Prezimljavanje je verovatno najkritičniji period u gajenju cveta strasti u uslovima kontinentalne klime. S obzirom na to da većina sorti pasiflore potiče iz tropskih i suptropskih krajeva, one nisu prirodno prilagođene niskim zimskim temperaturama i mrazu. Uspešno sprovođenje biljke kroz zimu je ključno za njen dugogodišnji opstanak i bujno cvetanje iz sezone u sezonu. Proces prezimljavanja zahteva pažljivo planiranje i prilagođavanje nege, što podrazumeva unošenje biljke u zaštićen prostor i obezbeđivanje uslova za period mirovanja. Razumevanje fizioloških potreba biljke tokom zime i pravilno postupanje su od suštinskog značaja kako bi se izbegli najčešći problemi poput izmrzavanja, truljenja korena ili iscrpljivanja. Ovaj vodič će pružiti sveobuhvatne informacije i korak-po-korak uputstva za uspešno prezimljavanje vaše pasiflore.
Period mirovanja, ili dormancija, prirodan je i neophodan deo životnog ciklusa pasiflore. On joj omogućava da sačuva energiju tokom nepovoljnog zimskog perioda i pripremi se za novi ciklus rasta i cvetanja na proleće. U svom prirodnom staništu, ovaj period može biti izazvan sušom, dok je u našim uslovima okidač skraćivanje dužine dana i pad temperature. Tokom mirovanja, biljka drastično usporava sve svoje životne funkcije, rast prestaje, a potrebe za vodom i hranljivim materijama se svode na minimum. Forsiranje rasta tokom zime držanjem biljke u pretoplim uslovima je štetno, jer dovodi do njenog iscrpljivanja i pojave slabih, izduženih izdanaka podložnih bolestima.
Priprema za prezimljavanje počinje već u jesen. Kako se dani skraćuju, a temperature postaju niže, biljku treba postepeno pripremati za promenu uslova. To podrazumeva smanjenje zalivanja i potpuni prekid prihranjivanja najkasnije do početka oktobra. Ovaj korak signalizira biljci da je vreme da uspori i pripremi se za odmor. Pre unošenja u zatvoren prostor, neophodno je detaljno pregledati biljku na prisustvo štetočina. Unošenje zaražene biljke u zatvoren prostor može dovesti do masovnog širenja štetočina na druge sobne biljke, jer u toplim sobnim uslovima nemaju prirodne neprijatelje.
Vreme za unošenje biljke u zatvoren prostor zavisi od otpornosti konkretne sorte i vremenskih uslova. Generalno pravilo je da se pasiflora unese unutra pre prvih jesenjih mrazeva. Mraz može naneti nepopravljivu štetu lišću i mladim izdancima, a jači mrazevi mogu uništiti celu biljku. Praćenje vremenske prognoze je ključno kako bi se biljka sklonila na vreme. Pravilna priprema i blagovremeno delovanje su temelj uspešnog prezimljavanja i garancija da ćete u lepoti vaše pasiflore uživati i naredne godine.
Izbor idealnog prostora za zimovanje
Odabir odgovarajućeg mesta gde će pasiflora provesti zimu je najvažniji korak u procesu prezimljavanja. Idealan prostor treba da ispuni dva osnovna uslova: da bude svetao i prohladan. Svetlost je neophodna jer, iako miruje, biljka i dalje obavlja minimalnu fotosintezu i važno je da zadrži što više lišća. Prohladna temperatura, idealno između 7 i 15 stepeni Celzijusa, ključna je za održavanje biljke u stanju dubokog mirovanja. Ovakve uslove najčešće pružaju negrejane, svetle verande, zastakljene terase, svetli podrumi sa prozorom ili negrejani hodnici i stepeništa.
Treba izbegavati držanje pasiflore tokom zime u toplim dnevnim sobama sa centralnim grejanjem. Visoka temperatura u kombinaciji sa kratkim zimskim danima (nedostatkom svetlosti) stvara najgore moguće uslove. Biljka biva zbunjena, pokušava da raste, ali zbog manjka svetlosti ti novi izdanci postaju tanki, slabi, bledi i izduženi (etiolirani). Takav rast iscrpljuje biljku, čini je podložnom napadu štetočina (posebno crvenog pauka, koji obožava suv i topao vazduh) i smanjuje njen potencijal za cvetanje sledeće godine.
Ako nemate idealan prohladan i svetao prostor, morate napraviti kompromis. Ukoliko imate samo svetlu ali toplu prostoriju, morate pojačati negu – redovno orošavati biljku kako biste povećali vlažnost vazduha i pažljivo je pratiti zbog moguće pojave štetočina. Ako, pak, imate samo prohladan ali mračan prostor (npr. podrum bez prozora), biljka će verovatno izgubiti sve listove. U tom slučaju, zalivanje treba svesti na apsolutni minimum, tek toliko da se koren ne osuši. Iako ovo nije idealno, mnoge otpornije sorte, poput Passiflora caerulea, mogu preživeti zimu i u takvim uslovima i na proleće ponovo poterati izdanke iz korena ili stabljike.
Bez obzira na izbor prostora, važno je osigurati minimalnu cirkulaciju vazduha kako bi se sprečila pojava buđi i gljivičnih bolesti. Povremeno provetravanje prostorije, kada spoljna temperatura to dozvoljava, može biti veoma korisno. Prostor bi trebalo da bude takav da biljka ne bude izložena naglim i velikim temperaturnim oscilacijama. Stabilni, prohladni uslovi su najbolji recept za miran i zdrav zimski san vaše pasiflore.
Orezivanje pre unošenja u zatvoreni prostor
Pre unošenja pasiflore u prostor za zimovanje, često je neophodno izvršiti orezivanje. Pasiflora može tokom leta razviti veoma duge i isprepletane izdanke, što je čini nezgrapnom za premeštanje i smeštanje u ograničen prostor. Orezivanje u jesen ima za cilj smanjenje ukupne mase biljke, olakšavanje manipulacije i uklanjanje svih suvih, oštećenih ili bolesnih delova. Ovo je sanitarno i praktično orezivanje, dok se glavno, formativno orezivanje za podsticanje cvetanja vrši u proleće.
Prilikom jesenjeg orezivanja, ne treba biti previše drastičan. Glavni cilj je skratiti predugačke izdanke na neku razumnu meru. Možete ih skratiti za trećinu ili čak polovinu njihove dužine, u zavisnosti od veličine biljke i raspoloživog prostora. Uvek secite iznad lisnog čvora ili pupoljka. Uklonite sve slabe, tanke i isprepletane grane koje nepotrebno guše biljku i ometaju cirkulaciju vazduha. Takođe, obavezno uklonite sve listove koji pokazuju znake bolesti ili oštećenja od štetočina.
Alat koji koristite za orezivanje, najčešće voćarske makaze, mora biti oštar i sterilan. Oštre makaze prave čist rez koji brže zarasta i smanjuje rizik od infekcija. Pre upotrebe, i prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, obavezno dezinfikujte sečivo alkoholom. Ovo je važna mera prevencije širenja bolesti, posebno virusnih. Odrezane biljne delove, pogotovo ako su bili bolesni, treba odmah ukloniti i uništiti, a ne ostavljati ih u blizini biljke.
Nakon orezivanja, biljka je kompaktnija i lakša za rukovanje. Smanjena lisna masa takođe znači i smanjeno isparavanje vode, što je u skladu sa smanjenim potrebama biljke tokom zimskog mirovanja. Manja biljka takođe zauzima manje dragocenog prostora u zimovniku. Ovo jesenje „šišanje“ je praktičan korak koji biljci pomaže da lakše prebrodi zimu i priprema je za prolećnu regeneraciju.
Nega tokom zimskog perioda
Nega pasiflore tokom zimskog mirovanja je minimalistička, ali zahteva pažnju. Najvažniji aspekt je zalivanje, koje se mora drastično smanjiti. Kao što je već naglašeno, prekomerno zalivanje u hladnim uslovima je najčešći uzrok propadanja biljke. Učestalost zalivanja zavisi od temperature u zimovniku. U prohladnoj prostoriji (7-15°C), dovoljno je zaliti biljku otprilike jednom mesečno. Cilj je samo sprečiti potpuno isušivanje supstrata. Pre svakog zalivanja, obavezno proverite vlažnost zemlje duboko u saksiji. Ako niste sigurni, bolje je sačekati još nekoliko dana.
Prihranjivanje se tokom zime u potpunosti obustavlja. Biljka ne raste, njen metabolizam je na minimumu i nema potrebe za dodatnim hranljivim materijama. Dodavanje đubriva u ovom periodu bi samo dovelo do nakupljanja štetnih soli u supstratu i oštećenja korena. Sa prihranom se ponovo počinje tek na proleće, kada biljka pokaže prve znake novog rasta.
Tokom zime, važno je povremeno proveravati stanje biljke. Normalno je da deo lišća požuti i opadne, posebno ako prostorija nije dovoljno svetla. Međutim, treba obratiti pažnju na eventualnu pojavu štetočina. Iako su manje aktivne na nižim temperaturama, neke štetočine, poput štitastih vaši, mogu preživeti i polako se razmnožavati. Redovno pregledajte stabljike i preostale listove. Ukoliko primetite štetočine, uklonite ih mehanički ili tretirajte odgovarajućim sredstvom, vodeći računa o primeni u zatvorenom prostoru.
Takođe, proveravajte da li se na površini zemlje ili na biljci pojavila buđ, što bi bio znak prevelike vlage i slabe cirkulacije vazduha. U tom slučaju, smanjite zalivanje i pokušajte da obezbedite bolje provetravanje. Minimalna, ali redovna pažnja tokom zime osiguraće da se vaša pasiflora probudi zdrava i spremna za novu sezonu rasta na proleće. Strpljenje je ključno; ne pokušavajte da je „budite“ pre vremena.
Buđenje biljke u proleće
S dolaskom proleća, kada dani postaju duži i temperature počnu da rastu, vreme je da se pasiflora postepeno probudi iz zimskog sna. Ovaj prelazni period je veoma važan i treba ga sprovoditi postepeno kako bi se izbegao šok za biljku. Buđenje obično počinje tokom marta ili aprila, u zavisnosti od klimatskih uslova. Prvi korak je postepeno povećanje zalivanja. Kako biljka počinje da pokazuje prve znake rasta, poput bubrenja pupoljaka, njene potrebe za vodom se povećavaju. I dalje je važno ne preterivati, ali zalivanje postaje češće nego tokom zime.
Ovo je takođe idealno vreme za glavno orezivanje i presađivanje, ukoliko je potrebno. Orezivanjem se uklanjaju svi suvi, oštećeni i slabi izdanci koji su se eventualno pojavili tokom zime. Takođe se skraćuju glavne grane kako bi se podstaklo grananje i rast novih, plodnih izdanaka na kojima će se formirati cvetovi. Presađivanje u svež, hranljiv supstrat i malo veću saksiju daće biljci novi zamah i obezbediti joj prostor i hranu za predstojeću sezonu rasta.
Nakon orezivanja i presađivanja, biljku treba premestiti na svetlije i toplije mesto. Ovo će dodatno stimulisati rast. Sa prvom prihranom treba početi tek kada biljka vidno krene sa rastom. Koristite polovinu preporučene doze đubriva za cvetajuće biljke kako biste postepeno navikli koren. Kako rast napreduje, tako se i učestalost i koncentracija prihrane postepeno povećavaju do punog režima tokom leta.
Iznošenje biljke napolje treba obaviti tek kada prođe svaka opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, što je obično u drugoj polovini maja. Proces iznošenja takođe mora biti postepen. Prvih nekoliko dana, biljku držite na senovitom i zaštićenom mestu kako bi se postepeno navikla na spoljne uslove, jače svetlo i vetar. Postepeno je premeštajte na sve sunčanije pozicije. Naglo iznošenje na jako sunce može izazvati opekotine na listovima. Pažljivim i postepenim buđenjem, obezbedićete da vaša pasiflora bez stresa uđe u novu sezonu i nagradi vas obiljem prelepih cvetova.
