Crni bor je vrsta četinara koja je prirodno rasprostranjena u planinskim predelima južne Evrope i Male Azije, što ga čini izuzetno dobro prilagođenim na niske zimske temperature i oštre klimatske uslove. Njegova sposobnost da bez većih problema podnese mraz, sneg i hladne vetrove jedna je od glavnih odlika koje ga čine popularnim izborom u hortikulturi. Za razliku od osetljivih, egzotičnih biljaka koje zahtevaju složene mere zaštite tokom zime, odrasli crni bor je u potpunosti otporan na zimu u našim klimatskim uslovima. Ipak, razumevanje fizioloških procesa koji se u drvetu odvijaju tokom pripreme za zimu, kao i poznavanje specifičnih potreba mladih, tek zasađenih stabala, može pomoći da se osigura njihovo uspešno prezimljavanje i vitalnost u narednoj sezoni.
Proces pripreme za zimu, poznat kao kaljenje, počinje već u kasno leto i jesen, kada se dani skraćuju i temperature postepeno opadaju. Drvo reaguje na ove promene usporavanjem rasta i preusmeravanjem energije na nakupljanje rezervnih hranljivih materija i biohemijske promene u ćelijama. U ćelijskom soku se povećava koncentracija šećera i drugih jedinjenja koja deluju kao prirodni antifriz, snižavajući tačku smrzavanja i sprečavajući stvaranje leda unutar ćelija, što bi bilo pogubno. Ovaj složeni proces omogućava zimzelenim iglicama i pupoljcima da prežive temperature znatno ispod nule.
Iako su odrasla stabla izuzetno otporna, mlade sadnice, posebno one u prvoj godini nakon sadnje, mogu biti osetljivije na zimske nedaće. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i dubok, a nadzemni deo je manji i ranjiviji. Glavne opasnosti za mlade borove tokom zime nisu samo niske temperature, već i isušivanje usled zimskog sunca i vetra, oštećenja od teškog i vlažnog snega, kao i štete od glodara koji se hrane korom. Zbog toga, nega uoči zime i eventualne mere zaštite treba da budu usmerene pre svega na mlade i osetljive primerke.
U ovom članku detaljno ćemo objasniti kako se crni bor priprema za zimu i koje su ključne mere koje možemo preduzeti kako bismo mu pomogli u tom procesu. Bavićemo se zaštitom mladih sadnica od mraza i drugih zimskih opasnosti, razmotrićemo ulogu snežnog pokrivača, njegove prednosti i potencijalne rizike. Na kraju, osvrnućemo se i na prve korake koje treba preduzeti u rano proleće, nakon što drvo izađe iz perioda mirovanja, kako bismo proverili njegovo stanje i podstakli novi, zdravi rast.
Fiziološke pripreme drveta za zimu
Priprema crnog bora za zimu je fascinantan i složen biološki proces koji se odvija na ćelijskom nivou, a pokreću ga signali iz okoline – skraćivanje dužine dana i postepeni pad temperature. Već krajem leta, drvo prestaje sa intenzivnim rastom izbojaka i počinje da preusmerava produkte fotosinteze, pre svega šećere, iz iglica u stablo i koren, gde se skladište kao rezerve energije za zimu i rano proleće. Istovremeno, novi pupoljci za sledeću sezonu se formiraju i obavijaju čvrstim ljuspama i slojem smole, što ih štiti od isušivanja i niskih temperatura.
Još članaka na ovu temu
Jedna od najvažnijih promena je povećanje koncentracije rastvorenih supstanci, poput šećera, aminokiselina i proteina, u ćelijskom soku. Ovaj proces, poznat kao osmotsko prilagođavanje, deluje kao prirodni antifriz. Povećana koncentracija snižava tačku smrzavanja tečnosti unutar ćelija, omogućavajući im da ostanu u tečnom stanju i na temperaturama ispod nule. Takođe, dolazi do promena u strukturi ćelijskih membrana, koje postaju elastičnije i propustljivije za vodu, omogućavajući joj da izađe iz ćelije u međućelijske prostore gde smrzavanje neće izazvati oštećenje vitalnih organela.
Proces kaljenja se odvija postepeno. Prva faza počinje u ranu jesen i indukovana je skraćivanjem dana, što dovodi do početne otpornosti na blage mrazeve. Druga, ključna faza, nastupa sa pojavom prvih jesenjih mrazeva (temperature od 0 do -5°C). Ovi blagi mrazevi deluju kao „okidač“ koji podstiče drvo da razvije maksimalnu otpornost na niske temperature. Zbog toga su nagli, jaki mrazevi koji dođu pre procesa kaljenja mnogo opasniji od ekstremno niskih temperatura usred zime, kada je drvo već potpuno aklimatizovano.
Iako je drvo u stanju mirovanja, ono nije potpuno neaktivno tokom zime. Zimzelene iglice i dalje vrše fotosintezu tokom sunčanih zimskih dana, iako znatno smanjenim intenzitetom. Takođe, proces transpiracije (gubitka vode) se nastavlja, mada je usporen. Zbog toga je od presudnog značaja da drvo u zimu uđe sa dovoljnom zalihom vlage u zemljištu, kako bi koren mogao da nadoknadi vodu izgubljenu preko iglica. Ovo je posebno važno tokom perioda kada tlo nije smrznuto. Nedostatak vlage u zemljištu u kombinaciji sa zimskim suncem i vetrom može dovesti do fiziološke suše i oštećenja iglica.
Zaštita mladih sadnica od mraza
Mlada stabla crnog bora, naročito u prvoj zimi nakon sadnje, najosetljivija su na nepovoljne zimske uslove. Njihov plitak korenov sistem je podložniji smrzavanju, a nadzemni deo je osetljiviji na isušivanje i oštećenja. Zato je preporučljivo preduzeti određene mere zaštite kako bi im se pomoglo da uspešno prezime. Jedna od najvažnijih preventivnih mera je pravilno jesenje zalivanje. Pre prvih jakih mrazeva, potrebno je obilno zaliti sadnicu kako bi se zemljište oko korena dobro natopilo. Ovo stvara rezervu vlage i donekle štiti koren, jer vlažno zemljište sporije mrzne i bolje provodi toplotu iz dubljih slojeva.
Još članaka na ovu temu
Postavljanje debelog sloja organskog malča (kora, lišće, slama) oko osnove sadnice je izuzetno korisna mera. Sloj malča debljine 10-15 cm deluje kao izolator, štiteći koren od dubokog smrzavanja i naglih temperaturnih promena. Malč treba postaviti nakon jesenjeg zalivanja, pazeći da ne dodiruje direktno stablo kako bi se izbeglo zadržavanje vlage i pojava bolesti. Ovaj izolacioni sloj će pomoći da temperatura zemljišta oko korena ostane stabilnija tokom cele zime.
Zaštita nadzemnog dela sadnice je takođe važna. Glavna opasnost nije toliko sam mraz, koliko kombinacija jakog zimskog sunca i vetra, koja može dovesti do isušivanja iglica. Ovo se dešava jer sunce i vetar pojačavaju transpiraciju, a koren iz smrznutog zemljišta ne može da povuče dovoljno vode da nadoknadi gubitak. Zaštita se može pružiti obmotavanjem sadnice agrotekstilom, jutanim platnom ili postavljanjem paravana (od trske ili guste mreže) sa južne i jugozapadne strane, odakle je sunce najjače. Važno je da materijal bude prozračan kako bi se omogućila cirkulacija vazduha.
Kod mladih stabala, kora je tanka i osetljiva na pucanje usled naglih temperaturnih promena. Tokom sunčanih zimskih dana, tamna kora na južnoj strani stabla se može značajno zagrejati, dok noću temperatura naglo pada, što dovodi do naprezanja i pucanja tkiva (mrazopuc). Da bi se ovo sprečilo, stablo se može obmotati jutanim trakama, specijalnim papirnim trakama za zaštitu voćaka ili premazati belom bojom (krečenje stabla). Beli premaz odbija sunčeve zrake i sprečava prekomerno zagrevanje kore, čime se smanjuju temperaturne amplitude i rizik od pucanja.
Uloga snežnog pokrivača i rizici
Snežni pokrivač igra veoma važnu i uglavnom pozitivnu ulogu u prezimljavanju crnog bora, posebno mladih biljaka. Sneg je odličan toplotni izolator. Sloj snega debljine svega desetak centimetara može održavati temperaturu na površini tla oko nule, čak i kada je temperatura vazduha daleko ispod nule. Ovo štiti koren i prizemni deo stabla od dubokog smrzavanja i ekstremnih temperaturnih kolebanja. Zahvaljujući ovoj izolaciji, koren ostaje zaštićen, a mikroorganizmi u tlu mogu da prežive.
Pored izolacione uloge, snežni pokrivač štiti prizemne delove biljke od isušujućeg dejstva zimskog vetra. Vetar može biti veoma štetan za zimzelene biljke jer ubrzava gubitak vlage iz iglica. Sneg koji prekrije donje grane i stablo deluje kao fizička barijera protiv vetra. Takođe, postepenim otapanjem u proleće, sneg obezbeđuje zemljištu neophodnu vlagu, natapajući ga polako i temeljno, što je idealno za početak nove vegetacione sezone.
Međutim, sneg može predstavljati i određene rizike, posebno težak i vlažan sneg. Velika količina takvog snega može se nakupiti na granama crnog bora i pod njegovom težinom dovesti do savijanja, pa čak i lomljenja grana. Ovo je posebno opasno za vrste i sorte sa uspravnim, gustim krošnjama. Da bi se sprečila ova šteta, preporučuje se povremeno i pažljivo otresanje snega sa grana, naročito nakon obilnih padavina. To treba raditi nežno, metlom ili dugim štapom, udarajući granu odozdo prema gore, kako bi se izbeglo dodatno naprezanje.
Ledena kiša je još jedna opasna zimska pojava. Ona stvara debeli sloj leda na granama i iglicama, koji može biti izuzetno težak i uzrokovati masovno lomljenje grana. U slučaju ledene kiše, ne treba pokušavati nasilno skidati led sa grana, jer to može prouzrokovati još veću štetu. Najbolje je pustiti da se led otopi prirodnim putem. Nakon zime, potrebno je pregledati stablo i orezati sve polomljene ili oštećene grane.
Prolećno buđenje i provera stanja nakon zime
Kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada temperature počnu da rastu, vreme je da se ukloni zimska zaštita sa mladih stabala crnog bora. Agrotekstil, jutane trake i druge zaštitne materijale treba skinuti kako bi se biljci omogućila nesmetana cirkulacija vazduha i izlaganje sunčevoj svetlosti, što je neophodno za početak fotosinteze i novog rasta. Uklanjanje zaštite treba obaviti postepeno, po mogućstvu tokom oblačnog dana, kako bi se biljka privikla na promenu uslova i izbegao šok od naglog izlaganja jakom prolećnom suncu.
Nakon uklanjanja zaštite, neophodno je izvršiti detaljan pregled stabla kako bi se utvrdilo njegovo stanje nakon zime. Treba proveriti da li ima polomljenih ili oštećenih grana od snega ili vetra. Sve takve grane treba pažljivo odrezati oštrim i sterilisanim makazama ili testerom, praveći ravan rez do zdravog dela. Takođe, treba pregledati koru stabla u potrazi za eventualnim pukotinama (mrazopuc) ili oštećenjima od glodara. Manja oštećenja kore obično sama zarastaju, dok veće rane treba očistiti i premazati kalemarskim voskom.
Provera boje iglica takođe može dati uvid u stanje drveta. Normalno je da neke iglice, posebno one starije i unutar krošnje, požute i opadnu. Međutim, ako su iglice na vrhovima grana suve, smeđe ili crvenkaste boje, to može biti znak oštećenja od zimske suše. U tom slučaju, važno je što pre početi sa redovnim zalivanjem kako bi se drvetu pomoglo da se oporavi. Ponekad se oštećeni pupoljci neće razviti, ali ako je grana živa, iz spavajućih pupoljaka se mogu razviti novi izbojci.
Rano proleće je idealno vreme za prve mere nege koje će podstaći rast. Nakon što se zemljište dovoljno prosuši, treba ukloniti zimski malč, razrahliti površinski sloj zemlje oko drveta i dodati novi, svež sloj malča. Ovo je takođe pravo vreme za prvu prihranu specijalizovanim đubrivom za četinare. Prihrana će obezbediti neophodne hranljive materije za formiranje novih izbojaka i doprineti brzom oporavku i bujnom rastu tokom predstojeće sezone.
