Pravilno prezimljavanje gomolja je apsolutno ključan korak u životnom ciklusu dalija, jer ove prelepe biljke potiču iz toplijih krajeva i njihovi podzemni delovi nisu otporni na smrzavanje u uslovima kontinentalne klime. Uspeh čitave naredne sezone zavisi od toga kako ćeš sačuvati gomolje tokom dugih i hladnih zimskih meseci. Ovaj proces obuhvata nekoliko važnih faza: određivanje pravog trenutka za vađenje, pravilnu tehniku vađenja, pripremu gomolja za skladištenje i obezbeđivanje optimalnih uslova tokom mirovanja. Svaka greška u ovom postupku može dovesti do propadanja gomolja usled truljenja, isušivanja ili izmrzavanja, čime se gubi dragoceni genetski materijal.
Prvi korak u pripremi dalija za zimu je praćenje vremenskih uslova i strpljivo čekanje na prvi pravi mraz. Nema potrebe za žurbom i vađenjem gomolja dok je lišće još uvek zeleno i vitalno, jer biljka u tom periodu i dalje skladišti hranljive materije u gomoljima, čineći ih jačim i otpornijim. Prvi jači mraz će uništiti nadzemni deo biljke – lišće i stabljike će pocrneti i postati mekani. Upravo je to signal da je vegetaciona sezona završena i da je vreme za početak operacije „prezimljavanje“.
Nakon što je mraz obavio svoj deo posla, potrebno je odseći stabljike na visinu od oko 10 do 15 centimetara iznad nivoa zemlje. Ostavljanje ovog dela stabljike služi kao praktična „drška“ koja će kasnije olakšati manipulaciju prilikom vađenja i nošenja gomolja. Oštre baštenske makaze ili nož su idealan alat za ovaj posao. Odsečeni biljni materijal treba ukloniti iz bašte kako bi se sprečio razvoj bolesti.
Iako je primamljivo odmah izvaditi gomolje, preporučuje se da se nakon sečenja stabljika oni ostave u zemlji još otprilike nedelju do dve dana, pod uslovom da ne preti opasnost od dubokog zamrzavanja zemljišta. Ovaj period „sazrevanja“ u zemlji omogućava da se pokožica gomolja dodatno očvrsne, a pupoljci za rast („oči“) na vratu korena postanu izraženiji i otporniji. Ovo značajno povećava šanse za uspešno prezimljavanje i snažan rast narednog proleća.
Pre samog vađenja, pripremi sav neophodan alat i materijal. Biće ti potrebna vila ili ašov, makaze za orezivanje, kao i kutije ili gajbe za prenos i skladištenje. Takođe, obezbedi i materijal u koji ćeš uskladištiti gomolje, kao što je suvi treset, piljevina, pesak ili vermikulit. Priprema unapred čini ceo proces mnogo lakšim i efikasnijim, smanjujući stres kako za tebe, tako i za biljke.
Još članaka na ovu temu
Pravilno vađenje i čišćenje gomolja
Vađenje gomolja je delikatan posao koji zahteva pažnju i strpljenje. Koristi vile ili ašov i počni sa kopanjem na bezbednoj udaljenosti od osnove stabljike, obično u radijusu od 20-30 centimetara, kako bi izbegao direktno zabadanje alata u krhke gomolje. Pažljivo kopaj u krug oko biljke, postepeno oslobađajući busen zemlje. Kada osetiš da je busen slobodan, nežno ga podigni iz zemlje, trudeći se da ga poduhvatiš odozdo. Nikada ne pokušavaj da iščupaš gomolje povlačenjem za ostatak stabljike, jer to skoro uvek dovodi do pucanja vrata korena i odvajanja gomolja, čineći ih beskorisnim.
Nakon što si uspešno izvadio ceo busen, sledi faza čišćenja. Nežno otresi višak zemlje sa gomolja. Ako je zemlja suva i rastresita, veći deo će sam spasti. U slučaju teškog i vlažnog, glinovitog zemljišta, biće potrebno više truda. Izbegavaj korišćenje jakog mlaza vode za pranje, jer to može oštetiti pokožicu i uneti višak vlage koji kasnije može dovesti do truljenja. Ako je pranje neophodno, uradi to pažljivo i obavezno ostavi gomolje da se dobro osuše pre skladištenja.
Kada su gomolji očišćeni od zemlje, sledi njihovo sušenje i „lečenje“. Postavi ih naopačke, sa delom stabljike okrenutim nadole, na nekoliko dana do nedelju dana. Sмести ih na suvo, prohladno mesto zaštićeno od direktnog sunca i mraza, kao što je garaža, podrum ili šupa. Okretanje naopačke omogućava da se sva zaostala voda iscedi iz šupljih delova stabljike. Tokom ovog perioda, eventualna manja oštećenja na gomoljima će se zasušiti i stvoriće se zaštitni sloj koji sprečava ulazak patogena.
Pre samog skladištenja, izvrši poslednju inspekciju. Oštrim i sterilisanim nožem ukloni sve tanke korenčiće, kao i sve delove koji su mekani, truli ili oštećeni. Neki baštovani odlučuju da u ovom trenutku podele gomolje, dok drugi to ostavljaju za proleće. Podela u jesen može biti rizičnija jer su pupoljci teže vidljivi, a sveže rane imaju više vremena da se inficiraju tokom zime. Ako se ipak odlučiš za jesenju deobu, mesta reza obavezno pospi sumpornim prahom radi dezinfekcije.
Još članaka na ovu temu
Skladištenje gomolja tokom zime
Izbor pravog mesta za skladištenje je od presudnog značaja za uspeh prezimljavanja. Idealno mesto treba da bude tamno, prohladno i zaštićeno od smrzavanja. Optimalna temperatura skladištenja se kreće između 4 i 10 stepeni Celzijusa. Temperature ispod nule će uništiti gomolje, dok će previsoke temperature izazvati njihovo prerano klijanje i isušivanje. Podrumi, garaže bez grejanja ili izolovane šupe su obično dobra mesta. Važna je i dobra ventilacija kako bi se sprečilo nakupljanje vlage i pojava buđi.
Gomolje nikada ne treba skladištiti gole i izložene vazduhu, jer će se brzo isušiti i smežurati. Potrebno ih je smestiti u medijum koji će održavati stabilnu, blagu vlažnost i štititi ih od isušivanja i temperaturnih kolebanja. Najčešće se koriste kartonske kutije, drvene gajbe ili plastične posude sa otvorima za ventilaciju. Na dno posude stavi sloj odabranog medijuma – suvog treseta, peska, piljevine ili vermikulita.
Pažljivo rasporedi gomolje u posudu, tako da se međusobno ne dodiruju. Kontakt između gomolja može ubrzati širenje eventualne truleži sa jednog na drugi. Nakon što si postavio prvi red, potpuno ga prekrij materijalom za skladištenje. Ako je posuda dovoljno duboka, možeš napraviti i više slojeva, ponavljajući postupak. Na kraju, ceo sadržaj treba da bude prekriven slojem medijuma. Ne zaboravi da na svaku kutiju staviš etiketu sa nazivom sorte kako bi na proleće znao šta sadiš.
Postoje i alternativne metode skladištenja. Neki baštovani svaki gomolj pojedinačno umotaju u novinski papir pre nego što ih stave u kutiju. Drugi ih pakuju u papirne kese ispunjene tresetom. Koju god metodu da odabereš, cilj je isti: sprečiti isušivanje, zaštititi od smrzavanja i izbegavati prekomernu vlagu koja izaziva truljenje. Ključ je u pronalaženju balansa između ova dva ekstrema.
Provera i održavanje tokom mirovanja
Skladištenje gomolja nije proces koji se završava njihovim smeštanjem u kutije. Neophodno je vršiti redovne provere tokom zime, idealno jednom mesečno, kako bi se na vreme uočili i rešili problemi. Otvori kutije i pažljivo pregledaj stanje gomolja. Proveri da li ima znakova truljenja, buđi, isušivanja ili preranog klijanja. Pravovremena intervencija može spasiti veći deo tvoje kolekcije.
Ako primetiš gomolj koji je počeo da truli ili da se na njemu razvija buđ, odmah ga ukloni iz kutije kako bi sprečio širenje zaraze. Ako je samo mali deo zahvaćen, možeš pokušati da ga odsečeš oštrim nožem do zdravog tkiva, a mesto reza zatim posuti sumpornim prahom. Ako je veći deo gomolja mekan, najbolje je da ga baciš. Proveri i opšte uslove u skladištu – ako je previše vlažno, pojačaj ventilaciju.
Sa druge strane, ako primetiš da su gomolji smežurani i da gube na masi, to je znak da se previše isušuju. Ovo se dešava ako je vlažnost vazduha u skladištu preniska. U tom slučaju, možeš blago poprskati vodom materijal u kojem su uskladišteni (treset, piljevina). Budi veoma oprezan i koristi vrlo malo vode, jer je lako preći iz stanja isušenosti u stanje prekomerne vlage i truljenja. Cilj je samo blago povratiti vlažnost medijuma.
Ako primetiš da su neki gomolji počeli prerano da klijaju, to je znak da je temperatura u skladištu previsoka. Ako je moguće, premesti ih na hladnije mesto. Mali, bledi izdanci koji se razviju u mraku mogu se odlomiti, jer će biljka razviti nove kada dođe vreme za sadnju. Ovi zimski pregledi su ključni za očuvanje zdravlja gomolja i osiguravaju da ćeš na proleće imati kvalitetan sadni materijal spreman za novu sezonu cvetanja.
