Američki vinobojka je zeljasta trajnica koja, uprkos svom tropskom izgledu tokom leta, poseduje izuzetnu otpornost na niske zimske temperature. Njegov životni ciklus je savršeno prilagođen uslovima kontinentalne klime, gde nadzemni deo biljke propada sa prvim jačim mrazevima, dok snažan i dubok koren preživljava u zemlji, čekajući proleće da iz njega izbiju novi, snažni izdanci. Razumevanje ovog prirodnog ciklusa i preduzimanje nekoliko jednostavnih koraka u pripremi za zimu osiguraće da vaša biljka uspešno prebrodi hladni period i da vas sledeće godine ponovo obraduje svojim bujnim rastom. Pravilno prezimljavanje je ključ dugovečnosti i vitalnosti ove impresivne biljke.
Priprema američkog vinobojke za zimu počinje u jesen, nakon što biljka završi svoj vegetacioni ciklus. Sa prvim mrazevima, listovi će početi da žute i venuti, a stabljike će postepeno gubiti svoju čvrstinu. Ovo je potpuno prirodan proces i ne treba da vas brine. Nadzemni deo biljke je odslužio svoju svrhu za tu godinu – proizveo je hranu fotosintezom, cvetao i doneo plod – i sada se energija povlači u moćni koren. Upravo je taj koren, koji može dostići impresivne dimenzije, ključan za preživljavanje zime.
Nakon što mraz uništi nadzemne delove, preporučuje se da se oni orežu. Stabljike treba odseći oštrim makazama ili testerom na visini od oko 10 do 15 centimetara iznad zemlje. Ovim se postiže uredniji izgled vrta tokom zime i uklanja se potencijalno mesto za prezimljavanje bolesti i štetočina, iako su one kod ove biljke retke. Odsečene biljne ostatke možete kompostirati, pod uslovom da na njima nije bilo znakova bolesti.
Nakon orezivanja, najvažniji korak u zaštiti biljke tokom zime je malčiranje. Preko osnove biljke, odnosno orezanih stabljika, treba naneti debeo sloj organskog malča, debljine od 15 do 20 centimetara. Ovaj sloj malča deluje kao izolator, štiteći koren od ekstremno niskih temperatura i smrzavanja tla. Malč pomaže u održavanju stabilnije temperature zemljišta i sprečava oštećenja korena usled ciklusa smrzavanja i odmrzavanja tla, koji mogu biti štetni.
Za malčiranje se mogu koristiti različiti materijali. Suvo lišće je odličan i lako dostupan izbor, kao i slama, piljevina, kora drveta ili kompost. Važno je da materijal bude rastresit i da ne zadržava previše vlage, kako ne bi došlo do truljenja. Malč treba postaviti nakon prvih slabijih mrazeva, kada se tlo već malo ohladi, ali pre dolaska jakih i dugotrajnih mrazeva.
Zaštita korena od izmrzavanja
Koren američkog vinobojke je izuzetno otporan i može preživeti veoma niske temperature, često i do -20°C ili niže, posebno ako je prekriven snežnim pokrivačem. Sneg je najbolji prirodni izolator i sloj snega debljine dvadesetak centimetara pruža odličnu zaštitu korenovom sistemu. Međutim, u zimama bez snega, a sa jakim mrazevima, opasnost od izmrzavanja korena, posebno kod mlađih biljaka, je veća. Zato je malčiranje ključna mera predostrožnosti.
Debljina sloja malča je direktno povezana sa stepenom zaštite. U područjima sa oštrijim zimama, sloj malča treba da bude deblji. Pored zaštite od hladnoće, malč pomaže i u očuvanju vlage u zemljištu tokom zime, sprečavajući njegovo prekomerno isušivanje usled vetra i mraza. Iako je biljka u stanju mirovanja, potpuna dehidracija korena može biti fatalna.
Važno je napomenuti da se malč postavlja tek nakon što nadzemni deo propadne. Prerano postavljanje malča, dok je vreme još uvek toplo, može privući glodare koji će tu pronaći sklonište i hranu tokom zime, a takođe može dovesti do prekomernog zadržavanja vlage i truljenja osnove biljke. Sačekajte da se zemlja ohladi i da prođu prvi mrazevi pre nego što primenite zaštitni sloj.
U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada primetite prve znake novog rasta, zaštitni sloj malča treba pažljivo ukloniti ili razgrnuti. Ovo omogućava da se zemlja brže zagreje pod prolećnim suncem, što podstiče brže nicanje novih izdanaka. Deo malča se može ostaviti oko biljke kao letnji malč, koji će čuvati vlagu i sprečavati rast korova, ili se može ukopati u zemlju kao organsko đubrivo.
Prezimljavanje mladih biljaka
Mlade biljke američkog vinobojke, posebno one posađene u tekućoj godini, osetljivije su na zimske uslove od starijih, dobro ukorenjenih primeraka. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i dubok, pa su podložnije izmrzavanju. Zbog toga, zaštiti mladih biljaka treba posvetiti posebnu pažnju. Orezivanje se vrši na isti način kao i kod odraslih biljaka.
Zaštitni sloj malča kod mladih biljaka treba da bude još deblji i obilniji. Preporučuje se sloj od najmanje 20 do 30 centimetara. Pored klasičnih materijala za malčiranje, može se koristiti i agrotekstil ili jutane vreće kojima se prekrije osnova biljke pre nanošenja malča. Ovo pruža dodatni sloj izolacije. Važno je osigurati da je zaštita dobro postavljena i da je vetar neće oduvati tokom zime.
Ukoliko se očekuju ekstremno niske temperature bez snežnog pokrivača, može se napraviti i jednostavna konstrukcija oko mlade biljke. Na primer, može se postaviti žičana mreža u krug oko osnove biljke, a zatim taj prostor ispuniti suvim lišćem. Ovo stvara vazdušni džep koji dodatno izoluje koren od hladnoće. Ovakve mere su retko potrebne za američki vinobojku, ali mogu biti korisne u ekstremnim klimatskim uslovima.
U proleće, kao i kod odraslih biljaka, zaštitu treba ukloniti. Budite pažljivi prilikom uklanjanja malča da ne oštetite mlade izdanke koji možda već počinju da izbijaju iz zemlje. Mlade biljke koje uspešno prezime prvu zimu postaju znatno otpornije i u narednim godinama će zahtevati manje pažnje i zaštite tokom hladnog perioda.
Prezimljavanje u saksijama
Gajenje američkog vinobojke u saksijama nije uobičajeno zbog njegovog snažnog rasta i velikog korena, ali je moguće, posebno kod mlađih primeraka. Prezimljavanje biljaka u saksijama predstavlja veći izazov nego u vrtu, jer je korenov sistem u saksiji izloženiji niskim temperaturama sa svih strana. Zemlja u saksiji se mnogo brže smrzava i isušuje nego zemlja u vrtu.
Najsigurniji način za prezimljavanje američkog vinobojke u saksiji je premeštanje saksije u zaštićen prostor gde se temperatura ne spušta znatno ispod nule. To može biti negrejana garaža, podrum, šupa ili zastakljena terasa. Tokom zimskog mirovanja, biljci nije potrebna svetlost. Zalivanje treba svesti na minimum, tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti – jednom mesečno ili ređe.
Ako nemate mogućnost da biljku unesete unutra, saksiju je potrebno adekvatno zaštititi. Prvi korak je da se saksija obavije izolacionim materijalom, kao što je agrotekstil, jutana vreća, karton ili čak pucketava folija. Ovo će pomoći u izolaciji korena od hladnoće. Saksiju takođe treba podići od hladnog betona ili zemlje postavljanjem na drvene letvice ili stiropor.
Druga opcija je da se saksija ukopa u zemlju u vrtu. Iskopajte rupu dovoljno veliku da u nju stane cela saksija. Postavite saksiju u rupu i zagrnite je zemljom sve do gornje ivice. Na ovaj način, toplota zemlje će štititi koren. Površinu supstrata u saksiji, kao i okolnu zemlju, obavezno prekrijte debelim slojem malča. U proleće, kada prođe opasnost od mraza, saksiju možete iskopati i vratiti na željeno mesto.
