Balkonsko zlato je biljka koja potiče iz toplijih krajeva, pre svega Meksika i Arizone, i zbog toga se u našim kontinentalnim klimatskim uslovima najčešće gaji kao jednogodišnja biljka. To znači da se na kraju sezone, nakon prvih jakih mrazeva, biljka jednostavno baci i sledećeg proleća se kupuje novi rasad. Međutim, za mnoge ljubitelje cveća koji su se vezali za svoje primerke, postavlja se pitanje da li je moguće sačuvati biljku preko zime. Prezimljavanje balkonskog zlata je moguće, ali zahteva određeni trud i obezbeđivanje specifičnih uslova. U ovom tekstu, istražićemo mogućnosti i metode za uspešno čuvanje ove biljke tokom hladnih meseci.
Priprema biljke za period mirovanja
Priprema za prezimljavanje počinje već u jesen, dok je biljka još uvek na balkonu. Ključno je postepeno pripremiti biljku za prelazak u fazu mirovanja. Sa padom temperatura i skraćivanjem dana, biljka prirodno usporava svoj rast. U skladu sa tim, potrebno je smanjiti učestalost zalivanja, dozvoljavajući da se supstrat više prosuši između dva zalivanja. Prekomerna vlaga u hladnijem periodu je najveći neprijatelj korena i može dovesti do njegovog brzog propadanja.
Prihranjivanje se mora potpuno obustaviti najkasnije početkom oktobra. Dodavanje hranljivih materija u ovom periodu bi stimulisalo biljku na novi, nežan rast koji nema šanse da preživi zimu i samo bi nepotrebno iscrpljivao biljku. Biljka treba da usmeri svoju energiju na jačanje postojećih delova i skladištenje rezervi za period mirovanja, a ne na stvaranje novih izdanaka. Obustava prihrane je jasan signal biljci da je sezona rasta završena.
Pre unošenja biljke u zatvoren prostor, neophodno je izvršiti sanitarnu rezidbu. Oštrim i čistim makazama oreži biljku, skraćujući sve grane za otprilike polovinu ili dve trećine njihove dužine. Ukloni sve suve, oštećene ili bolesne delove, kao i sve preostale cvetove i listove koji pokazuju znake slabosti. Ovakvo drastično orezivanje smanjuje zelenu masu koju biljka treba da održava tokom zime, smanjuje gubitak vode i rizik od pojave bolesti i štetočina u zatvorenom prostoru.
Poslednji, ali izuzetno važan korak pre unošenja je detaljan pregled biljke na prisustvo štetočina. Pažljivo pregledaj stabljike i preostale listove, posebno njihovo naličje. Štetočine poput biljnih vaši, bele leptiraste vaši ili crvenog pauka mogu se lako uneti u kuću i u toplim sobnim uslovima prenamnožiti i uništiti ne samo balkonsko zlato, već i ostale sobne biljke. Ukoliko primetiš bilo kakve štetočine, obavezno tretiraj biljku odgovarajućim insekticidom pre nego što je uneseš unutra.
Još članaka na ovu temu
Odabir idealnog prostora za zimovanje
Ključ uspešnog prezimljavanja leži u odabiru odgovarajuće prostorije. Idealno mesto za zimovanje balkonskog zlata je svetla, ali prohladna prostorija. Svetlost je potrebna jer biljka ne ulazi u potpunu dormantnost i potrebno joj je svetlo za minimalno odvijanje fotosinteze. Optimalna temperatura se kreće u rasponu od 5 do 12 stepeni Celzijusa. Više temperature, posebno one sobne (preko 18 stepeni), podstaći će biljku na rast, što nije poželjno tokom zime. Takav rast bi bio slab, izdužen i iscrpeo bi biljku.
Dobra mesta za prezimljavanje su zastakljene terase, svetli podrumi sa prozorom, garaže sa prozorom, negrejani hodnici ili stepeništa. Važno je da prostorija bude zaštićena od mraza, jer bi temperature ispod nule sigurno uništile biljku. Ukoliko nemaš idealnu prohladnu i svetlu prostoriju, bolje je odlučiti se za prezimljavanje ožiljenih reznica, što je često lakša i uspešnija metoda. Držanje biljke u toploj dnevnoj sobi tokom zime najčešće dovodi do njenog propadanja.
Osim temperature i svetlosti, važna je i cirkulacija vazduha. Prostorija ne sme biti zagušljiva i vlažna, jer to pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja, poput sive plesni. Povremeno provetravanje prostorije, kada spoljna temperatura to dozvoljava, može biti od velike koristi. Pazi da biljka ne bude direktno na udaru hladnog promajnog vazduha prilikom provetravanja.
Ako biljku smeštaš u podrum ili garažu gde ima manje svetlosti, njene potrebe za vodom će biti još manje. U takvim uslovima, biljka će verovatno odbaciti i preostale listove i ući u dublje mirovanje, što je sasvim normalno. Najvažnije je sačuvati zdrav koren i osnovu stabljike. Sve dok je stablo čvrsto i zdravo na dodir, postoji velika šansa da će se biljka na proleće uspešno probuditi.
Još članaka na ovu temu
Nega tokom zimskog perioda
Nega balkonskog zlata tokom zime je svedena na apsolutni minimum. Najvažniji i najosetljiviji deo nege u ovom periodu je zalivanje. Pošto je biljka u stanju mirovanja i temperature su niske, njene potrebe za vodom su drastično smanjene. Prekomerno zalivanje tokom zime je najčešći uzrok neuspešnog prezimljavanja, jer dovodi do truljenja korena. Supstrat treba održavati jedva vlažnim, što znači da se zaliva veoma retko.
Pravilo je da se zalije tek kada se supstrat skoro potpuno osuši. U zavisnosti od uslova u prostoriji, to može značiti zalivanje jednom u tri do četiri nedelje, ili čak i ređe. Prilikom zalivanja, koristi malu količinu vode, tek toliko da se supstrat blago navlaži. Nikada ne dozvoli da saksija stoji u vodi. Pre svakog zalivanja obavezno proveri vlažnost zemlje prstom. Bolje je da biljka bude malo suvlja nego previše mokra.
Prihranjivanje se tokom zimskog perioda u potpunosti obustavlja. Biljka ne raste aktivno i ne može da iskoristi dodate hranljive materije. Bilo kakvo đubrenje tokom zime bi bilo kontraproduktivno i moglo bi samo da našteti korenu. Prva prihrana će uslediti tek na proleće, kada biljka počne da pokazuje prve znake novog rasta.
Povremeno proveravaj stanje biljke tokom zime. Pregledaj je na eventualnu pojavu štetočina koje su se možda aktivirale u zatvorenom prostoru. Takođe, uklanjaj sve suve listove ili grančice koje se pojave kako bi se održala higijena i sprečila pojava bolesti. Ako primetiš bilo kakve znake buđi ili truljenja, odmah ukloni te delove i smanji zalivanje, te poboljšaj ventilaciju.
Buđenje biljke u proleće
Sa dolaskom proleća i produžavanjem dana, vreme je da se biljka postepeno probudi iz zimskog sna. Obično krajem februara ili početkom marta, možeš premestiti biljku na malo toplije i svetlije mesto kako bi je podstakao da krene sa rastom. U ovom periodu možeš početi i sa nešto češćim zalivanjem, ali i dalje oprezno, povećavajući količinu vode kako se pojavljuju novi listići i izdanci.
Kada biljka pokaže prve jasne znake novog rasta, vreme je za prolećno orezivanje i presađivanje. Oreži sve suve i izmrzle vrhove grana, kao i sve slabe i tanke izdanke koji su se možda pojavili tokom zime. Oblikuj biljku tako da podstakneš žbunast rast. Nakon orezivanja, idealno je presaditi biljku u svež, hranljiv supstrat. Pažljivo izvadi biljku iz saksije, istresi staru zemlju, pregledaj koren i ukloni sve trule ili oštećene delove, a zatim je posadi u novu zemlju.
Nakon presađivanja, temeljno zalij biljku. Sa prvom prihranom sačekaj oko dve do tri nedelje, dok se biljka ne ukoreni u novom supstratu. Za prvu prihranu koristi uravnoteženo đubrivo da podstakneš rast i listova i korena. Kako biljka jača, možeš preći na đubrivo za cvetnice. Orezana i presađena biljka će brzo razviti novu, zdravu zelenu masu.
Pre nego što biljku izneseš napolje, obavezno prođi kroz period kaljenja, odnosno postepenog privikavanja na spoljne uslove. Počni tako što ćeš je iznositi napolje na nekoliko sati dnevno na neko zaštićeno, senovito mesto. Postepeno produžavaj vreme koje provodi napolju i postepeno je izlaži jutarnjem suncu. Nakon nedelju do deset dana, biljka će biti spremna da se vrati na svoje stalno, sunčano mesto na balkonu, ali tek kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.
