Uspešno prezimljavanje buvardije je ključan preduslov za njeno višegodišnje uzgajanje i raskošno cvetanje iz sezone u sezonu, posebno u područjima sa kontinentalnom klimom gde temperature padaju ispod nule. Budući da potiče iz toplijih krajeva, ova biljka nije otporna na mraz i zahteva posebnu pažnju i zaštitu tokom hladnih zimskih meseci. Pravilna priprema za period mirovanja, obezbeđivanje adekvatnih uslova tokom zime i postepeno buđenje u proleće su koraci koji osiguravaju da će biljka ne samo preživeti, već i sakupiti energiju za obilno cvetanje narednog leta. Zanemarivanje ovog važnog ciklusa može dovesti do propadanja biljke ili njenog značajnog slabljenja. Stoga je razumevanje procesa prezimljavanja od suštinskog značaja za svakog ozbiljnog ljubitelja ovog prelepog cveta.
Priprema za prezimljavanje počinje već u jesen, sa prvim hladnijim noćima. Kako se dani skraćuju i temperature opadaju, buvardija prirodno usporava svoj rast i priprema se za ulazak u fazu mirovanja. U ovom periodu, neophodno je postepeno smanjivati zalivanje, dozvoljavajući da se supstrat više prosuši između dva zalivanja. Takođe, prihranu treba prorediti, a do kraja oktobra i potpuno obustaviti. Cilj je da se biljka ne stimuliše na novi rast, već da se podstakne sazrevanje postojećih izdanaka kako bi lakše podneli zimske uslove.
Biljke koje su tokom leta bile na otvorenom, u bašti ili na balkonu, moraju se uneti u zatvoren prostor pre prvih mrazeva. Mraz može trajno oštetiti i uništiti nadzemni deo biljke. Idealno vreme za unošenje je kada noćne temperature počnu redovno da se spuštaju ispod 10 stepeni Celzijusa. Pre unošenja, važno je detaljno pregledati biljku na prisustvo štetočina, kao što su biljne vaši, crveni pauk ili štitaste vaši. Unošenje zaražene biljke u zatvoren prostor može dovesti do širenja štetočina na druge sobne biljke.
Pre samog unošenja, korisno je blago orezati biljku. Uklonite sve precvetale cvetove, suve listove i slabe, isprepletene grančice. Neki uzgajivači praktikuju i jače orezivanje, skraćujući izdanke za trećinu, kako bi biljka zauzimala manje prostora tokom zime i kako bi se podstakao jači rast u proleće. Orezivanje smanjuje i lisnu masu, a time i potrebu za vodom i svetlošću tokom perioda mirovanja.
Nakon unošenja, biljku ne treba odmah staviti na njeno finalno zimsko odredište. Preporučuje se period aklimatizacije od nekoliko dana u svetloj, ali prohladnoj prostoriji, kako bi se postepeno navikla na promenu uslova. Nagli prelazak iz spoljašnjih u tople i suve sobne uslove može izazvati šok i dovesti do masovnog opadanja listova. Strpljenje i postepen prelazak su ključni za smanjenje stresa.
Odabir idealnog prostora za zimovanje
Izbor pravog mesta za prezimljavanje je najvažniji faktor za uspeh. Buvardiji je tokom zime potreban svetao i prohladan prostor. Idealna temperatura za mirovanje je između 8 i 12 stepeni Celzijusa. Na ovim temperaturama, biljka će ući u duboko mirovanje, odbaciti deo lišća i svesti svoje životne funkcije na minimum, čuvajući energiju za proleće. Više temperature, posebno one preko 15 stepeni, mogu sprečiti biljku da uđe u mirovanje i podstaći je na slab, etioliran rast (izduženi, bledi izdanci) zbog nedostatka svetlosti.
Svetlost je drugi ključan faktor. Iako miruje, buvardiji je i dalje potrebna svetlost za održavanje osnovnih funkcija. Najbolje je smestiti je na prozor okrenut ka jugu u negrejanoj prostoriji, kao što je svetla ostava, zastakljena terasa, hodnik ili garaža sa prozorom. Ukoliko nemate dovoljno svetlu i prohladnu prostoriju, može se koristiti i podrum sa prozorom. Treba izbegavati mračne prostorije jer će biljka u potpunosti odbaciti lišće i iscrpeti se.
Važno je obezbediti i minimalnu cirkulaciju vazduha kako bi se sprečila pojava gljivičnih bolesti, poput sive plesni, kojoj pogoduje ustajao i vlažan vazduh. Povremeno provetravanje prostorije, kada spoljna temperatura to dozvoljava, može biti veoma korisno. Biljku treba držati dalje od direktnih izvora toplote kao što su radijatori ili peći, jer suv i topao vazduh može dovesti do njenog brzog propadanja.
Ukoliko ne postoje uslovi za hladno prezimljavanje, buvardija se može održavati i u toplijoj sobi kao klasična sobna biljka. U tom slučaju, ona neće ući u pravo mirovanje i zahtevaće više nege. Mora se postaviti na najsvetlije moguće mesto, pored prozora, i redovnije zalivati. Međutim, ovakav način prezimljavanja je iscrpljujući za biljku i često rezultira slabijim cvetanjem naredne sezone. Hladno i svetlo zimovalište je uvek bolja opcija.
Nega tokom perioda mirovanja
Nega buvardije tokom zime je minimalna, ali zahteva pažnju. Najvažniji aspekt je zalivanje, koje se mora drastično smanjiti u odnosu na period vegetacije. Supstrat treba održavati jedva vlažnim, dozvoljavajući da se gornja polovina zemlje potpuno osuši pre sledećeg zalivanja. U zavisnosti od temperature i vlažnosti u prostoriji, zalivanje može biti potrebno tek jednom u dve do četiri nedelje. Prekomerno zalivanje je najveća opasnost tokom zime i siguran put do truljenja korena.
Prihranjivanje se tokom perioda mirovanja u potpunosti obustavlja. Biljka ne raste aktivno i nema potrebe za dodatnim hranljivim materijama. Svako dodavanje đubriva u ovom periodu može samo naštetiti, dovodeći do nakupljanja soli u supstratu i oštećenja korena. Sa prihranom se počinje tek u proleće, kada biljka pokaže znake novog rasta.
Tokom zime je potrebno povremeno pregledati biljku kako bi se na vreme uočili eventualni problemi. Proveravajte da li ima znakova prisustva štetočina, koje se u zatvorenom prostoru mogu namnožiti. Takođe, redovno uklanjajte sve opale i suve listove sa površine zemlje kako biste sprečili razvoj buđi i bolesti. Ako biljka odbaci veći deo lišća, to je normalna pojava tokom mirovanja i ne treba da vas brine, pod uslovom da su stabljike zdrave i čvrste.
Važno je održavati biljku čistom. Prašina koja se nakuplja na preostalim listovima može ometati fotosintezu. Povremeno prebrišite listove vlažnom krpom ili celu biljku istuširajte mlakom vodom, ali pazite da ne natopite previše supstrat. Čista biljka je zdravija i otpornija biljka, čak i tokom perioda mirovanja.
Buđenje biljke u proleće
Sa dolaskom proleća, produžavanjem dana i porastom temperatura, vreme je da se buvardija postepeno probudi iz zimskog sna. Obično se to dešava krajem februara ili početkom marta. Prvi korak je jače orezivanje biljke, ukoliko to niste uradili u jesen. Sve izdanke treba skratiti za polovinu ili čak dve trećine. Ovo radikalno orezivanje podstiče snažno grananje i rast novih, mladih izdanaka na kojima će se formirati obilje cvetova. Uklonite i sve suve, slabe i oštećene grane.
Nakon orezivanja, idealno je vreme za presađivanje. Biljku treba presaditi u svež, hranljiv supstrat. Ovo će joj obezbediti neophodne hranljive materije za početak nove sezone rasta. Odaberite saksiju koja je samo malo veća od prethodne. Prilikom presađivanja, pregledajte koren i uklonite sve trule ili oštećene delove. Nakon presađivanja, biljku dobro zalijte.
Nakon orezivanja i presađivanja, biljku treba premestiti na svetlije i toplije mesto kako bi se stimulisao novi rast. Postepeno povećavajte i učestalost zalivanja, kako se pojavljuju novi listovi i izdanci. Sa prihranom počnite tek kada se novi rast dobro uspostavi, obično tri do četiri nedelje nakon presađivanja. Krenite sa polovinom preporučene doze đubriva, a zatim postepeno pređite na redovan režim prihrane.
Biljku ne treba odmah iznositi napolje. Potrebno je sačekati da prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Pre iznošenja na otvoreno, neophodno je proći kroz period kaljenja. To znači da se biljka postepeno privikava na spoljašnje uslove, iznoseći je napolje na nekoliko sati dnevno na zaštićeno, senovito mesto, a zatim postepeno povećavajući vreme i izloženost suncu. Ovaj proces traje nedelju do dve dana i sprečava šok i ožegotine na listovima.
