Potrebe za vodom i navodnjavanje trnjine

Trnjina je biljka koja je u prirodi izuzetno dobro prilagođena na različite uslove vlažnosti i poznata je po svojoj otpornosti na sušu. Njen dubok i razgranat korenov sistem omogućava joj da pronalazi vodu i u dubljim slojevima zemljišta, što je čini sposobnom da preživi i duže periode bez padavina. Međutim, otpornost na sušu ne znači da joj voda nije potrebna za optimalan rast i, što je još važnije, za formiranje kvalitetnih i krupnih plodova. Pravilno razumevanje njenih potreba za vodom i adekvatno navodnjavanje, posebno u ključnim fazama razvoja, mogu značajno uticati na zdravlje biljke i prinos. Iako u ekstenzivnom uzgoju ili kao deo divlje flore trnjina opstaje bez dodatnog navodnjavanja, u vrtnim uslovima, gde težimo maksimalnom potencijalu biljke, kontrolisano dodavanje vode je preporučljiva mera.

Uspostavljene, višegodišnje biljke trnjine u umerenoj klimi sa pravilno raspoređenim padavinama uglavnom ne zahtevaju dodatno navodnjavanje. One su se prilagodile lokalnim uslovima i njihov korenov sistem je dovoljno razvijen da samostalno obezbedi potrebnu količinu vode. Problem nastaje tokom dugih i vrelih letnjih perioda bez kiše, kada se površinski sloj zemljišta potpuno isuši. U takvim uslovima, čak i otporna biljka kao što je trnjina može pokazati znake stresa, kao što su uvelo lišće, usporen rast i odbacivanje zametnutih plodova, jer biljka preusmerava resurse na preživljavanje.

Kritični periodi kada je potreba za vodom najveća su neposredno nakon sadnje, tokom intenzivnog vegetativnog rasta u proleće, kao i u fazi formiranja i nalivanja plodova tokom leta. Mlade, tek posađene biljke još uvek nemaju razvijen korenov sistem i u potpunosti zavise od vlage u zoni korena. Zbog toga im je neophodno redovno zalivanje tokom prve sezone kako bi se uspešno ukorenile. Kasnije, tokom formiranja plodova, nedostatak vode može rezultirati sitnijim, suvim i manje kvalitetnim plodovima, ili čak njihovim prevremenim opadanjem.

Režim navodnjavanja treba prilagoditi tipu zemljišta, klimatskim uslovima i starosti biljke. Na lakim, peskovitim zemljištima koja slabo zadržavaju vodu, navodnjavanje će biti češće, ali sa manjim količinama vode. Sa druge strane, na težim, glinovitim zemljištima koja dobro zadržavaju vlagu, zaliva se ređe, ali obilnije, pazeći da ne dođe do zabarivanja. Najbolji pokazatelj potrebe za zalivanjem je stanje samog zemljišta – kada se površinski sloj od nekoliko centimetara osuši, vreme je za dodavanje vode. Uvek je bolje zalivati ređe, ali temeljnije, kako bi se voda spustila do dubljih slojeva i podstakla razvoj dubokog korena.

Značaj vode u životnom ciklusu trnjine

Voda je osnovni element neophodan za sve fiziološke procese u biljci, pa tako i kod trnjine. Ona učestvuje u procesu fotosinteze, gde se sunčeva energija pretvara u organsku materiju, a takođe služi i kao medijum za transport hranljivih materija od korena do svih delova biljke. Dovoljna količina vode u biljnim tkivima obezbeđuje turgorov pritisak, koji daje čvrstinu listovima i stabljikama i omogućava im da se pravilno pozicioniraju prema svetlosti. Bez adekvatne hidriranosti, ovi procesi se usporavaju ili potpuno zaustavljaju, što dovodi do zastoja u rastu.

U proleće, tokom intenzivnog rasta novih izdanaka i listova, potreba za vodom je povećana. Voda je ključna za formiranje novih ćelija i tkiva. U ovom periodu, nedostatak vlage može rezultirati slabijim i kraćim izdancima, kao i manjom lisnom masom, što kasnije utiče na sposobnost biljke da proizvodi hranu fotosintezom. Iako trnjina cveta rano u proleće, kada obično ima dovoljno zimske vlage u zemljištu, ekstremno suvo proleće može negativno uticati i na cvetanje i oprašivanje.

Faza formiranja i rasta plodova, koja se odvija tokom leta, predstavlja najkritičniji period u pogledu potreba za vodom. Plodovi trnjine se sastoje od velikog procenta vode, i za njihov pravilan rast i nalivanje neophodna je kontinuirana opskrba vlagom. Ukoliko u ovom periodu nastupi suša, biljka će, u cilju samoodržanja, redukovati dotok vode i hranljivih materija ka plodovima. To će za posledicu imati sitnije, smežurane plodove slabijeg kvaliteta, a u ekstremnim slučajevima može doći i do masovnog odbacivanja tek zametnutih plodića.

Iako je trnjina otporna na sušu, hronični nedostatak vode može dugoročno oslabiti biljku, čineći je podložnijom napadu bolesti i štetočina. Stres izazvan sušom smanjuje opštu vitalnost i imunitet biljke. Zbog toga, iako će biljka verovatno preživeti sušni period, njen oporavak će biti sporiji, a potencijal za rast i plodonošenje u narednim godinama može biti umanjen. Obezbeđivanje optimalne vlažnosti, makar i povremenim navodnjavanjem, predstavlja investiciju u dugoročno zdravlje i produktivnost grma.

Navodnjavanje mladih sadnica

Nega mladih, tek posađenih sadnica trnjine zahteva posebnu pažnju kada je u pitanju vlažnost zemljišta. Odmah nakon sadnje, ključno je obilno zaliti biljku sa 10-15 litara vode. Ovo se ne radi samo da bi se korenu obezbedila vlaga, već i da bi se zemlja slegla oko korenovog sistema, istiskujući vazdušne džepove koji mogu isušiti osetljive korenove dlačice. Prvo zalivanje je temelj za uspešno ukorenjavanje i ne sme se preskočiti, bez obzira na vremenske uslove.

Tokom prve vegetacione sezone, od proleća do jeseni, korenov sistem mlade trnjine je još uvek slabo razvijen i ograničen na zonu sadne jame. Zbog toga biljka nije u stanju da crpi vodu iz dubljih slojeva i u potpunosti zavisi od padavina i navodnjavanja. Neophodno je održavati umerenu i konstantnu vlažnost zemljišta oko sadnice. Učestalost zalivanja zavisi od vremenskih prilika; tokom suvih i toplih perioda, može biti potrebno zalivanje jednom nedeljno, dok u periodima sa kišom dodatno navodnjavanje nije potrebno.

Pravilo kog se treba držati je da se zemljište proveri pre svakog zalivanja. To se može uraditi jednostavno, zabadanjem prsta u zemlju na dubinu od nekoliko centimetara. Ako je zemlja suva na toj dubini, vreme je za zalivanje. Bolje je zalivati ređe, ali obilnije (npr. 10 litara vode po sadnici), nego često i površinski. Obilno zalivanje podstiče vodu da prodre dublje u zemljište, što stimuliše koren da raste u dubinu, čineći biljku otpornijom na buduće suše. Površinsko zalivanje vlaži samo gornji sloj, što podstiče razvoj plitkog korena, osetljivog na isušivanje.

Malčiranje prostora oko mlade sadnice je izuzetno korisna mera koja direktno utiče na režim vlažnosti. Sloj organskog malča (slama, kora, lišće) debljine 5-10 cm smanjuje isparavanje vode sa površine zemljišta, čuvajući vlagu dostupnom korenu duži vremenski period. Na taj način, malčiranje smanjuje potrebu za čestim zalivanjem i olakšava održavanje. Pored toga, malč sprečava rast korova koji bi konkurisali mladoj biljci za vodu i hranljive materije, i pomaže u održavanju povoljnije temperature zemljišta.

Navodnjavanje odraslih biljaka u rodu

Jednom kada se trnjina dobro ukoreni i dostigne zrelost, obično nakon druge ili treće godine, njena potreba za dodatnim navodnjavanjem se značajno smanjuje. Odrasle biljke sa razvijenim korenovim sistemom sposobne su da efikasno koriste raspoloživu vlagu iz zemljišta i uglavnom se oslanjaju na prirodne padavine. U regionima sa umerenom klimom i redovnim kišama, odrasli grmovi trnjine često ne zahtevaju nikakvo dodatno zalivanje i mogu se smatrati potpuno samoodrživim u tom pogledu.

Međutim, čak i odrasle biljke mogu imati koristi od navodnjavanja tokom ekstremnih suša i dugotrajnih perioda visokih temperatura. Period od juna do avgusta, kada se plodovi razvijaju i rastu, je posebno osetljiv. Ako u ovom periodu izostanu padavine duže od dve do tri nedelje, preporučljivo je intervenisati jednim temeljnim i obilnim navodnjavanjem. To će pomoći biljci da prebrodi stres, sprečiti opadanje plodova i osigurati da plodovi dostignu punu veličinu i sočnost. Jedno obilno zalivanje na svakih 15-20 dana tokom sušnog perioda je obično sasvim dovoljno.

Znaci koji ukazuju da je odrasloj biljci potrebna voda uključuju blago venuće ili uvijanje listova tokom najtoplijeg dela dana, promenu boje lišća u svetliju, zelenkasto-žutu nijansu, i vidljivo zaustavljanje rasta plodova. Važno je reagovati na ove prve znake stresa, jer ako se čeka predugo, šteta na plodovima može biti nepovratna. Praćenje stanja biljke i vremenske prognoze je najbolji način da se odredi kada je navodnjavanje zaista neophodno.

Metode navodnjavanja za odrasle biljke mogu biti različite. Najjednostavniji način je zalivanje crevom oko osnove biljke, ali je važno da voda natapa zemljište polako kako bi mogla da prodre u dubinu, a ne da otiče po površini. Sistem „kap po kap“ je idealno rešenje za veće zasade jer štedi vodu, smanjuje isparavanje i isporučuje vodu direktno u zonu korena. Prilikom navodnjavanja, treba izbegavati kvašenje lišća i grana, posebno u večernjim satima, jer to može stvoriti povoljne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja.

Metode navodnjavanja i saveti

Izbor metode navodnjavanja zavisi od veličine zasada, dostupnosti vode i tehničkih mogućnosti. Za pojedinačne grmove u vrtu, najčešće se koristi jednostavno zalivanje crevom ili kantom. Kod ovog načina, važno je usmeriti mlaz vode na zemljište oko biljke, izbegavajući direktno prskanje po stablu i lišću. Vodu treba puštati da teče lagano kako bi se postepeno upijala. Formiranje malog zemljanog prstena oko biljke može pomoći da se voda zadrži u zoni korena i spreči njeno oticanje.

Sistem „kap po kap“ predstavlja najefikasniju i najekonomičniju metodu navodnjavanja, posebno za živice od trnjine ili manje komercijalne zasade. Ovaj sistem se sastoji od creva sa ugrađenim kapaljkama koje polako i ravnomerno ispuštaju vodu direktno na površinu zemlje iznad korenovog sistema. Gubici vode usled isparavanja i oticanja su minimalni, a zemljište se održava optimalno vlažnim bez rizika od zabarivanja. Iako početna investicija može biti veća, dugoročne uštede u vodi i radnoj snazi su značajne.

Navodnjavanje putem orošavanja ili prskalica se generalno ne preporučuje za trnjinu. Iako može biti efikasno za pokrivanje velikih površina, ovaj metod ima nekoliko nedostataka. Kvašenje nadzemnih delova biljke, posebno lišća i cvetova, povećava rizik od pojave i širenja gljivičnih bolesti kao što su monilija i pepelnica. Takođe, značajan deo vode se gubi isparavanjem pre nego što uopšte dospe do zemljišta, posebno ako se navodnjava tokom dana po jakom suncu. Ako se ipak koristi ova metoda, treba je primenjivati u ranim jutarnjim časovima.

Najbolje vreme za navodnjavanje je rano ujutru ili kasno popodne/uveče. Zalivanje tokom najtoplijeg dela dana, po jakom suncu, dovodi do velikih gubitaka vode usled isparavanja. Jutarnje zalivanje omogućava da biljka ima dovoljno vlage tokom dana kada su njene potrebe najveće, a višak vlage sa lišća (ako dođe do prskanja) brzo se suši, smanjujući rizik od bolesti. Večernje zalivanje je takođe efikasno u smanjenju isparavanja, ali treba paziti da lišće ostane suvo preko noći. Korišćenje kišnice za zalivanje je uvek bolja opcija od hlorisane vode iz vodovoda, kad god je to moguće.