Period mirovanja tokom zime ključan je i neizostavan deo životnog ciklusa bele kale. Pravilno sprovedeno prezimljavanje omogućava biljci da se odmori, regeneriše i prikupi energiju neophodnu za bujan rast i obilno cvetanje u narednoj sezoni. Mnogi neuspesi u gajenju ove biljke potiču upravo iz nerazumevanja ili zanemarivanja njenih potreba tokom zime. U zavisnosti od klimatskih uslova i načina gajenja (u saksiji ili bašti), postoje različite metode za uspešno čuvanje rizoma preko hladnih meseci. Ovaj vodič će te detaljno provesti kroz sve korake, od pripreme biljke za mirovanje do njenog ponovnog buđenja u proleće, kako bi osigurao dugovečnost i spektakularno cvetanje tvoje bele kale iz godine u godinu.
Osnovni cilj prezimljavanja je zaštita rizoma od niskih temperatura i smrzavanja, jer bela kala nije otporna na mraz. U našim kontinentalnim uslovima, nije moguće ostaviti je napolju u bašti tokom zime bez adekvatne zaštite. Čak i biljke gajene u saksijama na terasi ili balkonu moraju se uneti unutra pre prvih mrazeva. Period mirovanja obično traje od kasne jeseni do ranog proleća, a za to vreme biljka ne zahteva svetlost niti hranljive materije, već samo zaštitu od hladnoće i prekomerne vlage.
Proces pripreme za prezimljavanje počinje već krajem leta, nakon što biljka završi sa cvetanjem. Tada se postepeno smanjuje zalivanje i potpuno prekida prihrana. Ovo signalizira biljci da je vreme za ulazak u fazu dormancije. Listovi će postepeno početi da žute i suše se, što je prirodan proces povlačenja hranljivih materija iz nadzemnog dela i njihovog skladištenja u podzemni organ – rizom. Važno je ne uklanjati listove dok potpuno ne požute, kako bi rizom maksimalno iskoristio sve rezerve.
Postoje dve osnovne metode za prezimljavanje: ostavljanje rizoma u saksiji sa zemljom ili vađenje rizoma i njegovo skladištenje „na suvo“. Izbor metode zavisi od tvojih mogućnosti i preferencija. Ostavljanje u saksiji je jednostavnije i zahteva manje posla, dok vađenje rizoma omogućava bolju kontrolu nad uslovima skladištenja i priliku da se rizom pregleda, očisti i podeli. Obe metode mogu biti podjednako uspešne ako se pravilno primene, a u nastavku ćemo ih detaljno objasniti.
Priprema biljke za period mirovanja
Uspešno prezimljavanje započinje pravilnom pripremom biljke dok je još uvek u vegetaciji. Ključni korak, koji se odvija u kasno leto i ranu jesen, jeste postepeno uvođenje biljke u stanje mirovanja. Nakon što poslednji cvet uvene, prestani sa bilo kakvom vrstom prihrane. Dodavanje đubriva u ovom periodu bi stimulisalo novi rast, što je potpuno nepoželjno jer bi to iscrpelo biljku i sprečilo je da se adekvatno pripremi za zimu. Biljci je potreban jasan signal da je sezona rasta gotova.
Još članaka na ovu temu
Paralelno sa prestankom prihrane, počni sa postepenim smanjivanjem učestalosti i količine vode. Dozvoli da se supstrat između dva zalivanja znatno više prosuši nego što si to činio tokom leta. Ovaj blagi stres usled smanjene vlage dodatno podstiče biljku da preusmeri energiju sa rasta listova na skladištenje rezervi u rizom. Primetićeš kako listovi polako počinju da gube svoju intenzivnu zelenu boju, postaju žuti i na kraju se suše.
Veoma je važno odupreti se iskušenju da se listovi koji žute odmah odseku. Dok god list ima i malo zelene boje, on vrši fotosintezu i stvara hranu koju biljka transportuje i skladišti u rizom. Preuranjeno uklanjanje listova oslabljuje rizom i smanjuje njegov energetski potencijal za narednu sezonu. Pusti da se proces odvija prirodnim putem. Listove ukloni tek kada se potpuno osuše i lako se odvajaju od osnove biljke.
Kada se ceo nadzemni deo biljke osuši, stabljike možeš odseći na visini od nekoliko centimetara iznad zemlje. U ovom trenutku, rizom je ušao u potpunu dormanciju i spreman je za zimsko skladištenje. Ako gajiš kalu u bašti, ovo je trenutak kada treba pažljivo da je izvadiš vilama, pazeći da ne oštetiš rizom. Ako je u saksiji, spremna je za premeštanje na zimovnik ili za vađenje iz saksije, u zavisnosti od metode koju odabereš.
Metoda prezimljavanja u saksiji
Metoda prezimljavanja rizoma direktno u saksiji je najjednostavnija i najčešće se primenjuje, posebno za biljke koje se gaje kao sobne ili balkonske. Nakon što se nadzemni deo potpuno osuši i bude uklonjen, saksiju sa rizomom treba premestiti na odgovarajuće mesto za zimovanje. Idealno mesto je prohladno, mračno i zaštićeno od smrzavanja. Temperature bi trebalo da se kreću u opsegu od 5 do 12 stepeni Celzijusa. Podrum, negrejana garaža, ostava ili zastakljena terasa su odličan izbor.
Još članaka na ovu temu
Tokom perioda mirovanja, zalivanje se svodi na apsolutni minimum. Cilj nije da se biljka hrani, već samo da se spreči potpuno isušivanje i smežuravanje rizoma u zemlji. U zavisnosti od vlažnosti prostorije, biće dovoljno zaliti saksiju vrlo malom količinom vode jednom mesečno ili čak i ređe. Zemlja treba da bude gotovo suva na dodir. Prekomerno zalivanje tokom zime je najsigurniji način da izazoveš truljenje uspavanog rizoma.
Važno je izbegavati smeštanje saksije u tople i svetle prostorije tokom zime. Toplota i svetlost mogu prekinuti period mirovanja i naterati rizom da prerano krene sa rastom. Takvi izdanci su obično slabi, izduženi i bledi zbog nedostatka svetlosti (etiolirani) i bespotrebno troše energiju koju je rizom skladištio. Ako se to i dogodi, najbolje je odseći takve izdanke i premestiti saksiju na još hladnije mesto.
Ova metoda je veoma praktična jer eliminiše potrebu za vađenjem, čišćenjem i ponovnom sadnjom rizoma. Kada prođe opasnost od mrazeva u proleće, saksiju jednostavno treba izneti na svetlije i toplije mesto i započeti sa postepenim zalivanjem kako bi se pokrenuo novi ciklus rasta. Jedini nedostatak ove metode je što nemaš priliku da proveriš stanje rizoma tokom zime i eventualno ga podeliš.
Vađenje i skladištenje rizoma
Ova metoda, iako zahteva malo više truda, pruža bolju kontrolu i smatra se sigurnijom, posebno u veoma hladnim klimatskim uslovima. Nakon što se nadzemni deo osuši, pažljivo izvadi rizom iz zemlje, bilo da je u bašti ili saksiji. Trudi se da ga što manje oštetiš. Rukama nežno očisti što više zemlje sa njega, ali ga nemoj prati vodom. Pranje može uneti previše vlage i podstaći razvoj truleži tokom skladištenja.
Očišćene rizome ostavi na promajnom i suvom mestu, zaštićenom od direktnog sunca, da se prosuše nekoliko dana. Ovaj proces, poznat kao „kuriranje“, pomaže da se površina rizoma osuši i da eventualne sitne rane i oštećenja zacele, stvarajući zaštitni sloj. Nakon sušenja, možeš pažljivo ukloniti ostatke starih stabljika i korena. Ovo je takođe idealna prilika da pregledaš rizome i odbaciš sve koji su mekani, truli ili oštećeni.
Za skladištenje pripremi kartonsku kutiju, drveni sanduk ili papirnu kesu. Važno je da ambalaža omogućava cirkulaciju vazduha. Na dno stavi sloj suvog materijala kao što je treset, piljevina, pesak ili vermikulit. Poređaj rizome tako da se ne dodiruju, a zatim ih potpuno prekrij istim materijalom. Ovaj materijal služi kao izolator, štiti rizome od isušivanja, ali i od prekomerne vlage i naglih promena temperature.
Kutiju sa rizomima čuvaj na tamnom, suvom i prohladnom mestu, sa stabilnom temperaturom između 5 i 10 stepeni Celzijusa, baš kao i kod metode sa saksijom. Povremeno, jednom mesečno, proveri stanje rizoma. Baci sve koji su počeli da trule kako se zaraza ne bi proširila. Ova metoda ti takođe omogućava da na proleće, pre sadnje, podeliš krupnije rizome i tako umnožiš svoje biljke.
Buđenje iz mirovanja i početak nove sezone
Buđenje kale iz zimskog sna je postepen proces koji započinje u rano proleće, obično u martu ili početkom aprila, u zavisnosti od klimatskih uslova. Ako si čuvao rizome van zemlje, vreme je da ih posadiš u svež, hranljiv supstrat. Ukoliko je rizom prezimio u saksiji, možeš ga ostaviti u istoj saksiji ako ima dovoljno prostora, ili ga presaditi u malo veću posudu. Presađivanje svake druge ili treće godine je preporučljivo kako bi se obnovio supstrat. Ovo je takođe prilika da se na dno saksije postavi svež drenažni sloj.
Nakon sadnje ili premeštanja saksije iz zimovnika, postavi je na svetlo i toplo mesto. Počni sa zalivanjem, ali budi oprezan. U početku zalivaj vrlo malo, tek toliko da se supstrat blago navlaži. Previše vode u ovoj fazi, dok koren još nije aktivan, može dovesti do truljenja. Kako se budu pojavljivali prvi izdanci i listovi, postepeno povećavaj količinu vode. Kada se biljka potpuno razvije, pređi na režim zalivanja za period vegetacije.
Sa prihranom treba početi tek kada se razvije nekoliko listova. Prerana prihrana može oštetiti mlade, tek probuđene korenčiće. Prve prihrane treba da budu blage, sa izbalansiranim đubrivom, kako bi se podržao rast listova. Sa intenzivnijom prihranom, posebno onom za cvetanje, sačekaj dok biljka ne ojača i formira bujnu lisnu masu.
Biljke koje će tokom leta biti napolju, na terasi ili u bašti, potrebno je postepeno prilagođavati na spoljašnje uslove. Proces kaljenja podrazumeva iznošenje biljke napolje na nekoliko sati dnevno tokom nedelju ili dve, postepeno povećavajući vreme koje provodi napolju i izloženost suncu. Naglo iznošenje osetljive mlade biljke na jako sunce i vetar može izazvati šok i opekotine na listovima. Strpljiv i postepen početak nove sezone je garancija zdravlja i obilnog cvetanja.
