolje baciti ili spaliti, posebno ako si tokom sezone imao problema sa bolestima. Ako su biljke bile potpuno zdrave, listove možeš dodati u kompostnu gomilu, ali ih prekrij drugim materijalom kako bi se ubrzala razgradnja.

Osim sečenja lišća, jesen je i dobro vreme za poslednje plevljenje korova oko đurđevka. Uklanjanjem korova pre zime sprečavaš njihovo osemenjavanje i smanjuješ konkurenciju za vodu i hranljive materije u proleće. Očišćena gredica je sada spremna za sledeći korak – postavljanje zaštitnog sloja malča koji će čuvati biljke tokom zimskih meseci.

Značaj zimskog malčiranja

Zimsko malčiranje je najvažnija mera za uspešno prezimljavanje đurđevka, posebno u područjima sa oštrim zimama i malo snega. Glavna uloga malča je da zaštiti plitko smeštene rizome od ekstremno niskih temperatura. Sloj malča deluje kao izolator, ublažavajući uticaj mraza na zemljište. Ovo je posebno važno tokom perioda golomrazice, kada nema snežnog pokrivača koji bi prirodno štitio tlo. Bez zaštite, jaki mrazevi mogu prodreti duboko u zemlju i oštetiti ili potpuno uništiti rizome.

Druga važna uloga malča je da stabilizuje temperaturu zemljišta. On sprečava nagle promene temperature, odnosno cikluse smrzavanja i odmrzavanja tla, koji mogu biti veoma štetni za korenje biljaka. Ovi ciklusi mogu dovesti do „izdizanja“ biljaka iz zemlje, kidanja korenčića i isušivanja. Stabilna temperatura ispod sloja malča omogućava rizomima da bezbedno miruju tokom cele zime.

Malč takođe pomaže u očuvanju vlage u zemljištu. Tokom zime, suvi i hladni vetrovi mogu isušiti površinski sloj tla. Malč smanjuje isparavanje i održava optimalnu vlažnost, što je važno za opstanak rizoma. Pored toga, sloj malča sprečava rast zimskih korova, koji mogu da klijaju tokom toplijih perioda zimi. Time se smanjuje potreba za plevljenjem u rano proleće.

Konačno, organski malč ima i hranljivu ulogu. Materijali poput lišća, komposta ili slame se tokom zime i proleća polako razgrađuju pod uticajem mikroorganizama. U tom procesu, oni oslobađaju hranljive materije koje obogaćuju zemljište. Na taj način, zimski malč postaje prva prolećna prihrana za tvoj đurđevak, obezbeđujući mu dobar start za novu sezonu rasta.

Izbor materijala za malčiranje

Postoji veliki izbor organskih materijala koji se mogu koristiti za zimsko malčiranje đurđevka. Jedan od najboljih i najpristupačnijih materijala je suvo opalo lišće. Lišće listopadnog drveća, poput hrasta, bukve ili javora, je idealno. Ono stvara rastresit i vazdušast sloj koji dobro izoluje, a istovremeno dozvoljava protok vazduha. Izbegavaj lišće oraha, jer sadrži supstance koje mogu inhibirati rast drugih biljaka. Pre upotrebe, lišće možeš usitniti kosilicom, što će ubrzati njegovu razgradnju.

Slama je još jedan odličan materijal za zimsku zaštitu. Lagana je, dobro izoluje i ne sabija se previše. Važno je koristiti čistu slamu, bez semena žitarica ili korova, kako u proleće ne bi imao problema sa nicanjem neželjenih biljaka. Slično slami, može se koristiti i seno, ali ono češće sadrži seme korova. Sloj slame treba da bude debljine desetak centimetara.

Kompost, posebno onaj koji nije potpuno zreo, takođe može poslužiti kao zimski malč. On ne samo da štiti od hladnoće, već i intenzivno hrani zemljište. Kompost treba rasuti u sloju od 5-7 cm. Borove iglice (četine) su dobra opcija, posebno za biljke koje vole blago kiselo zemljište. One stvaraju rastresit sloj, ne sabijaju se i polako se razgrađuju. Usitnjena kora drveta je takođe popularan materijal za malčiranje, koji je uz to i veoma dekorativan.

Koji god materijal da odabereš, važno je da ga naneseš u dovoljno debelom sloju, od 5 do 10 cm. Takođe, malč treba postaviti nakon prvih slabijih mrazeva, kada se zemlja malo ohladi. Ako ga postaviš prerano, dok je zemlja još topla, možeš stvoriti idealno skrovište za glodare poput miševa, koji se mogu hraniti rizomima tokom zime.

Prezimljavanje đurđevka u saksijama

Đurđevak koji se gaji u saksijama ili žardinjerama zahteva posebnu pažnju tokom zime. Korenov sistem u saksiji je mnogo izloženiji niskim temperaturama nego onaj u vrtu. Zemlja u saksiji se mnogo brže smrzava i odmrzava, što može dovesti do oštećenja i propadanja rizoma. Zbog toga je neophodno obezbediti adekvatnu zaštitu.

Jedan od najjednostavnijih načina da se zaštiti đurđevak u saksiji je da se cela saksija ukopa u zemlju u vrtu. Iskopa se rupa dovoljne veličine, u nju se stavi saksija, a prostor oko nje se popuni zemljom ili lišćem. Na ovaj način, zemlja u vrtu će delovati kao prirodni izolator i zaštititi koren od ekstremnih temperatura. Površinu zemlje u saksiji takođe treba prekriti slojem malča.

Ako nemaš mogućnost da ukopaš saksiju, možeš je zaštititi na druge načine. Saksiju možeš umotati u nekoliko slojeva agrotekstila, jute, starih ćebadi ili puc-puc folije. Važno je izolovati i dno saksije, tako što ćeš je podići sa hladne podloge i postaviti na komad stiropora ili drvenu dasku. Više saksija možeš grupisati zajedno, a prazan prostor između njih popuniti lišćem, slamom ili papirom. To stvara dodatnu izolaciju.

Saksije sa đurđevkom se mogu prezimiti i u negrejanim prostorijama, kao što su garaže, podrumi, verande ili zastakljene terase. Prostorija treba da bude hladna, ali zaštićena od jakog mraza. Tokom zime, zalivanje treba svesti na minimum. Dovoljno je zaliti tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti, otprilike jednom mesečno. Previše vlage u kombinaciji sa hladnoćom može dovesti do truljenja rizoma. U proleće, kada prođe opasnost od mraza, saksije se postepeno iznose napolje.