Pitanje prezimljavanja argentinske verbene često izaziva dileme među baštovanima, jer njena otpornost na niske temperature u velikoj meri zavisi od klimatskih uslova u kojima se gaji. Ova biljka, poreklom iz toplijih krajeva Južne Amerike, u nekim regionima se ponaša kao prava trajnica, dok se u drugim gaji kao jednogodišnja biljka. Razumevanje faktora koji utiču na njenu sposobnost da preživi zimu ključno je za planiranje njene uloge u vrtu i donošenje odluka o merama koje treba preduzeti pre dolaska hladnih dana.
U suštini, argentinska verbena se smatra kratkovečnom trajnicom u zonama sa blagim zimama, gde temperature retko padaju ispod -5 do -10°C. U takvim uslovima, koren biljke će preživeti u zemlji i iz njega će na proleće izbiti novi izdanci. Međutim, u kontinentalnim klimama sa oštrim zimama i temperaturama koje se redovno spuštaju ispod -15°C, nadzemni deo će propasti, a velike su šanse da će se i koren smrznuti.
Jedan od najvažnijih faktora za uspešno prezimljavanje, pored temperature, jeste vlažnost zemljišta. Argentinska verbena apsolutno ne podnosi vlažno zemljište tokom zime. Kombinacija niskih temperatura i viška vlage u zoni korena je gotovo siguran put ka propadanju. Zbog toga je sadnja u izuzetno dobro dreniranom zemljištu od presudnog značaja, ne samo za letnji rast, već i za šanse za preživljavanje zime.
Srećom, čak i tamo gde ne može da preživi kao trajnica, argentinska verbena ima izvanrednu sposobnost samorasejavanja. Seme koje padne u jesen često uspešno prezimi i klija narednog proleća, stvarajući nove generacije biljaka. Mnogi baštovani se oslanjaju upravo na ovu osobinu, tretirajući je kao pouzdanu jednogodišnju biljku koja se sama obnavlja, čime se eliminiše potreba za posebnim merama zaštite.
Priprema za zimu na otvorenom
U regionima gde postoji šansa da argentinska verbena preživi zimu, nekoliko jednostavnih koraka može značajno povećati njene izglede. Priprema počinje u jesen, pre dolaska prvih jakih mrazeva. Jedna od čestih dilema je da li orezati stabljike u jesen ili ih ostaviti preko zime. Preporučuje se da se suve stabljike ne seku u jesen, već da se to odloži za proleće.
Ostavljanje starih stabljika tokom zime ima višestruke prednosti. One pružaju izvesnu meru izolacije i zaštite za krunu i koren biljke od hladnih vetrova i mraza. Šuplje stabljike mogu zarobiti vazduh koji deluje kao izolator. Osim toga, njihova arhitektonska struktura, prekrivena snegom ili injem, može biti veoma dekorativna u zimskom pejzažu. Ptice, poput češljugara, često se hrane preostalim semenkama, unoseći život u baštu i tokom hladnih meseci.
Najvažnija mera zaštite je postavljanje sloja zimskog malča oko osnove biljke. Nakon što prvi mrazevi prođu i tlo počne da se smrzava, oko baze biljke nanesite debeo sloj (10-15 cm) organskog materijala. Za to se može koristiti suvo lišće, slama, borove iglice ili iseckana kora. Svrha ovog malča nije da zagreje tlo, već da ga izoluje i spreči cikluse smrzavanja i odmrzavanja, koji mogu oštetiti koren i izbaciti biljku na površinu.
Malč treba postaviti pažljivo oko biljke, ali ne i direktno na njenu krunu, kako bi se izbeglo zadržavanje vlage i potencijalno truljenje. U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada se pojave prvi znaci novog rasta, malč treba postepeno uklanjati kako bi se omogućilo da sunce zagreje zemlju i podstakne rast novih izdanaka. Tek tada se mogu orezati i stare, prošlogodišnje stabljike.
Prezimljavanje u saksijama
Ako gajite argentinsku verbenu u saksijama u regionu sa oštrim zimama, njeno ostavljanje napolju najverovatnije će dovesti do propadanja. Korenov sistem u saksiji je mnogo izloženiji niskim temperaturama nego onaj u zemlji, jer ga ne štiti velika masa tla. Zbog toga je neophodno uneti saksije u zaštićen prostor pre prvih jakih mrazeva.
Idealno mesto za prezimljavanje je svetla i prohladna prostorija gde se temperatura održava iznad tačke smrzavanja, idealno između 5 i 10°C. To može biti negrejana garaža sa prozorom, zastakljena terasa, podrum ili staklenik. Biljci je tokom zime potrebno svetlo, ali ne i toplota, jer bi je toplota podstakla na rast, što nije poželjno tokom perioda mirovanja.
Pre unošenja, biljku treba pripremiti. Orežite stabljike na visinu od oko 15-20 centimetara. Proverite da li na biljci ima štetočina i, ako je potrebno, tretirajte je odgovarajućim sredstvom kako ne biste uneli probleme u zatvoren prostor. Tokom zime, potrebe za vodom su minimalne. Zalivajte tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti, možda jednom u nekoliko nedelja. Prekomerno zalivanje će sigurno dovesti do truljenja korena.
Na proleće, kada spoljašnje temperature porastu i prođe opasnost od mraza, počnite postepeno da privikavate biljku na spoljašnje uslove. Iznesite je napolje na nekoliko sati dnevno u polusenku, postepeno povećavajući vreme koje provodi napolju i izloženost suncu. Nakon perioda kaljenja od jedne do dve nedelje, biljka se može izneti na stalno mesto. Ovo je takođe dobro vreme da se biljka presadi u svež supstrat i blago prihrani.
Korišćenje samorasejavanja
U hladnim klimatskim zonama gde argentinska verbena ne može pouzdano da prezimi, njena sklonost ka samorasejavanju je ključna za njen opstanak u bašti iz godine u godinu. Mnogi iskusni baštovani je upravo zato i tretiraju kao otpornu jednogodišnju biljku. Umesto da brinu o zaštiti matične biljke, oni jednostavno dozvole prirodi da odradi svoj posao i obezbedi novu generaciju biljaka za sledeću sezonu.
Da biste podstakli samorasejavanje, u jesen nemojte uklanjati precvetale cvetne glavice. Dozvolite im da formiraju seme i da se ono raspe po zemlji oko biljke. Seme je otporno na niske temperature i proći će kroz neophodan period hladne stratifikacije tokom zime. Na proleće, kada se zemlja dovoljno zagreje, obično krajem aprila ili u maju, primetićete nicanje velikog broja malih biljčica.
Kada mlade biljke niknu, one mogu biti veoma guste. U tom slučaju, potrebno ih je prorediti kako bi se onima koje ostaju obezbedilo dovoljno prostora, svetlosti i hranljivih materija za pravilan razvoj. Ostavite najsnažnije biljke na razmaku od oko 30-40 centimetara. Višak biljaka ne morate baciti. Možete ih pažljivo izvaditi sa korenom i presaditi na drugo mesto u bašti ili ih podeliti sa prijateljima.
Važno je naučiti kako da prepoznate mlade izdanke argentinske verbene kako ih ne biste slučajno počupali zajedno sa korovom. Njeni mladi listovi su nazubljeni i imaju karakterističnu teksturu. Takođe, izbegavajte prekrivanje površine zemlje debelim slojem malča u proleće na mestima gde očekujete nicanje, jer to može sprečiti seme da proklija. Lagano grabuljanje površine zemlje u rano proleće može pomoći u pospešivanju klijanja.
Razmnožavanje reznicama za prezimljavanje
Ako imate sortu argentinske verbene koju posebno želite da sačuvate, a niste sigurni da li će preživeti zimu ili se uspešno rasejati, uzimanje reznica je pouzdan metod za njeno očuvanje. Reznice uzete sa matične biljke biće njeni genetski klonovi, garantujući tako da ćete i sledeće godine imati identičnu biljku. Najbolje vreme za ovaj postupak je kasno leto ili rana jesen.
Odaberite zdrave, poluzrele izdanke dužine 10-15 cm koji još uvek nisu cvetali. Oštrim makazama odsecite ih ispod lisnog čvora, uklonite donje listove i zabodite u vlažan supstrat za ožiljavanje (mešavina treseta i perlita). Prekrijte saksiju providnom folijom ili je stavite u propagator kako biste održali visoku vlažnost vazduha. Držite na svetlom mestu, ali zaštićeno od direktnog sunca.
Nakon nekoliko nedelja, reznice će se ožiliti. Kada primetite novi rast, to je znak da su se uspešno ukorenile. Tada svaku mladu biljku možete presaditi u zasebnu, manju saksiju. Tokom zime, ove mlade biljke čuvajte unutra, na svetlom i prohladnom prozoru. Zalivajte ih umereno, tek toliko da se zemlja ne osuši. Nije im potrebna prihrana tokom zimskog perioda.
Na proleće, kada prođe opasnost od mraza, ove mlade i snažne biljke biće spremne za sadnju u baštu. Pre sadnje na otvoreno, obavezno ih postepeno privikavajte na spoljašnje uslove tokom nedelju ili dve dana. Ovaj metod ne samo da osigurava opstanak vaše omiljene biljke, već vam pruža i priliku da dobijete veći broj sadnica za popunjavanje cvetnih leja ili za razmenu sa drugim baštovanima.
