Prezimljavanje aloja vere je ključan proces koji zahteva prilagođavanje uslova nege kako bi se biljka uspešno pripremila za period mirovanja i sačuvala energiju za narednu vegetacionu sezonu. Kao biljka poreklom iz toplih i suvih krajeva, aloja nije otporna na niske temperature i mraz, pa je za njen opstanak u kontinentalnoj klimi neophodno uneti je u zatvoren prostor pre prvih jesenjih mrazeva. Tokom zime, usled smanjenog intenziteta svetlosti i kraćih dana, aloja prirodno ulazi u fazu dormancije, kada se njen rast značajno usporava. Razumevanje i poštovanje ovog prirodnog ciklusa, uz adekvatno smanjenje zalivanja i prestanak prihrane, presudno je za sprečavanje najčešćih zimskih problema, poput truljenja korena.
Priprema za prezimljavanje počinje već u jesen. Ako je tvoja aloja provela leto napolju, neophodno je uneti je unutra pre nego što noćne temperature padnu ispod 10 stepeni Celzijusa. Nagli pad temperature može izazvati šok i oštećenje listova. Pre unošenja, detaljno pregledaj biljku kako bi se uverio da sa njom ne unosiš i nepoželjne goste, poput insekata ili puževa. Proveri donju stranu listova, centar rozete i površinu supstrata. Ako uočiš bilo kakve štetočine, tretiraj biljku odgovarajućim insekticidom pre smeštanja u zatvoreni prostor.
Izbor adekvatne lokacije za prezimljavanje je od suštinskog značaja. Aloji je i tokom zime potrebna svetlost, pa je idealno mesto svetla, ali prohladna prostorija. Prozorska daska na južnoj strani može biti dobar izbor, jer je zimsko sunce slabije i neće oštetiti listove. Idealna temperatura za prezimljavanje kreće se između 10 i 15 stepeni Celzijusa. Niža temperatura signalizira biljci da je vreme za mirovanje, što doprinosi njenom zdravlju i čak može podstaći cvetanje u proleće, iako je to retkost u sobnim uslovima.
Treba izbegavati smeštanje aloje u previše tople prostorije sa centralnim grejanjem. Radijatori i drugi izvori toplote isušuju vazduh i mogu dovesti do smežuravanja i sušenja listova. Takođe, visoka temperatura u kombinaciji sa slabom svetlošću može izazvati etiolaciju – biljka će početi da raste, ali će biti izdužena, slaba i bleda. Podjednako je važno zaštititi je od hladne promaje koja dolazi od prozora i vrata, jer nagle promene temperature mogu oštetiti tkivo listova.
Prilagođavanje zalivanja tokom zime
Najvažnija promena u nezi aloje tokom zime odnosi se na zalivanje. Pošto biljka miruje i ne raste aktivno, njene potrebe za vodom su drastično smanjene. Prekomerno zalivanje u ovom periodu je greška broj jedan i najbrži put do truljenja korena. Hladan i vlažan supstrat je smrtonosna kombinacija za aloju, jer stvara savršene uslove za razvoj patogenih gljivica koje napadaju koren. Zbog toga se učestalost zalivanja mora značajno prorediti u odnosu na letnji period.
Zlatno pravilo je da se biljka zalije tek kada je supstrat potpuno, ali zaista potpuno suv. To znači da treba proveriti ne samo površinski sloj, već i dublje delove saksije. U praksi, to može značiti zalivanje jednom u mesec dana, a ponekad čak i ređe, u zavisnosti od temperature i vlažnosti u prostoriji. Što je prostorija hladnija, to će se supstrat sporije sušiti, pa će i potreba za zalivanjem biti ređa. Uvek je sigurnije sačekati još nekoliko dana ako nisi siguran da li je vreme za zalivanje.
Kada zalivaš, koristi malu količinu vode, tek toliko da se supstrat blago navlaži. Za razliku od letnjeg perioda kada se preporučuje temeljno natapanje, zimi je bolje biti oprezniji. Korišćenje manje količine vode smanjuje rizik da će se ona predugo zadržati na dnu saksije. Koristi vodu sobne temperature kako bi izbegao temperaturni šok za koren. Nakon zalivanja, proveri da li je sav višak vode istekao i obavezno isprazni podmetač.
Tokom celog zimskog perioda, neophodno je potpuno obustaviti prihranjivanje. Biljka koja miruje ne može da iskoristi hranljive materije, pa bi se one samo nakupljale u supstratu. Nagomilavanje soli iz đubriva u hladnom i vlažnom zemljištu može izazvati hemijske opekotine i dodatno oštetiti već osetljiv korenov sistem. Sa prihranom se nastavlja tek na proleće, kada primetiš prve znake novog rasta.
Obezbeđivanje dovoljno svetlosti
Iako je u periodu mirovanja, aloja vera i dalje zahteva svetlost za obavljanje osnovnih životnih funkcija. Nedostatak svetlosti tokom zime može dovesti do slabljenja biljke, gubitka boje i etiolacije, odnosno izduženog i neuglednog rasta. Zbog toga je važno smestiti je na najsvetlije moguće mesto u domu. Južni prozor je idealan tokom zime, jer je sunce niže na horizontu i njegov intenzitet nije toliko jak da bi izazvao opekotine na listovima. Istočni ili zapadni prozor takođe mogu biti adekvatni.
Ako primetiš da listovi tvoje aloje postaju bledi ili da se biljka naginje ka prozoru, to je jasan znak da joj nedostaje svetlosti. U tom slučaju, pokušaj da je premestiš na svetliju poziciju. Redovno rotiranje saksije za četvrtinu kruga svake nedelje pomoći će da sve strane biljke dobiju podjednaku količinu svetlosti, što će podstaći ravnomeran i simetričan rast. Ovo je jednostavan, ali efikasan način da se spreči krivljenje biljke.
Prašina koja se nakuplja na listovima može značajno smanjiti količinu svetlosti koja dopire do ćelija za fotosintezu. Zato je važno povremeno prebrisati listove mekom, vlažnom krpom. Ovaj postupak ne samo da poboljšava izgled biljke, već joj i pomaže da maksimalno iskoristi dostupnu zimsku svetlost. Izbegavaj korišćenje sredstava za sjaj lišća, jer ona mogu zapušiti pore na listovima i ometati disanje biljke.
Ukoliko živiš u području sa izuzetno mračnim zimama ili nemaš dovoljno svetlo mesto u stanu, možeš razmisliti o korišćenju veštačkog osvetljenja. Lampe za rast biljaka (grow lights) punog spektra mogu efikasno nadomestiti nedostatak prirodne sunčeve svetlosti. Postavi lampu iznad biljke na preporučenu udaljenost i drži je upaljenom 10-12 sati dnevno. Ovo će osigurati da tvoja aloja ostane zdrava i kompaktna tokom celog zimskog perioda.
Prelazak iz zimskog mirovanja u prolećni rast
Sa dolaskom proleća, kada dani postanu duži i sunce jače, aloja se postepeno budi iz zimskog sna. Ovo je vreme da se režim nege polako prilagodi i biljka pripremi za novu sezonu aktivnog rasta. Prelazak mora biti postepen kako bi se izbegao stres. Nagla promena uslova, poput iznošenja biljke direktno na jako prolećno sunce ili preobilno zalivanje, može biti štetna. Strpljenje i postepeno prilagođavanje su ključni za uspešan početak vegetacione sezone.
Prvi korak je postepeno povećavanje količine vode. Kako temperature rastu i biljka pokazuje prve znake novog rasta u centru rozete, možeš početi da je zalivaš malo češće. I dalje se drži pravila da se supstrat osuši između zalivanja, ali primetićeš da se to sada dešava brže nego zimi. Vrati se na tehniku temeljnog zalivanja, gde natapaš supstrat sve dok voda ne počne da izlazi na dno, a zatim prosipaš višak iz podmetača.
Nakon prvih nekoliko prolećnih zalivanja čistom vodom, možeš početi i sa prihranom. Prva prihrana treba da bude veoma blaga. Koristi tečno đubrivo za kaktuse i sukulente, razblaženo na polovinu ili čak četvrtinu preporučene doze. Ovo će biljci dati potreban podsticaj bez rizika od oštećenja korena koji se tek aktivira. Nastavi sa prihranom jednom mesečno tokom celog proleća i leta.
Ako planiraš da izneseš aloju napolje tokom leta, to takođe mora biti postepen proces. Počni tako što ćeš je izneti na nekoliko sati dnevno u potpunu hladovinu. Tokom jedne do dve nedelje, postepeno povećavaj vreme koje provodi napolju i izloženost jutarnjem ili kasnom popodnevnom suncu. Nikada je ne izlaži odmah direktnom podnevnom suncu, jer će listovi sigurno dobiti opekotine. Ovaj proces kaljenja će omogućiti biljci da se aklimatizuje na jaču svetlost i spoljašnje uslove. Proleće je takođe idealno vreme za presađivanje, ukoliko je biljka prerasla saksiju.
