Pitanje prezimljavanja devojke u zelenom često izaziva nedoumice kod baštovana, posebno kod onih koji su tek počeli da gaje ovu prelepu biljku. Ključ za razumevanje ovog procesa leži u poznavanju njenog životnog ciklusa. Devojka u zelenom je jednogodišnja biljka, što znači da ceo svoj životni ciklus – od klijanja, rasta, cvetanja do stvaranja semena – završava u toku jedne vegetacione sezone. Sama biljka ne preživljava zimu i mrazeve. Međutim, vrsta kao takva veoma uspešno prezimljava i nastavlja svoj život u vrtu kroz seme, i to na nekoliko fascinantnih načina. Upravo te strategije preživljavanja semena čine ovu biljku tako lakom za održavanje iz godine u godinu.
Životni ciklus jednogodišnje biljke
Da bismo razumeli kako devojka u zelenom „prezimljava“, moramo prvo razumeti šta znači biti jednogodišnja biljka. Za razliku od trajnica (perena), koje imaju višegodišnji korenov sistem koji preživljava zimu, jednogodišnje biljke umiru sa prvim jačim mrazevima. Njihova biološka svrha je da u kratkom periodu jedne sezone proizvedu seme i tako osiguraju opstanak sledeće generacije. Svaka pojedinačna biljka devojke u zelenom koju vidiš u svom vrtu živi samo jedno leto.
Životni ciklus počinje klijanjem semena u proleće, kada se zemlja dovoljno zagreje. Biljka zatim prolazi kroz fazu brzog vegetativnog rasta, razvijajući svoje karakteristično čipkasto lišće i uspravne stabljike. Sredinom leta, dostiže zrelost i ulazi u fazu cvetanja, obasipajući vrt svojim prelepim cvetovima. Nakon oprašivanja, energija biljke se preusmerava sa stvaranja cvetova na razvoj semenskih čaura i sazrevanje semena.
Kada seme u čaurama sazri, misija biljke je ispunjena. Kako dani postaju kraći i temperature niže, biljka postepeno počinje da propada. Listovi žute, stabljike se suše, i na kraju, sa dolaskom prvih jakih mrazeva, nadzemni deo biljke potpuno odumire. Ovo nije znak neuspeha ili bolesti, već potpuno prirodan i očekivan završetak njenog životnog puta. Opstanak vrste ne zavisi od preživljavanja odrasle biljke, već od vitalnosti semena koje je stvorila.
Dakle, kada govorimo o prezimljavanju devojke u zelenom, ne mislimo na očuvanje same biljke tokom zime. To je nemoguće i protivno njenoj prirodi. Umesto toga, fokusiramo se na strategije koje omogućavaju semenu da preživi niske temperature i da na proleće da život novoj generaciji. Razumevanje ovog koncepta je ključno za uspešno i kontinuirano gajenje ove biljke u vrtu.
Još članaka na ovu temu
Strategija samostalnog zasejavanja
Najjednostavniji i najprirodniji način na koji devojka u zelenom obezbeđuje svoje prisustvo u vrtu iz godine u godinu je kroz samostalno zasejavanje. Ova biljka je majstor u tome. Ako nakon cvetanja ostaviš semenske čaure da potpuno sazru i osuše se na stabljici, one će se na kraju otvoriti i rasuti stotine sitnih crnih semenki po zemljištu oko sebe. Ove semenke će provesti zimu u zemlji, zaštićene slojem zemlje i opalog lišća.
Zimski uslovi, uključujući niske temperature i vlagu, zapravo su korisni za seme devojke u zelenom. Prolazak kroz period hladnoće, poznat kao hladna stratifikacija, prekida dormantnost semena i priprema ga za klijanje. Ovo je prirodni mehanizam koji sprečava seme da proklija prerano, na primer tokom toplog perioda u jesen, jer bi mlade biljke bile uništene zimskim mrazevima. Tek kada prolećno sunce zagreje zemlju, seme dobija signal da je vreme za klijanje.
Narednog proleća, bićeš nagrađen pojavom brojnih mladih biljčica na mestu gde je rasla prethodna generacija, a često i na neočekivanim mestima u blizini, gde je vetar razneo seme. Ove samonikle biljke su često jače i otpornije od onih koje se seju u kontrolisanim uslovima. Sve što treba da uradiš je da ih prorediš kada malo porastu, ostavljajući najjače biljke na razmaku od 15-20 centimetara, kako bi imale dovoljno prostora za razvoj.
Ova strategija je idealna za neformalne, „cottage“ vrtove gde se ceni prirodan i pomalo divlji izgled. Puštanje biljke da se sama zasejava stvara dinamične i svake godine drugačije cvetne slike. Jedina mana je što se na ovaj način gubi kontrola nad tačnim rasporedom biljaka. Ako želiš uredne i strogo definisane leje, onda je bolje da sam sakupiš seme i poseješ ga tačno tamo gde želiš.
Još članaka na ovu temu
Sakupljanje i čuvanje semena preko zime
Ako želiš više kontrole nad time gde će tvoja devojka u zelenom rasti sledeće godine, ili ako želiš da sačuvaš seme određene sorte, najbolja metoda je sakupljanje i čuvanje semena tokom zime. Ovaj proces je jednostavan i pruža veliko zadovoljstvo. Pravo vreme za sakupljanje je kada semenske čaure promene boju iz zelene u svetlo smeđu i postanu suve i krte na dodir. Zvuk zveckanja semena unutar čaure kada je protreseš je siguran znak zrelosti.
Odseci cele stabljike sa zrelim čaurama i unesi ih unutra. Možeš ih staviti u veliku papirnu kesu i protresti kako bi seme ispalo, ili ih okačiti naopako na suvom i prozračnom mestu da se dodatno prosuše, sa kesom ili posudom ispod da uhvati seme. Nakon nekoliko dana, seme će se lako odvojiti od čaure. Važno je osigurati da je seme potpuno suvo pre skladištenja, kako bi se sprečila pojava buđi.
Kada sakupiš seme, preporučljivo je da ga očistiš od ostataka biljnog materijala. To se može uraditi prosejavanjem ili pažljivim oduvavanjem lakših čestica. Čisto seme zatim spakuj u papirnu kovertu ili malu staklenu teglu. Obavezno na ambalaži napiši ime biljke i godinu sakupljanja, kako bi znao šta imaš i koliko je seme staro. Pravilno uskladišteno seme može zadržati klijavost dve do tri godine.
Skladištenje semena preko zime treba da bude na hladnom, tamnom i suvom mestu. Idealna mesta su fioka u negrejanoj sobi, ormar ili podrum. Izbegavaj mesta sa velikim oscilacijama temperature i vlage, kao što su kuhinja ili kupatilo. Na ovaj način, sigurno ćeš sačuvati vitalnost semena i biti spreman za setvu kada dođe proleće, imajući potpunu kontrolu nad novom generacijom biljaka.
Jesenja setva za rano prolećno cvetanje
Pored samorasejavanja i prolećne setve sačuvanog semena, postoji i treća strategija koja koristi prirodne zimske uslove u tvoju korist – a to je jesenja setva. Setvom semena direktno u vrtu u jesen, obično u septembru ili oktobru, imitiraš prirodni proces samorasejavanja. Ovo je odlična tehnika za postizanje ranijeg, jačeg i bujnijeg cvetanja u narednoj sezoni. Biljke iz jesenje setve često cvetaju nekoliko nedelja pre onih posejanih u proleće.
Pripremi leju na isti način kao i za prolećnu setvu: očisti je od korova, prorahliti zemlju i poravnati površinu. Posej seme plitko, tek ga prekrivši tankim slojem zemlje. Ne treba previše zalivati, jesenje kiše će obično obaviti taj posao. Seme će mirovati u zemlji tokom zime, prolazeći kroz prirodni proces hladne stratifikacije. Sa prvim znacima proleća i porastom temperature zemljišta, seme će početi da klija.
Ova metoda je posebno uspešna u područjima sa umerenim zimama. U regionima sa izuzetno oštrim zimama i teškim, zabarenim zemljištem, postoji rizik da seme istruli tokom zime. U takvim uslovima, prolećna setva može biti sigurnija opcija. Međutim, devojka u zelenom je prilično otporna i njeno seme dobro podnosi niske temperature, pa jesenja setva u većini slučajeva daje odlične rezultate.
Mlade biljke koje niknu u rano proleće iz jesenje setve su veoma otporne na kasne prolećne mrazeve. One razvijaju snažan korenov sistem pre nego što nastupe letnje vrućine, što ih čini otpornijim na sušu. Kroz jesenju setvu, ti zapravo radiš u skladu sa prirodom i životnim ciklusom biljke, koristeći zimu kao saveznika, a ne kao prepreku.
