Bakopa, sa svojim nežnim cvetovima i kaskadnim rastom, u našim kontinentalnim klimatskim uslovima najčešće se gaji kao jednogodišnja biljka. Poreklom iz Južne Afrike, ona nije otporna na niske temperature i prvi jači mrazevi označavaju kraj njenog životnog ciklusa na otvorenom. Međutim, uz malo truda i pažnje, moguće je sačuvati biljku tokom zime i omogućiti joj da i sledeće sezone krasi tvoj balkon ili vrt. Prezimljavanje bakope nije uvek jednostavno i ne garantuje stopostotni uspeh, ali svakako vredi pokušati, posebno ako imaš neku omiljenu sortu koju želiš da sačuvaš. Osnovni preduslov za uspešno prezimljavanje je obezbeđivanje svetlog, prohladnog i od mraza zaštićenog prostora.
Odluka o prezimljavanju donosi se pre nego što temperature padnu ispod nule. Najbolje je biljku uneti unutra pre prvih jesenjih mrazeva, obično krajem septembra ili početkom oktobra, dok je još uvek u dobroj kondiciji. Biljke koje su već oštećene mrazom imaju mnogo manje šanse da prežive zimu. Pre unošenja, neophodno je detaljno pregledati biljku na prisustvo bolesti i štetočina. Unošenje zaražene biljke u zatvoren prostor ne samo da smanjuje njene šanse za preživljavanje, već predstavlja i opasnost za druge sobne biljke koje možda već imaš.
Pre samog unošenja, preporučuje se drastično orezivanje biljke. Sve izdanke treba skratiti na otprilike 10-15 centimetara dužine. Ovo se radi iz više razloga: smanjuje se lisna masa sa koje biljka gubi vodu isparavanjem, uklanjaju se stari i potencijalno bolesni delovi, i podstiče se kompaktniji rast u proleće. Ovako orezana biljka zauzima i mnogo manje prostora. Nakon orezivanja, treba ukloniti sve suve i žute listove sa biljke i sa površine supstrata. Ukoliko se primete bilo kakve štetočine, biljku treba tretirati odgovarajućim insekticidom pre unošenja.
Prostor u kojem će bakopa provesti zimu je ključan faktor. Idealni uslovi podrazumevaju puno svetlosti i nisku, ali pozitivnu temperaturu. Temperatura bi trebalo da se kreće u opsegu od 5 do 10 stepeni Celzijusa. Više temperature, posebno u kombinaciji sa nedovoljno svetlosti, mogu isprovocirati slab, izdužen i bledunjav rast koji iscrpljuje biljku. Niže temperature, blizu nule, mogu oštetiti biljku. Svetlo je neophodno kako bi biljka mogla da obavlja minimum fotosinteze i održi se u životu. Mesta poput svetlih, negrejanih hodnika, zastakljenih terasa, garaža sa prozorom ili svetlih podruma su idealan izbor.
Priprema biljke za zimu
Adekvatna priprema biljke za period mirovanja značajno povećava šanse za uspešno prezimljavanje. Proces pripreme počinje već krajem leta, postepenim smanjivanjem prihrane. Od septembra, đubrenje treba prorediti, a do kraja meseca potpuno prekinuti. Ovo signalizira biljci da uspori rast i pripremi se za nepovoljne uslove. Nastavak prihrane u jesen podstakao bi stvaranje novog, nežnog tkiva koje je veoma osetljivo na niske temperature i podložno bolestima tokom zime.
Pre unošenja u zatvoren prostor, neophodno je izvršiti radikalno orezivanje. Makazama treba skratiti sve duge, viseće izdanke. Ne treba se bojati da se oreže previše; biljka će na proleće iz preostalih delova poterati nove, snažne mladice. Orezivanjem se, pored smanjenja volumena biljke, postiže i bolja cirkulacija vazduha oko centralnog dela, što smanjuje rizik od pojave sive plesi i drugih gljivičnih oboljenja u zatvorenom prostoru. Svi odrezani delovi, kao i opalo lišće, moraju se ukloniti i baciti.
Sledeći korak je temeljan pregled. Potrebno je pažljivo prekontrolisati svaki list, posebno sa donje strane, i svaku stabljiku. Traže se biljne vaši, bela leptirasta vaš, crveni pauk ili bilo koji drugi insekti. Ako se pronađu štetočine, obavezno tretiraj biljku odgovarajućim sredstvom pre nego što je uneseš unutra. Preventivno prskanje insekticidom i fungicidom može biti dobra ideja čak i ako se problemi ne vide golim okom, jer se u supstratu ili na biljci mogu kriti jaja ili spore.
Zalivanje takođe treba postepeno smanjivati kako se približava period mirovanja. Pre unošenja, pusti da se supstrat blago prosuši. Unošenje biljke sa potpuno mokrim supstratom u hladan i manje provetren prostor je recept za truljenje korena. Biljka koja se priprema za zimu ulazi u fazu mirovanja i njene potrebe za vodom su drastično smanjene. Pravilna priprema osigurava da biljka u zimski period uđe zdrava, čista i spremna da sačuva energiju za prolećni rast.
Uslovi u zimskom skloništu
Pronalaženje adekvatnog prostora za prezimljavanje je najveći izazov. Idealno zimsko sklonište za bakopu mora da zadovolji dva osnovna uslova: mora biti svetlo i prohladno. Najbolja opcija je prostorija koja ima puno prirodne svetlosti, kao što je prozor okrenut ka jugu, ali u kojoj se ne greje. Temperatura od 5 do 10°C je optimalna, jer je dovoljno niska da drži biljku u stanju mirovanja, a opet dovoljno visoka da je zaštiti od izmrzavanja.
Mesta koja mogu poslužiti kao zimsko sklonište su svetli i hladni podrumi, garaže sa prozorima, zastakljene lođe, negrejani hodnici ili stepeništa. Važno je da temperatura u tim prostorijama ne pada ispod nule. Ukoliko nemaš takav prostor, može poslužiti i najhladnija soba u kući, postavljena što bliže prozoru, ali dalje od direktnog izvora toplote kao što je radijator. U tom slučaju, veći je rizik da će biljka zbog više temperature početi da raste, pa će joj biti potrebno više nege.
Svetlost je kritičan faktor. U uslovima nedovoljne svetlosti, čak i na niskim temperaturama, biljka će pokušati da raste, ali će taj rast biti etioliran – izdanci će biti dugi, tanki, slabi i bledi. Takav rast iscrpljuje rezerve energije biljke i čini je podložnom bolestima. Ako nema dovoljno prirodne svetlosti, može se koristiti veštačko osvetljenje, poput fluorescentnih ili specijalizovanih LED sijalica za biljke, koje bi trebalo da budu upaljene 10-12 sati dnevno.
Vlažnost vazduha u zimskom skloništu takođe igra ulogu. Prostorije sa centralnim grejanjem obično imaju veoma suv vazduh, što može pogodovati razvoju crvenog pauka. Zato je u takvim uslovima povremeno potrebno orošavati biljku ili postaviti posude sa vodom u blizini kako bi se povećala vlažnost. S druge strane, u hladnim i vlažnim podrumima, povećan je rizik od pojave plesni, pa je neophodno obezbediti povremeno provetravanje prostorije kako bi se osigurala cirkulacija vazduha.
Nega tokom zime
Nega bakope tokom zime je minimalistička. Pošto je biljka u stanju mirovanja, njene potrebe su svedene na minimum. Najvažniji zadatak je zalivanje, koje mora biti veoma oprezno i retko. Supstrat se tokom zime treba održavati jedva vlažnim. Zaliva se tek kada se zemlja dobro prosuši, ne samo na površini, već i dublje. U zavisnosti od temperature i vlažnosti u prostoriji, zalivanje može biti potrebno jednom u dve, tri ili čak četiri nedelje. Uvek je bolje da je biljka malo suvlja nego previše mokra, jer je truljenje korena najveća opasnost tokom zime.
Prihranjivanje se tokom zimskog perioda u potpunosti obustavlja. Biljka ne raste aktivno, pa joj nisu potrebne dodatne hranljive materije. Bilo kakvo đubrenje tokom zime bilo bi kontraproduktivno i moglo bi dovesti do nakupljanja soli u supstratu i oštećenja korena. Sa prihranom se ponovo počinje tek na proleće, kada biljka pokaže prve znake novog rasta.
Redovno treba proveravati stanje biljke, barem jednom u par nedelja. Potrebno je ukloniti sve listove koji su u međuvremenu požuteli ili se osušili, kako ne bi postali izvor zaraze. Takođe, treba proveriti da li se pojavila neka bolest ili štetočina. Suv vazduh u zatvorenom prostoru može pogodovati pojavi crvenog pauka, pa treba obratiti pažnju na simptome njegovog napada. Ukoliko se primete problemi, treba odmah reagovati.
Povremeno provetravanje prostorije u kojoj biljka zimuje je korisno, ali treba paziti da biljka ne bude izložena direktnoj hladnoj promaji. Cirkulacija svežeg vazduha pomaže u prevenciji gljivičnih oboljenja. Ako biljka, uprkos niskoj temperaturi, počne da pušta duge i tanke izdanke, to je znak da joj nedostaje svetlosti. U tom slučaju, treba je premestiti na svetlije mesto ili obezbediti dodatno osvetljenje. Te slabe izdanke je najbolje odseći.
Buđenje biljke u proleće
Kada dani postanu duži i temperature počnu da rastu, obično u martu, bakopa će početi polako da se budi iz zimskog sna. Ovo je trenutak kada treba početi sa pripremama za novu sezonu. Prvi korak je postepeno povećavanje zalivanja. Kako biljka počinje da pokazuje znake novog rasta – male, zelene pupoljke – njene potrebe za vodom će se povećavati. I dalje važi pravilo da se zaliva tek kada se supstrat prosuši, ali će intervali između zalivanja postajati sve kraći.
Sada je vreme i za prvo orezivanje i oblikovanje. Treba ukloniti sve suve i oštećene grane koje su se pojavile tokom zime. Takođe, može se izvršiti korektivno orezivanje kako bi se oblikovala željena forma biljke i podstakao gušći rast. Nakon ovog orezivanja, biljku treba presaditi u svež, hranljiv supstrat. Pažljivo je izvadi iz stare saksije, otresi što više stare zemlje sa korena i posadi je u novu saksiju ili žardinjeru. Presađivanje će joj dati novu snagu i sve potrebne hranljive materije za početak intenzivnog rasta.
Sa prvim zalivanjem nakon presađivanja može se početi i sa prihranom. U početku treba koristiti polovinu preporučene doze đubriva za cvetnice, kako bi se biljka postepeno navikla. Kako rast postaje intenzivniji, može se preći na punu dozu i redovan raspored prihrane, obično jednom u 7-10 dana. Tokom ovog perioda, biljku treba držati na što svetlijem mestu u zatvorenom prostoru.
Pre konačnog iznošenja napolje, biljku je potrebno postepeno privikavati na spoljašnje uslove, što je proces poznat kao kaljenje. Počinje se sa iznošenjem biljke napolje na nekoliko sati dnevno, na zaštićeno mesto u senci. Postepeno se produžava vreme koje biljka provodi napolju i polako se izlaže jutarnjem suncu. Proces kaljenja traje 7-10 dana. Tek nakon što prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, obično u drugoj polovini maja, bakopa se može trajno izneti napolje na svoje finalno mesto. Pravilno sproveden proces buđenja osiguraće da biljka brzo uđe u punu formu i ponovo te obraduje obiljem cvetova.
📷: Deavmi, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
