Osiguravanje optimalne količine vode ključno je za vitalnost, rast i plodonošenje brekinje (Sorbus torminalis), drveta koje, iako relativno otporno na sušu nakon što se dobro ukoreni, pokazuje značajno bolje rezultate uz adekvatno navodnjavanje. Razumevanje potreba ove biljke za vodom u različitim fazama razvoja i tokom različitih godišnjih doba omogućava pravilno upravljanje vodenim resursima i sprečavanje stresa uzrokovanog kako nedostatkom, tako i viškom vlage. Pravilno navodnjavanje ne samo da direktno utiče na krupnoću i kvalitet plodova, već jača i opštu otpornost stabla na bolesti i štetočine. Uspostavljanje efikasnog sistema za navodnjavanje predstavlja dugoročnu investiciju u zdravlje i produktivnost zasada brekinje.
Potrebe brekinje za vodom su najveće u periodu intenzivnog rasta, koji obuhvata proleće i rano leto. Tokom listanja, cvetanja i formiranja plodova, adekvatna vlažnost zemljišta je presudna za odvijanje svih fizioloških procesa. Nedostatak vode u ovim kritičnim fazama može dovesti do slabijeg rasta mladara, prevremenog opadanja cvetova i tek zametnutih plodova, što direktno smanjuje ukupan prinos. Mlada stabla, čiji korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i dubok, posebno su osetljiva na nedostatak vode i zahtevaju redovnije zalivanje u prvih nekoliko godina nakon sadnje.
Iako je otporna, brekinja ne podnosi ekstremne suše, pogotovo ako su dugotrajne. U takvim uslovima, drvo aktivira mehanizme odbrane, smanjujući transpiraciju zatvaranjem stoma na listovima, što usporava fotosintezu i rast. Produženi period suše može dovesti do žućenja i opadanja lišća, sušenja grana, pa čak i propadanja celog stabla u ekstremnim slučajevima. S druge strane, brekinja takođe ne toleriše prekomernu vlažnost i stajaću vodu u zoni korenovog sistema. Zabareno zemljište dovodi do nedostatka kiseonika u korenu, što uzrokuje njegovo gušenje i truljenje, čineći drvo podložnim raznim bolestima.
Određivanje tačnog trenutka za navodnjavanje zavisi od više faktora, uključujući tip zemljišta, klimatske uslove, starost stabla i trenutnu fazu razvoja. Vizuelni pregled biljke i zemljišta je najjednostavniji metod. Ako su listovi počeli da venu, a površinski sloj zemlje je suv na dodir, to je jasan znak da je navodnjavanje potrebno. Pouzdaniji metod je provera vlažnosti zemljišta na dubini od 20-30 centimetara; ako je zemlja na toj dubini suva i mrvi se u ruci, vreme je za zalivanje. Korišćenje savremenih alata, poput tenziometara, omogućava precizno merenje vlažnosti zemljišta i optimizaciju rasporeda navodnjavanja.
Navodnjavanje mladih stabala
Period neposredno nakon sadnje i prve dve do tri godine rasta su najkritičniji periodi kada je reč o potrebama brekinje za vodom. Mlade sadnice imaju plitak i nerazvijen korenov sistem koji nije u stanju da crpi vodu iz dubljih slojeva zemljišta. Zbog toga su u potpunosti zavisne od redovnog dotoka vlage u površinskom sloju. Odmah nakon sadnje, neophodno je obilno zaliti svaku sadnicu kako bi se zemlja slegla oko korena i uspostavio dobar kontakt. Ovo početno zalivanje je presudno za uspešan prijem sadnice.
Tokom prve vegetacione sezone, mlada stabla treba zalivati redovno, otprilike jednom u 7 do 10 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. U periodima bez kiše i sa visokim temperaturama, učestalost zalivanja se mora povećati. Cilj je održati zemljište konstantno umereno vlažnim, ali ne i prenatopljenim. Svako zalivanje treba da bude obilno, tako da voda prodre duboko u zonu korena, a ne samo da ovlaži površinu. Površinsko zalivanje podstiče rast korena blizu površine, čineći ga osetljivijim na sušu i mehanička oštećenja.
Formiranje „činije“ ili blagog udubljenja oko stabla može pomoći da se voda zadrži i polako upije tačno tamo gde je najpotrebnija. Količina vode po jednom zalivanju za mlado stablo bi trebala biti oko 15-20 litara. Korišćenje malča oko stabla je izuzetno korisna mera koja značajno smanjuje isparavanje vode iz zemljišta, čuva vlagu i smanjuje potrebu za čestim zalivanjem. Sloj malča od organskog materijala, poput slame ili kore, takođe sprečava rast korova koji bi konkurisali sadnici za vodu.
Kako stablo raste i razvija svoj korenov sistem, učestalost navodnjavanja se postepeno smanjuje. Nakon treće godine, dobro ukorenjena brekinja može izdržati kraće periode suše. Ipak, i u kasnijim godinama, tokom dugotrajnih sušnih perioda, povremeno obilno navodnjavanje će značajno doprineti zdravlju stabla i kvalitetu plodova. Praćenje stanja biljke i uslova u okruženju ostaje ključno za donošenje odluka o navodnjavanju tokom celog životnog veka drveta.
Navodnjavanje odraslih stabala u rodu
Odrasla, plodonosna stabla brekinje imaju dubok i razgranat korenov sistem koji im omogućava pristup vodi iz dubljih slojeva zemljišta, čineći ih znatno otpornijim na sušu od mladih stabala. U uslovima sa pravilnim rasporedom padavina, dodatno navodnjavanje često nije ni potrebno. Međutim, u područjima sa toplim i sušnim letima, ili u godinama sa izraženim sušnim periodima, navodnjavanje može drastično poboljšati prinos i kvalitet plodova. Nedostatak vode tokom faze rasta i nalivanja plodova može rezultirati sitnijim, smežuranim plodovima koji prevremeno opadaju.
Kritični periodi za navodnjavanje odraslih stabala su faza cvetanja, zametanja plodova i intenzivnog rasta plodova tokom leta. Obezbeđivanje dovoljne količine vode u ovim fazama osigurava pravilno oprašivanje, smanjuje junsko opadanje plodova i omogućava plodovima da dostignu svoju punu veličinu. Dodatno navodnjavanje se preporučuje kada u periodu od dve do tri nedelje nema značajnijih padavina. Jedno obilno navodnjavanje je mnogo efikasnije od nekoliko površinskih, jer voda mora da stigne do glavne mase korenovog sistema koja se nalazi dublje u zemljištu.
Količina vode potrebna za odraslo stablo zavisi od njegove veličine, tipa zemljišta i temperature vazduha. Generalno pravilo je da se navodnjava cela površina ispod krošnje, jer se tu nalazi najveći deo apsorpcionog korena. Treba izbegavati direktno zalivanje uz samo stablo, jer to može pogodovati razvoju bolesti korenovog vrata. Sporo i duboko natapanje zemljišta je najbolji pristup. Efikasnost navodnjavanja se može povećati ako se obavlja u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, kada je isparavanje najmanje.
Nakon berbe, u kasno leto ili ranu jesen, još jedno obilno navodnjavanje može biti korisno. Ovo pomaže stablu da nadoknadi rezerve vode i hranljivih materija, što doprinosi boljoj diferencijaciji cvetnih pupoljaka za narednu sezonu i povećava otpornost na zimske mrazeve. Zdravo i dobro hidrirano stablo lakše podnosi niske temperature i spremnije ulazi u period mirovanja. Zanemarivanje potreba za vodom nakon berbe je česta greška koja može negativno uticati na prinos u sledećoj godini.
Sistemi za navodnjavanje
Za veće zasade brekinje, uspostavljanje efikasnog sistema za navodnjavanje je isplativa investicija. Najčešće korišćen i najefikasniji sistem je navodnjavanje „kap po kap“. Ovaj sistem dovodi vodu direktno u zonu korena putem cevi sa ugrađenim kapaljkama, čime se minimiziraju gubici vode usled isparavanja i oticanja. Navodnjavanje kap po kap omogućava preciznu kontrolu količine vode, štedi vodu i energiju, a takođe smanjuje rast korova između redova. Kroz ovaj sistem se može vršiti i fertirigacija, odnosno dodavanje vodorastvorljivih đubriva zajedno sa vodom za navodnjavanje.
Drugi mogući sistem je navodnjavanje mikro-rasprskivačima, koji takođe štede vodu u poređenju sa tradicionalnim metodama. Mikro-rasprskivači stvaraju finu kišu ispod krošnje drveta, ravnomerno vlažeći veću površinu zemljišta. Ovaj sistem može biti koristan na peskovitim zemljištima gde je potrebno brže i šire rasprostiranje vode. Takođe, mikro-rasprskivači mogu pomoći u stvaranju povoljnije mikroklime i povećanju vlažnosti vazduha tokom vrelih dana, što može smanjiti stres kod biljaka.
Površinsko navodnjavanje, kao što je navodnjavanje brazdama, je manje efikasno i ređe se koristi u savremenim zasadima brekinje. Ova metoda zahteva nivelisan teren i može dovesti do velikih gubitaka vode, neravnomernog vlaženja i sabijanja zemljišta. Takođe, kvašenje stabla i donjih delova krošnje može povećati rizik od pojave gljivičnih bolesti. Zbog ovih nedostataka, preporučuje se ulaganje u savremenije i efikasnije sisteme koji dugoročno donose bolje rezultate i čuvaju vodene resurse.
Prilikom projektovanja sistema za navodnjavanje, važno je uzeti u obzir specifičnosti terena, kapacitet izvora vode i potrebe samih biljaka. Pravilno dimenzionisan sistem, sa adekvatnim pumpama, filterima i cevovodom, osigurava pouzdan rad i dugotrajnost. Redovno održavanje sistema, uključujući proveru i čišćenje kapaljki i filtera, neophodno je za njegovo efikasno funkcionisanje tokom godina. Efikasan sistem navodnjavanja je temelj moderne i profitabilne proizvodnje brekinje.
Uticaj tipa zemljišta na navodnjavanje
Tip zemljišta ima presudan uticaj na režim navodnjavanja brekinje, jer direktno određuje kapacitet zadržavanja vode i brzinu njenog kretanja kroz profil. Glinovita zemljišta, sa sitnim česticama, imaju visok kapacitet za vodu, što znači da mogu zadržati veliku količinu vlage. Međutim, ona se sporo cede, pa postoji rizik od zabarivanja i nedostatka kiseonika u korenu ako se prekomerno navodnjavaju. Na ovakvim zemljištima, navodnjavanje treba da bude ređe, ali obilnije, kako bi se voda spustila u dublje slojeve, uz duže intervale između dva zalivanja kako bi se zemljište prosušilo.
S druge strane, peskovita zemljišta, sa krupnim česticama, imaju nizak kapacitet za vodu i veoma su propusna. Voda brzo prolazi kroz njih, pa se brzo i isušuju. Na peskovitim zemljištima, navodnjavanje mora biti češće, ali sa manjom količinom vode po jednom zalivanju, kako bi se izbeglo oticanje vode van zone korenovog sistema. Dodavanje organske materije, poput komposta ili stajnjaka, značajno poboljšava strukturu peskovitih zemljišta i povećava njihov kapacitet za zadržavanje vode.
Ilovačasta zemljišta, koja predstavljaju mešavinu peska, gline i mulja, smatraju se idealnim za gajenje brekinje. Ona imaju dobar vodno-vazdušni režim, što znači da dobro zadržavaju vlagu, ali istovremeno omogućavaju dobru drenažu i aeraciju korenovog sistema. Na ovakvim zemljištima je najlakše upravljati navodnjavanjem, jer pružaju određenu toleranciju i na manje greške u zalivanju. Ipak, i na ilovačama je potrebno prilagođavati režim navodnjavanja u skladu sa vremenskim prilikama i fazom razvoja biljke.
Pre podizanja zasada, preporučljivo je uraditi analizu zemljišta kako bi se utvrdio njegov mehanički sastav i druge hemijske osobine. Poznavanje karakteristika zemljišta omogućava pravilno planiranje sadnje, izbor odgovarajuće podloge i, što je najvažnije, uspostavljanje optimalnog režima navodnjavanja. Prilagođavanje tehnike i učestalosti navodnjavanja specifičnom tipu zemljišta je ključ za efikasno korišćenje vode i postizanje maksimalnih rezultata u proizvodnji brekinje.
