Svetlost je, bez sumnje, jedan od najvažnijih faktora za uspešno gajenje plumerije i, što je najbitnije, za njeno cvetanje. Ove biljke su pravi obožavaoci sunca, a njihovo prirodno stanište u tropskim i suptropskim regionima sveta odlikuje se visokim intenzitetom i dugim trajanjem sunčeve svetlosti. Razumevanje i zadovoljavanje ovih fundamentalnih potreba za svetlošću je presudno ako želiš da tvoja plumerija ne samo preživi, već i napreduje i cveta u punom sjaju. Nedostatak svetlosti je ubedljivo najčešći razlog zašto plumerija raste, formira lepe listove, ali iz godine u godinu odbija da cveta. Pružanje optimalne količine svetlosti direktno utiče na fotosintezu, proizvodnju energije i pokretanje hormonskih procesa koji iniciraju formiranje cvetnih pupoljaka.
Da bi plumerija cvetala, potrebno joj je najmanje šest do osam sati direktnog sunčevog svetla svakog dana tokom vegetacione sezone. Što više sunca dobije, to će cvetanje biti obilnije i cvetovi intenzivnije obojeni. Idealna pozicija za plumeriju posađenu u saksiji je južna ili jugozapadna strana terase, balkona ili dvorišta, gde će biti izložena najjačem suncu tokom većeg dela dana. Ako je gajiš u vrtu u toplijim klimatskim uslovima, takođe biraj najsunčaniju moguću lokaciju.
Biljka koja ne dobija dovoljno svetlosti će pokazivati jasne znake. Njeno stablo i grane će postati izduženi, tanki i slabi, jer se biljka „izdužuje“ u potrazi za svetlošću – fenomen poznat kao etiolacija. Internodije, odnosno razmak između listova na grani, biće veći nego obično. Listovi mogu biti manji i bleđe zelene boje. Iako biljka može izgledati kao da raste, ona zapravo troši svoju energiju na vegetativni rast umesto na skladištenje rezervi potrebnih za cvetanje.
Kada plumeriju iznosiš napolje u proleće nakon zimskog mirovanja, neophodno je sprovesti postepenu aklimatizaciju na direktno sunce. Listovi koji su se razvili u zatvorenom prostoru su nežni i nisu naviknuti na jak UV indeks. Naglo izlaganje jakom suncu će izazvati opekotine na lišću, koje se manifestuju kao bele, žute ili smeđe fleke. Zato je proces privikavanja, koji traje jednu do dve nedelje, od ključnog značaja za zdrav početak sezone.
Idealna pozicija i orijentacija
Pronalaženje savršene lokacije za tvoju plumeriju je pola obavljenog posla. Tokom leta, kada je biljka napolju, mesto koje prima direktno sunce od jutra do kasnog popodneva je apsolutni ideal. Južna ekspozicija je najbolja jer pruža najduži period osunčanosti. Zapadna ekspozicija je takođe odlična, jer biljka dobija jako popodnevno sunce koje podstiče cvetanje. Istočna ekspozicija, koja pruža jutarnje sunce, može biti dovoljna, ali cvetanje možda neće biti tako obilno kao na južnoj ili zapadnoj strani.
Još članaka na ovu temu
Ukoliko plumeriju gajiš isključivo kao sobnu biljku, postavi je tik uz najsunčaniji prozor koji imaš. To je obično prozor okrenut ka jugu. Čak i pored najsunčanijeg prozora, intenzitet svetlosti u zatvorenom prostoru je značajno manji nego napolju, zbog stakla koje filtrira deo sunčevog spektra. Zbog toga je gajenje plumerije isključivo u sobi izazovnije i cvetanje je ređe. Redovno briši prašinu sa listova i prozorskog stakla kako bi se maksimizirala količina svetlosti koja dopire do biljke.
Tokom najvrelijih letnjih dana, u podne, sunce može biti toliko jako da izazove blagi stres čak i kod plumerije, posebno kod mlađih biljaka ili onih u tamnim saksijama koje se brzo pregrevaju. U takvim ekstremnim uslovima, blaga popodnevna senka, na primer od krošnje drveta, može biti korisna. Međutim, za većinu situacija važi pravilo: što više direktnog sunca, to bolje. Plumerije su evoluirale da izdrže jako tropsko sunce.
Ako primetiš da tvoja plumerija naginje svoje stablo ili lišće ka izvoru svetlosti, to je jasan znak da pokušava da dobije više sunca. U tom slučaju, preмести je na svetliju lokaciju. Ako je držiš u sobi, redovno je rotiraj za četvrtinu kruga svake nedelje kako bi sve strane biljke dobile podjednaku količinu svetlosti i kako bi rasla pravo i simetrično. Ovo je jednostavan trik koji može značajno poboljšati njen izgled i zdravlje.
Simptomi nedostatka svetlosti
Nedostatak svetlosti je jedan od najčešćih problema sa kojima se susreću uzgajivači plumerija, a njegovi simptomi su prilično prepoznatljivi. Najfrustrirajući i najočigledniji simptom je izostanak cvetanja. Biljka može godinama rasti, izgledati relativno zdravo, ali nikada ne formirati cvetne drške. Ovo se dešava zato što biljka u uslovima slabog osvetljenja ne može da proizvede dovoljno energije (šećera) kroz fotosintezu da bi podržala energetski zahtevan proces cvetanja.
Još članaka na ovu temu
Drugi klasičan simptom je etiolacija. Biljka će rasti neuobičajeno visoko i tanko, sa velikim razmakom između listova. Grane će biti slabe, savitljive i podložne lomljenju. Ovo je instinktivna reakcija biljke koja pokušava da „dosegne“ izvor svetlosti. Listovi će često biti manji od normalnih i imaće svetlozelenu ili čak žućkastu boju, umesto bogate, tamnozelene nijanse zdrave biljke.
Biljke koje pate od nedostatka svetlosti su generalno slabije i podložnije napadima bolesti i štetočina. Njihov imuni sistem je oslabljen, a tkivo je mekše i privlačnije za insekte koji sišu sokove, poput biljnih vaši. Takođe, supstrat u saksiji se suši mnogo sporije u uslovima slabog osvetljenja, što povećava rizik od prekomernog zalivanja i truljenja korena.
Ako prepoznaš ove simptome kod svoje plumerije, rešenje je jednostavno, ali zahteva akciju: premesti biljku na značajno svetlije mesto. Proces premeštanja na direktno sunce treba da bude postepen, kao što je opisano, kako bi se izbegle opekotine. Ponekad, čak i mala promena pozicije, na primer premeštanje sa severnog na južni prozor, može napraviti ogromnu razliku. Budi strpljiv, jer biljci treba vremena da se prilagodi i odgovori na bolje uslove.
Opekotine od sunca i aklimatizacija
Iako plumerije vole sunce, naglo izlaganje jakom, direktnom suncu može izazvati opekotine na lišću, poznate kao fototoksičnost. Ovo se najčešće dešava u proleće, kada se biljke koje su provele zimu u zatvorenom prostoru iznesu napolje. Listovi razvijeni u uslovima slabijeg osvetljenja nemaju dovoljno zaštitnih pigmenata i njihova kutikula je tanja, što ih čini veoma osetljivim na visok nivo UV zračenja.
Opekotine od sunca se manifestuju kao bele, žute ili smeđe mrlje nepravilnog oblika na delovima lista koji su najviše izloženi suncu. U teškim slučajevima, ceo list može pobeliti i osušiti se. Iako ovo obično nije fatalno za biljku, narušava njen estetski izgled i smanjuje površinu za fotosintezu. Oštećeni delovi lista se neće oporaviti, ali biljka će vremenom proizvesti nove, otpornije listove.
Da bi se opekotine izbegle, ključna je postepena aklimatizacija. Kada prvi put izneseš plumeriju napolje u proleće, postavi je na mesto koje je potpuno u senci ili prima samo rano jutarnje sunce. Nakon dva do tri dana, premesti je na lokaciju sa malo više sunca, na primer, gde dobija nekoliko sati jutarnjeg sunca. Nastavi da je postepeno, tokom 10 do 14 dana, izlažeš sve dužim periodima direktnog sunca, dok konačno ne stigne na svoju krajnju, najsunčaniju poziciju.
Ovaj proces omogućava biljci da se postepeno prilagodi jačem svetlu. Ona će reagovati zadebljanjem kutikule na listovima i proizvodnjom više zaštitnih pigmenata, čineći nove listove otpornim na jako sunce. Isti princip važi i ako kupiš novu biljku iz rasadnika koja je možda bila gajena u stakleniku sa delimičnim zasenjivanjem. Uvek je sigurnije pretpostaviti da biljka nije aklimatizovana i sprovesti proces privikavanja.
Veštačko osvetljenje
Za one koji nemaju pristup dovoljno osunčanom prozoru ili terasi, gajenje plumerije može biti pravi izazov. U takvim situacijama, korišćenje veštačkog osvetljenja, odnosno sijalica za rast biljaka (grow lights), može biti jedino rešenje. Kvalitetne sijalice za rast mogu obezbediti neophodan spektar i intenzitet svetlosti za održavanje zdravlja biljke, pa čak i za podsticanje cvetanja, iako je to teže postići nego sa prirodnim suncem.
Postoje različite vrste sijalica za rast: fluorescentne, LED i HPS (natrijumske sijalice visokog pritiska). Za kućnu upotrebu, LED sijalice punog spektra su se pokazale kao najbolji izbor. One su energetski efikasne, dugotrajne i proizvode malo toplote, što znači da se mogu postaviti bliže biljci bez rizika od oštećenja. Potraži sijalice koje emituju svetlost u plavom i crvenom delu spektra, jer su ovi delovi najvažniji za fotosintezu i cvetanje.
Da bi bile efikasne, sijalice moraju biti postavljene relativno blizu biljke, obično na udaljenosti od 30 do 60 centimetara iznad vrha biljke. Svetlost treba da bude uključena 14 do 16 sati dnevno kako bi se simulirali dugi letnji dani. Korišćenje tajmera može automatizovati ovaj proces i osigurati doslednost. Važno je takođe obezbediti period mraka od najmanje 8 sati, jer je on neophodan za proces disanja biljke.
Iako veštačko osvetljenje može biti značajna investicija, ono otvara mogućnost gajenja plumerija u stanovima, podrumima ili bilo kom prostoru bez adekvatnog prirodnog svetla. Može se koristiti kao jedini izvor svetlosti ili kao dopuna prirodnom svetlu tokom tmurnih zimskih meseci. Uz pravilno veštačko osvetljenje, moguće je održati plumeriju zdravom i aktivnom tokom cele godine.
