Iako atlaski kedar potiče iz planinskih predela i poseduje urođenu otpornost na niske temperature, zimski period ipak donosi specifične izazove, posebno za mlada i tek zasađena stabla. Hladni vetrovi, težak sneg, jaki mrazevi i takozvana zimska suša mogu ostaviti posledice na ovom zimzelenom drvetu. Pravilna priprema za zimu i adekvatna zaštita ključni su za očuvanje zdravlja i lepote tvog kedra, osiguravajući da on u proleće uđe snažan i spreman za novu vegetacionu sezonu. Razumevanje fizioloških procesa koji se odvijaju u drvetu tokom zime i preduzimanje odgovarajućih mera zaštite pomoći će ti da minimalizuješ potencijalna oštećenja. Ovaj vodič će te provesti kroz sve što treba da znaš o uspešnom prezimljavanju atlaskog kedra.
Fiziološke pripreme kedra za zimu
Kako se dani skraćuju i temperature opadaju u jesen, atlaski kedar prolazi kroz složen proces aklimatizacije, odnosno pripreme za period mirovanja. Ovaj proces je od suštinskog značaja za njegov opstanak tokom zime. Drvo postepeno usporava svoj rast i fotosintezu, preusmeravajući energiju sa rasta na skladištenje rezervi hrane u korenu i stablu. Ove rezerve će mu biti neophodne da preživi zimu i da ima dovoljno energije za kretanje vegetacije u proleće.
Jedna od najvažnijih promena koje se dešavaju unutar ćelija je povećanje koncentracije šećera i drugih rastvorenih materija. Ove supstance deluju kao prirodni antifriz, snižavajući tačku smrzavanja vode u ćelijama i sprečavajući stvaranje kristala leda koji bi mogli da ih oštete. Istovremeno, dolazi do promena u ćelijskim membranama, koje postaju elastičnije i otpornije na niske temperature. Ovaj proces kaljenja je postepen i zavisi od laganog i kontinuiranog pada temperature tokom jeseni.
Prestanak prihrane azotnim đubrivima krajem leta je ključan kako bi se drvetu omogućilo da na vreme uđe u proces kaljenja. Dodavanje azota u jesen stimuliše rast novih, nežnih izbojaka koji ne bi imali dovoljno vremena da sazru i pripreme se za mraz, pa bi sigurno izmrzli tokom zime. S druge strane, jesenja prihrana đubrivima bogatim kalijumom može pomoći u procesu sazrevanja tkiva i povećanju otpornosti na niske temperature.
Adekvatna vlažnost zemljišta tokom jeseni takođe je veoma važna za pripremu drveta za zimu. Pre nego što se zemlja zamrzne, neophodno je osigurati da je drvo dobro hidrirano. Jesenje, dubinsko zalivanje, posebno ako je jesen bila sušna, pomaže drvetu da stvori rezerve vode koje će mu biti potrebne tokom zimskih meseci. Ovo je posebno važno jer zimzelena stabla poput kedra nastavljaju da gube vodu kroz iglice i tokom zime, čak i kada je zemlja smrznuta.
Još članaka na ovu temu
Zaštita mladih stabala od mraza i vetra
Mlada stabla atlaskog kedra, u prve dve do tri godine nakon sadnje, najosetljivija su na zimske uslove i zahtevaju posebnu zaštitu. Njihov korenov sistem još nije dovoljno dubok, a kora je tanka i osetljiva. Jedan od najvećih neprijatelja je hladan i suv zimski vetar, koji može dovesti do isušivanja iglica, pojave poznate kao zimska suša. Da bi se drvo zaštitilo, može se postaviti zaštitna barijera od agrotekstila, jutene tkanine ili guste mreže na strani sa koje duvaju dominantni zimski vetrovi.
Debeli sloj organskog malča, postavljen oko osnove stabla u kasnu jesen, ima višestruku ulogu u zaštiti mladih kedrova. Malč (od slame, lišća, kore drveta) debljine 10-15 cm deluje kao izolator, štiteći plitki koren od smrzavanja i naglih promena temperature u zemljištu. Takođe, pomaže u očuvanju vlage u zemljištu, smanjujući rizik od isušivanja. Važno je ostaviti mali prostor oko samog stabla bez malča kako bi se sprečilo zadržavanje vlage i truljenje kore.
Težak i vlažan sneg može predstavljati ozbiljan problem, posebno za sorte sa uspravnim i gustim granama. Pod težinom snega, grane se mogu saviti, pa čak i polomiti. Nakon svake veće snežne padavine, preporučljivo je pažljivo otresti sneg sa grana, koristeći metlu ili dugačak štap. To treba raditi nežno, pokretima odozdo prema gore, kako se grane ne bi dodatno oštetile. Preventivno, pre zime, grane se mogu labavo povezati kanapom kako bi se sprečilo njihovo preterano razmicanje pod teretom snega.
Zaštita stabla od zimskog sunca takođe može biti potrebna. Tokom sunčanih zimskih dana, kora na južnoj i jugozapadnoj strani stabla se zagreva, dok se noću naglo hladi. Ove ekstremne promene temperature mogu dovesti do pucanja kore, stvarajući rane koje su podložne infekcijama. Da bi se to sprečilo, stablo mladog drveta se može obmotati belom jutom, papirnom trakom za voćke ili premazati krečom. Bela boja odbija sunčeve zrake i smanjuje zagrevanje kore.
Još članaka na ovu temu
Uloga snežnog pokrivača i zimska suša
Snežni pokrivač, suprotno uvreženom mišljenju, može biti veoma koristan za biljke tokom zime. Sloj snega deluje kao prirodni izolator, štiteći koren i donje delove biljke od ekstremno niskih temperatura i hladnih vetrova. Temperatura ispod snega je često znatno viša od temperature vazduha, što pomaže u očuvanju korenovog sistema. Zbog toga, sneg koji prirodno napada oko osnove drveta ne treba uklanjati, osim ako njegova težina preti da polomi grane.
Međutim, zimski period, posebno onaj bez snega, donosi opasnost od takozvane fiziološke ili zimske suše. Do ove pojave dolazi kada je zemljište smrznuto, a korenov sistem ne može da usvaja vodu, dok istovremeno drvo nastavlja da gubi vodu kroz iglice procesom transpiracije. Ovaj gubitak vode se pojačava tokom sunčanih i vetrovitih zimskih dana. Posledica je isušivanje iglica, koje postaju smeđe i krte, a u težim slučajevima može doći i do sušenja celih grana.
Najbolji način za borbu protiv zimske suše je prevencija. To podrazumeva obilno, dubinsko zalivanje drveta u kasnu jesen, pre nego što se zemlja smrzne. Na taj način se stvara rezerva vlage u zemljištu koju će drvo moći da koristi. Tokom zime, u periodima kada dođe do otapanja i kada temperatura zemlje poraste iznad nule, korisno je zaliti drvo. Ovo je posebno važno za mlada stabla i ona koja su posađena na vetrovitim i osunčanim lokacijama.
Postavljanje vetrozaštitnih barijera od agrotekstila sa najizloženije strane, kao što je ranije pomenuto, takođe značajno smanjuje gubitak vode usled vetra. Za manje, osetljive primerke, može se koristiti i prskanje antidesikantima. To su preparati koji na iglicama stvaraju tanak, voštani film koji smanjuje transpiraciju. Ovi preparati se primenjuju u kasnu jesen, pri temperaturama iznad nule, i mogu pružiti zaštitu tokom nekoliko zimskih meseci.
Oštećenja tokom zime i prolećna sanacija
Uprkos svim merama predostrožnosti, ponekad ipak može doći do oštećenja tokom zime. U rano proleće, kada sneg okopni i prođe opasnost od jakih mrazeva, vreme je za detaljan pregled drveta. Potraži polomljene ili napukle grane, oštećenja na kori i promene u boji iglica. Polomljene i oštećene grane treba pažljivo odrezati oštrim, dezinfikovanim alatom, praveći gladak rez do zdravog dela drveta.
Iglice koje su posmeđele usled zimske suše ne moraju nužno značiti da je cela grana mrtva. Ponekad su samo iglice oštećene, dok su pupoljci na grani i dalje živi. Zato ne treba žuriti sa orezivanjem takvih grana. Sačekaj kasno proleće da vidiš da li će iz pupoljaka krenuti novi rast. Ako grana ostane bez znakova života, tek je onda treba ukloniti. Strpljenje je ključno u proceni stvarne štete.
Pukotine na kori nastale usled mraza, poznate kao mrazopuci, treba pažljivo pratiti. Manje pukotine će drvo samo zaceliti, ali veće mogu biti ulazna vrata za bolesti i štetočine. Iako se ranije preporučivalo premazivanje takvih rana, moderna praksa često savetuje da se rane ostave otvorene kako bi se brže osušile i zarasle, osim ako nisu veoma velike. Održavanje opšteg zdravlja drveta kroz adekvatno zalivanje i prihranu u proleće pomoći će mu da brže zaceli rane.
Nakon zime, važno je što pre ukloniti zaštitne materijale poput jute ili agrotekstila kako bi se omogućila normalna cirkulacija vazduha. Takođe, treba ukloniti i višak malča koji je bio nagomilan oko stabla radi izolacije, vraćajući ga na normalnu debljinu od 5-10 cm. Prolećna prihrana đubrivom sa sporim oslobađanjem pomoći će drvetu da se oporavi od zimskog stresa i započne novi ciklus rasta sa dovoljno energije.
