Potrebe za svetlošću prkosa

Svetlost je apsolutno najvažniji faktor za uspešan uzgoj prkosa. Ova biljka je istinski heliofil, što znači da doslovno obožava sunce. Njene fundamentalne potrebe za svetlošću proističu iz njenog prirodnog staništa u sunčanim i sušnim predelima Južne Amerike. Zbog toga, da bi prkos rastao zdravo, formirao kompaktan i gust pokrivač i, što je najvažnije, obilno cvetao, neophodno mu je obezbediti lokaciju sa maksimalnom mogućom izloženošću direktnoj sunčevoj svetlosti. Bez dovoljno sunca, prkos će preživeti, ali neće pokazati ni delić svoje lepote, a cvetanje će biti slabo ili će potpuno izostati.

Idealna pozicija za sadnju prkosa je ona koja dobija najmanje šest do osam sati direktnog sunca dnevno. To su najčešće južne ili zapadne strane bašte, terase ili prozora koje nisu zaklonjene drvećem, zgradama ili drugim preprekama. Na ovakvim pozicijama, biljka će razviti snažne, kratke internodije (razmak između listova na stabljici), što rezultira gustim i kompaktnim rastom. Listovi će biti zdravi i sočni, a produkcija cvetnih pupoljaka biće maksimalna. Što više sunca dobije, to će više cvetova proizvesti.

Jedinstvena i fascinantna karakteristika prkosa je njegova direktna reakcija na svetlost, koja se ogleda u otvaranju i zatvaranju cvetova. Cvetovi prkosa se otvaraju ujutru, ubrzo nakon izlaska sunca, i ostaju potpuno otvoreni tokom najsunčanijeg dela dana. Kasno popodne, ili tokom oblačnih i kišnih dana, cvetovi se zatvaraju. Ovaj mehanizam, poznat kao fotonastija, jasan je pokazatelj koliko je svetlost ključna za ovu biljku. Ako je prkos posađen u senci, cvetovi se možda uopšte neće otvoriti.

Nedostatak svetlosti ima veoma vidljive i negativne posledice na izgled i zdravlje prkosa. Biljka će u pokušaju da dođe do izvora svetlosti početi da se izdužuje, a stabljike će postati tanke, slabe i lomljive. Ovaj fenomen se naziva etiolacija. Razmak između listova će se povećati, biljka će izgledati retko i neugledno, a listovi će biti manji i bleđi. U takvim uslovima, formiranje cvetnih pupoljaka je drastično smanjeno. Čak i ako se neki pupoljak formira, verovatno se neće otvoriti.

Značaj punog sunca za cvetanje

Puno sunce je direktan pokretač procesa cvetanja kod prkosa. Intenzivna sunčeva svetlost stimuliše biljku da proizvodi hormone odgovorne za formiranje cvetnih pupoljaka. Bez adekvatnog svetlosnog signala, biljka ostaje u vegetativnoj fazi rasta, fokusirajući se samo na rast stabljike i listova. Zato je moguće imati veliku, zelenu biljku prkosa koja uopšte ne cveta, ukoliko se nalazi na senovitom mestu. Količina cvetova je direktno proporcionalna količini sunčeve svetlosti koju biljka dobija.

Sunčeva svetlost nije važna samo za inicijaciju cvetanja, već i za sam čin otvaranja cvetova. Kao što je pomenuto, cvetovi prkosa su fotonastični. Oni poseduju specijalizovane ćelije u osnovi latica koje reaguju na prisustvo i intenzitet svetlosti. Ujutru, kada sunce obasja cvet, ove ćelije se pune vodom, uzrokujući da se latice isprave i otvore. Uveče, ili kada je oblačno, pritisak vode u ćelijama opada i cvet se zatvara. Ovaj mehanizam služi da zaštiti polen i reproduktivne delove cveta tokom nepovoljnih uslova.

Ova zavisnost od sunca čini prkos idealnim kandidatom za najosunčanije i najtoplije delove vrta, gde mnoge druge biljke ne uspevaju. Savršen je za sadnju u kamenjarima, uz južne zidove, na osunčanim terasama, u visećim korpama koje su izložene suncu, ili kao ivica uz staze. Pri planiranju sadnje, uvek daj prioritet pozicijama koje su osunčane tokom celog dana ili bar tokom popodneva, kada je sunce najjače. Izbegavaj istočne pozicije koje dobijaju samo jutarnje sunce, jer to često nije dovoljno za obilno cvetanje.

Postoje i novije hibridne sorte prkosa koje su selekcionisane da budu nešto tolerantnije na manjak svetlosti i da duže drže cvetove otvorenim tokom dana. Međutim, čak i ove sorte će pokazati svoj pun potencijal samo na lokaciji sa puno sunca. Ako želiš da uživaš u spektakularnom prizoru cvetnog tepiha u jarkim bojama, kompromisa sa svetlošću jednostavno ne sme biti. Sunce je osnovni preduslov bez kojeg sve ostale mere nege gube na značaju.

Prepoznavanje simptoma nedostatka svetlosti

Biljka prkosa će ti vrlo jasno pokazati ukoliko ne dobija dovoljno svetlosti. Važno je naučiti prepoznati ove signale kako bi mogao na vreme da reaguješ i premestiš biljku na adekvatniju lokaciju. Najraniji i najočigledniji simptom je etiolacija, odnosno izduživanje stabljika. Biljka se doslovno proteže i naginje ka najbližem izvoru svetlosti, a stabljike postaju tanke, blede i slabe. Internodije, odnosno razmak između listova, postaju neuobičajeno duge, dajući biljci redak i „čupav“ izgled.

Pored izduženog rasta, boja lišća takođe može ukazivati na nedostatak svetlosti. Listovi prkosa koji raste na punom suncu su obično tamnozeleni, čvrsti i sjajni. U senci, listovi postaju manji, bleđi i mogu dobiti žućkastu nijansu. Ovo se dešava zato što biljka ne može da proizvede dovoljnu količinu hlorofila, pigmenta odgovornog za fotosintezu i zelenu boju. Biljka generalno izgleda manje vitalno i anemično.

Najočigledniji simptom nedostatka svetlosti je, naravno, izostanak cvetanja. Biljka može rasti i razvijati se vegetativno, ali jednostavno neće formirati cvetne pupoljke. Ako se i formira neki sporadični pupoljak, on često ostaje zatvoren ili se otvori samo delimično i na kratko. Ako tvoj prkos ne cveta, a inače izgleda relativno zdravo, prvi i najverovatniji uzrok je nedovoljna količina direktne sunčeve svetlosti. Pre nego što pomisliš na probleme sa đubrenjem ili zalivanjem, proveri svetlosne uslove.

Ako primetiš ove simptome kod biljke u saksiji, rešenje je jednostavno: premesti je na najsunčanije mesto koje imaš. Biljka će se relativno brzo prilagoditi, a novi rast će biti znatno kompaktniji i zdraviji. Kod biljaka posađenih u bašti, rešenje je teže, ali ako je moguće, presadi je na bolju lokaciju. Prilikom presađivanja, oreži izdužene i slabe delove kako bi podstakao novi, jači rast iz osnove.

Svetlosni uslovi za klijanje i mlade biljke

Svetlost igra ključnu ulogu ne samo u životu odrasle biljke, već i od samog početka, tokom procesa klijanja. Seme prkosa je fotoblastično, što znači da mu je za klijanje potrebna svetlost. Zbog toga se prilikom setve seme ne pokriva zemljom, već se samo lagano utisne u površinu supstrata kako bi imalo dobar kontakt sa vlagom, ali i ostalo izloženo svetlosti. Prekrivanje semena čak i tankim slojem zemlje može značajno smanjiti procenat klijavosti.

Nakon što seme proklija, mladim biljkama je odmah potrebno obezbediti veoma jak izvor svetlosti. Ovo je posebno važno ako se rasad gaji u zatvorenom prostoru, u rano proleće, kada prirodna svetlost na prozorskoj dasci često nije dovoljna. Nedostatak svetlosti u ovoj najranijoj fazi dovešće do brzog izduživanja i slabljenja mladih biljaka, koje postaju previše nežne i podložne poleganju i bolestima. Ovakav rasad je slabog kvaliteta i teško će se prilagoditi spoljašnjim uslovima.

Da bi se izbegla etiolacija rasada, neophodno je koristiti dodatno veštačko osvetljenje. Najbolje je koristiti fluo cevi ili specijalne LED lampe za rast biljaka, postavljene na samo 10-15 centimetara iznad vrhova biljaka. Osvetljenje treba da bude uključeno 14 do 16 sati dnevno. Kako biljke rastu, tako treba podizati i izvor svetlosti, održavajući konstantan razmak. Jaka svetlost će osigurati da rasad bude nizak, čvrst, kompaktan i dobro pripremljen za sadnju napolju.

Prilikom iznošenja rasada napolje, neophodan je period postepenog privikavanja na direktno sunce, poznat kao kaljenje. Iako je biljka gajena pod jakim veštačkim svetlom, ono nikada nije tako intenzivno kao pravo sunce. Naglo izlaganje direktnom suncu može izazvati opekotine na lišću. Zato biljke treba prvo iznositi u polusenku na nekoliko sati, a zatim postepeno, tokom nedelju dana, povećavati vreme provedeno na direktnom suncu dok se potpuno ne aklimatizuju.

Prilagođavanje na različite intenzitete svetlosti

Iako je prkos biljka punog sunca, on pokazuje i određeni stepen prilagodljivosti. U ekstremno toplim klimama, sa veoma visokim temperaturama i jakim UV zračenjem, celodnevno izlaganje najjačem suncu može ponekad izazvati stres kod biljke, koji se manifestuje blagim crvenilom na listovima. U takvim uslovima, lagana popodnevna senka može čak i prijati biljci. Međutim, u našem umerenom klimatskom pojasu, ovo retko predstavlja problem i pravilo „što više sunca, to bolje“ gotovo uvek važi.

Prkos posađen u saksijama može biti osetljiviji na pregrevanje u odnosu na onaj u bašti. Tamne plastične saksije izložene celodnevnom suncu mogu se pregrejati, što dovodi do oštećenja korena. U tom slučaju, pregrevanje, a ne sama svetlost, predstavlja problem. Rešenje može biti korišćenje saksija svetlijih boja, glinenih saksija ili postavljanje jedne saksije u drugu, veću, kako bi se stvorio izolacioni sloj vazduha.

Zanimljivo je posmatrati kako prkos prilagođava svoj rast uslovima svetlosti. Ako je posađen na mestu koje je delimično osunčano, na primer, dobija sunce samo u jednom delu dana, primetićeš da će se biljka više širiti i cvetati na onoj strani koja je bolje osvetljena. Strana koja je u senci biće ređa i sa manje cvetova. Ovo je jasan pokazatelj kako biljka optimizuje svoje resurse i usmerava ih tamo gde su uslovi za fotosintezu i cvetanje najbolji.

Na kraju, važno je razumeti da potrebe za svetlošću nadmašuju sve druge faktore nege. Možeš imati savršeno zemljište, idealan režim zalivanja i prihrane, ali ako biljka nema dovoljno sunca, nikada nećeš postići željeni rezultat. Pre nego što posadiš prkos, najvažniji zadatak je da pronađeš najsunčanije mesto u svom vrtu ili na balkonu. Ako mu to obezbediš, on će te nagraditi neverovatnom eksplozijom boja koja će trajati celo leto, uz minimalan dodatni trud.