Anđeoska truba, sa svojim tropskim poreklom, ne podnosi niske temperature i mraz, što njeno prezimljavanje u uslovima kontinentalne klime čini jednim od najvažnijih i najizazovnijih zadataka u njenom uzgoju. Pravilna priprema i adekvatan smeštaj tokom zimskih meseci su ključni za opstanak biljke i za njeno bujno cvetanje naredne sezone. Zanemarivanje ovog koraka ili nepravilno sprovođenje zimovanja najčešće dovodi do propadanja biljke. Proces prezimljavanja zahteva planiranje, koje počinje već u jesen, i obuhvata nekoliko važnih koraka: od postepenog smanjivanja zalivanja i prihrane, preko orezivanja, do izbora idealnog prostora za zimski san. Svaki od ovih koraka je bitan kako bi se biljka uspešno uvela u period mirovanja i sačuvala energiju za prolećno buđenje.
Pripreme za prezimljavanje počinju sa prvim hladnijim jesenjim danima. Kako se temperature spuštaju, anđeoska truba prirodno usporava svoj rast. U skladu sa tim, potrebno je postepeno smanjivati učestalost zalivanja i u potpunosti prekinuti sa prihranom. Đubrenje u ovom periodu bi stimulisalo rast novih, nežnih izbojaka koji bi bili izuzetno osetljivi na hladnoću i bespotrebno bi iscrpljivali biljku pre perioda mirovanja. Cilj je da se biljka postepeno pripremi za promenu uslova i da se njen metabolizam uspori.
Pre nego što se biljka unese u zatvoren prostor, neophodno je izvršiti detaljan pregled na prisustvo štetočina. Tokom leta, na biljci su se mogle naseliti lisne vaši, crveni pauk ili bela leptirasta vaš. Unošenjem zaražene biljke u tople unutrašnje uslove, rizikuje se masovno razmnožavanje štetočina i njihovo širenje na druge sobne biljke. Zato je preporučljivo biljku preventivno istuširati mlazom vode, a ukoliko se primete štetočine, tretirati je odgovarajućim insekticidom. Takođe, važno je ukloniti sve suve, oštećene ili bolesne listove i grane.
Poslednji korak pre unošenja je orezivanje. Iako se orezivanje može obaviti i u rano proleće, jesenje orezivanje je mnogo praktičnije. Anđeoska truba može dostići velike dimenzije, pa se orezivanjem njena veličina smanjuje, što olakšava manipulaciju i smeštaj u ograničenom zimskom prostoru. Orezivanjem se uklanjaju suvišne grane, formira se željeni oblik i biljka se priprema za bujniji rast i cvetanje naredne godine. Orezivanje treba obaviti oštrim i sterilisanim alatom.
Izbor idealnog prostora za zimovanje
Izbor odgovarajućeg prostora za prezimljavanje anđeoske trube je od presudnog značaja. Idealni uslovi podrazumevaju prostoriju koja je svetla i prohladna. Optimalna temperatura za zimsko mirovanje se kreće između 5 i 12 stepeni Celzijusa. Više temperature, posebno iznad 15 stepeni, mogu sprečiti biljku da uđe u fazu dubokog mirovanja i mogu je podstaći na prerani rast, što dovodi do formiranja slabih, izduženih izbojaka i iscrpljivanja biljke. Sa druge strane, temperature blizu nule ili ispod nje mogu izazvati smrzavanje i propadanje biljke.
Svetlost je takođe važan faktor. Iako anđeoska truba tokom zime može odbaciti veći deo ili čak sve listove, ona ipak preferira svetlo mesto. Dovoljna količina svetlosti pomaže biljci da održi minimalne životne funkcije i da bude u boljoj kondiciji za prolećno buđenje. Idealna mesta za prezimljavanje su svetli podrumi sa prozorom, negrejane garaže, zastakljene terase, verande ili hladni hodnici. Ukoliko nemate na raspolaganju svetlu prostoriju, anđeoska truba može prezimiti i u potpunom mraku, ali će u tom slučaju sigurno izgubiti sve listove i biće joj potrebno više vremena da se na proleće oporavi.
Prostorija treba da bude zaštićena od mraza i jakih temperaturnih oscilacija. Važno je obezbediti i minimalnu cirkulaciju vazduha kako bi se sprečila pojava plesni i drugih gljivičnih oboljenja, kojima su biljke u stanju mirovanja podložnije. Biljke ne treba smeštati preblizu jedna drugoj, već im treba ostaviti dovoljno prostora. Tokom zime, potrebno je povremeno proveravati stanje biljaka i provetravati prostoriju tokom sunčanih dana.
Ako nemate adekvatan hladan prostor, postoji i mogućnost prezimljavanja u toploj sobi, ali je taj metod mnogo zahtevniji. U tom slučaju, biljka nastavlja da raste i ne ulazi u fazu mirovanja. Potrebno joj je obezbediti što više svetlosti, idealno uz južni prozor, i redovno je zalivati i prihranjivati. Međutim, ovakav način zimovanja često dovodi do iscrpljivanja biljke, pojave etioliranih (izduženih i slabih) grana i masovne pojave štetočina, pa se preporučuje samo u krajnjoj nuždi.
Nega tokom perioda mirovanja
Nega anđeoske trube tokom zimskog mirovanja je minimalistička, ali zahteva pažnju. Najvažniji i najkritičniji aspekt je zalivanje. S obzirom da je biljka u stanju mirovanja i da je metabolizam sveden na minimum, njene potrebe za vodom su drastično smanjene. Prekomerno zalivanje tokom zime je najčešći uzrok propadanja, jer dovodi do truljenja korena u hladnom i vlažnom supstratu. Zato je pravilo „manje je više“ apsolutno ključno.
Zalivanje se obavlja veoma retko, otprilike jednom u tri do četiri nedelje, a ponekad i ređe. Učestalost zavisi od temperature i vlažnosti u prostoriji za prezimljavanje. Cilj je samo održati supstrat blago vlažnim i sprečiti njegovo potpuno isušivanje. Pre svakog zalivanja, neophodno je proveriti stanje supstrata. Tek kada je zemlja suva na dubini od nekoliko centimetara, može se dodati mala količina vode. Bolje je da biljka bude na suvljoj strani nego na vlažnoj.
Prihranjivanje se tokom zimskog mirovanja u potpunosti obustavlja. Biljka ne raste aktivno i ne može da iskoristi hranljive materije, pa bi svako dodavanje đubriva bilo kontraproduktivno i moglo bi dovesti do nakupljanja štetnih soli u supstratu. Prihrana se ponovo uvodi tek na proleće, kada biljka počne da pokazuje prve znake novog rasta.
Tokom zime je normalno da anđeoska truba izgubi deo, a često i sve svoje listove. Ovo ne treba da bude razlog za brigu. To je prirodan način na koji biljka čuva energiju. Biljka bez lišća ima još manje potrebe za vodom. Potrebno je redovno uklanjati opalo lišće iz saksije i oko nje kako bi se sprečila pojava bolesti. Povremeno treba proveriti da li na granama ima znakova isušivanja ili pojave štetočina, kao što su štitaste vaši, koje se mogu aktivirati i u zimskim uslovima.
Buđenje i priprema za novu sezonu
Sa dolaskom proleća, obično u martu ili aprilu, kada dani postanu duži i temperature porastu, anđeoska truba polako počinje da se budi iz zimskog sna. Na granama se mogu primetiti mali, zeleni pupoljci, što je siguran znak da je vreme za početak priprema za novu sezonu. U ovom periodu, biljku treba postepeno premeštati na svetlije i toplije mesto. Ako je prezimila u potpunom mraku, prelazak na svetlost mora biti postepen kako bi se izbegao šok.
Sa pojavom prvih listića, može se početi sa postepenim povećavanjem zalivanja. U početku se zaliva umereno, a kako biljka razvija sve više lišća, tako se povećava i količina i učestalost zalivanja. Ovo je takođe pravo vreme za presađivanje, ukoliko je potrebno. Presađivanjem u svež, hranljiv supstrat obezbeđuje se dobar start za novu sezonu rasta. Ako se biljka ne presađuje, preporučuje se zamena gornjeg sloja zemlje u saksiji.
Rano proleće je idealno vreme za finalno orezivanje, ukoliko ono nije obavljeno u jesen. Tada se mogu ukloniti sve grane koje su se tokom zime osušile ili oštetile. Takođe se može izvršiti korekcija oblika krošnje. Orezivanje u ovom periodu podstiče snažan rast novih izbojaka na kojima će se kasnije formirati cvetovi. Nakon orezivanja i presađivanja, može se početi i sa prihranom, u početku sa blažom koncentracijom đubriva bogatog azotom, kako bi se podstakao rast listova.
Poslednji korak je iznošenje biljke napolje. Sa ovim ne treba žuriti, već treba sačekati da prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, što je obično u drugoj polovini maja. Proces iznošenja mora biti postepen. Biljku prvo treba izneti na nekoliko sati dnevno na senovito i zaštićeno mesto. Postepeno, tokom jedne do dve nedelje, produžava se vreme koje biljka provodi napolju i postepeno se izlaže jutarnjem suncu. Ovaj proces kaljenja je neophodan kako bi se listovi navikli na jaču sunčevu svetlost i spoljašnje uslove, čime se sprečava pojava ožegotina.
