Svetlost je primarni izvor energije za život na Zemlji, a za biljke poput pitomog kestena, ona predstavlja fundamentalni uslov za rast, razvoj i plodonošenje. Kroz proces fotosinteze, drvo pretvara sunčevu energiju u hemijsku energiju u vidu šećera, koji su gradivni materijal i gorivo za sve životne funkcije. Razumevanje potreba kestena za svetlošću, kao i posledica njenog nedostatka, ključno je za donošenje ispravnih odluka prilikom planiranja zasada, odabira lokacije, određivanja razmaka sadnje i primene mera nege kao što je orezivanje. Obezbeđivanje optimalne osvetljenosti za svako stablo i svaki deo krošnje direktno se odražava na zdravlje biljke, prinos i kvalitet plodova.
Pitomi kesten je izrazito heliofitna vrsta, što znači da pripada grupi biljaka koje zahtevaju veliku količinu direktne sunčeve svetlosti za svoj uspešan razvoj. U prirodnim staništima, kesten raste kao visoko drvo koje dominira u gornjem spratu šume, težeći da svojom krošnjom uhvati što više sunčevih zraka. Ova fundamentalna biološka karakteristika mora se poštovati i u uslovima gajenja. Stabla posađena u senci ili u pregustom sklopu neće moći da ostvare svoj genetski potencijal.
Intenzitet i trajanje osvetljenosti utiču na čitav niz procesa u biljci. Dovoljna količina svetlosti je neophodna za maksimalnu efikasnost fotosinteze, što rezultira bujnim rastom, formiranjem jake i razgranate krošnje i nakupljanjem rezervnih hranljivih materija. Svetlost takođe igra ključnu ulogu u diferencijaciji pupoljaka, odnosno procesu u kojem se vegetativni pupoljci pretvaraju u cvetne (rodne) pupoljke. Neadekvatna osvetljenost unutrašnjih delova krošnje jedan je od glavnih uzroka slabe rodnosti i ogoljavanja grana.
Pored direktnog uticaja na fiziologiju biljke, svetlost ima i važnu fitosanitarnu ulogu. Dobro osvetljena i provetrena krošnja se brže suši nakon kiše ili rose, što stvara nepovoljne uslove za razvoj mnogih gljivičnih oboljenja koja preferiraju vlažnu sredinu. Sunčeva svetlost, posebno njena ultraljubičasta komponenta, takođe ima direktno fungicidno dejstvo. Stoga, upravljanje svetlosnim režimom u zasadu nije samo pitanje prinosa, već i ključan element preventivne zaštite bilja.
Uloga svetlosti u procesu fotosinteze
Fotosinteza je biohemijski proces od vitalnog značaja, tokom kojeg pitomi kesten, koristeći energiju sunčeve svetlosti, pretvara ugljen-dioksid iz vazduha i vodu iz zemljišta u glukozu (šećer) i kiseonik. Ovaj proces se odvija u hloroplastima, malim organelama unutar biljnih ćelija, a zeleni pigment hlorofil ima ključnu ulogu u apsorpciji svetlosne energije. Glukoza proizvedena u fotosintezi predstavlja osnovni izvor energije za sve metaboličke procese u drvetu, uključujući rast, disanje, cvetanje i formiranje plodova.
Efikasnost fotosinteze direktno zavisi od intenziteta svetlosti. Sa povećanjem intenziteta svetlosti, do određene granice, raste i stopa fotosinteze. Kada je svetlost nedovoljna, kao što je slučaj u zasenjenim delovima krošnje ili tokom oblačnih dana, proizvodnja šećera je smanjena. To dovodi do usporenog rasta, slabije vitalnosti i nemogućnosti biljke da formira dovoljno rezervi hrane neophodnih za prezimljavanje i plodonošenje u narednoj godini. Listovi koji se razvijaju u senci su obično tanji, veći i bleđe zelene boje, jer biljka pokušava da maksimalno poveća površinu za hvatanje dostupne svetlosti.
Međutim, postoji i tačka zasićenja svetlošću, iznad koje dalje povećanje intenziteta ne dovodi do povećanja stope fotosinteze, a ekstremno jaka svetlost, u kombinaciji sa visokim temperaturama i nedostatkom vode, može čak izazvati i fotoinhibiciju, odnosno oštećenje fotosintetičkog aparata. Ipak, za pitomi kesten, koji je prilagođen osunčanim staništima, nedostatak svetlosti je mnogo češći i ozbiljniji problem od njenog viška. Cilj uzgajivača je da strukturu krošnje i razmak sadnje prilagodi tako da što veći procenat lišća bude izložen optimalnoj, a ne limitirajućoj ili prekomernoj svetlosti.
Kvalitet svetlosti, odnosno njen spektralni sastav, takođe igra ulogu. Biljke najefikasnije koriste plavi i crveni deo spektra za fotosintezu, dok zelenu svetlost uglavnom reflektuju, zbog čega nam listovi i izgledaju zeleno. Svetlost koja se probija kroz krošnju drugog drveta je izmenjenog spektralnog sastava, sa manjim udelom crvene svetlosti, što dodatno smanjuje njenu efikasnost za fotosintezu donjih listova. Ovo je još jedan razlog zašto je važno izbegavati međusobno zasenjivanje stabala u zasadu.
Optimalni svetlosni uslovi i izbor lokacije
S obzirom na izraženu potrebu za svetlošću, izbor lokacije za sadnju pitomog kestena je od presudnog značaja. Idealna lokacija mora biti potpuno otvorena i osunčana tokom većeg dela dana. Najbolji rezultati se postižu na parcelama sa južnom, jugozapadnom ili jugoistočnom ekspozicijom (nagibom terena), jer one primaju najveću količinu sunčevog zračenja. Treba izbegavati severne ekspozicije, kao i lokacije u podnožju brda, u blizini visokih šuma ili objekata koji bi mogli da bacaju senku na zasad, posebno tokom prepodnevnih časova.
Prilikom planiranja rasporeda stabala unutar zasada, neophodno je uzeti u obzir buduću veličinu i oblik krošnje. Pitomi kesten je bujno drvo koje razvija široku i gustu krošnju, pa mu je potreban veliki životni prostor. Razmak sadnje mora biti dovoljno veliki da omogući da se i potpuno odrasla stabla ne zasenjuju međusobno. Previše gusta sadnja je jedna od najčešćih grešaka, koja u početku deluje dobro, ali nakon 10-15 godina dovodi do stvaranja sklopljenog sklopa, gde samo vršni delovi krošnje dobijaju dovoljno svetlosti, dok donje grane ogoljevaju i suše se, a rodnost se premešta isključivo na periferiju.
Preporučeni razmak sadnje za pitomi kesten zavisi od bujnosti sorte i podloge, kao i od plodnosti zemljišta, ali se generalno kreće od 8×8 metara do 12×12 metara, pa i više za bujne sorte na plodnom zemljištu. Iako se na početku čini da je prostor između mladih sadnica prevelik i neiskorišćen, važno je razmišljati dugoročno. Obezbeđivanje dovoljnog razmaka od samog starta je investicija u buduću rodnost i dugovečnost zasada, jer omogućava svakom stablu da formira pravilnu, dobro osvetljenu krošnju.
Pored izbora parcele, treba voditi računa i o mikrolokacijskim faktorima. Prisustvo pojedinačnih visokih stabala, čak i na određenoj udaljenosti, može bacati pokretnu senku na deo zasada tokom dana. Pre sadnje, korisno je posmatrati kretanje sunca i senki na parceli u različito doba dana i godine kako bi se stekla prava slika o svetlosnim uslovima. Optimalni svetlosni uslovi su preduslov za postizanje visokih i redovnih prinosa kestena.
Efekti nedostatka svetlosti
Nedostatak svetlosti, odnosno zasenjenost, ima niz negativnih posledica na rast, razvoj i rodnost pitomog kestena. Kada je stablo ili deo njegove krošnje u senci, stopa fotosinteze opada, što dovodi do smanjene proizvodnje ugljenih hidrata. Biljka postaje „gladna“ energije, što se manifestuje kroz usporen rast, tanje i izduženije izdanke (etiolacija), kao i formiranje manjih i bleđih listova. Celokupna vitalnost drveta opada, a njegova sposobnost da se brani od bolesti i štetočina se smanjuje.
Jedna od najuočljivijih posledica zasenjenosti je izostanak cvetanja i plodonošenja. Za formiranje cvetnih pupoljaka potrebna je velika količina energije i specifični hormonalni signali, koji su direktno povezani sa intenzitetom svetlosti. Grane koje se nalaze u dubokoj senci, u unutrašnjosti ili donjem delu krošnje, neće formirati cvetne pupoljke i ostaće nerodne. Vremenom, drvo odbacuje ove neproduktivne grane, što dovodi do ogoljavanja unutrašnjosti krošnje. Rodnost se seli isključivo na dobro osvetljene, periferne delove.
Nedostatak svetlosti takođe negativno utiče na kvalitet plodova. Čak i ako se plodovi zametnu u polusenci, oni će biti sitniji, slabije obojeni i imaće niži sadržaj šećera i suve materije u poređenju sa plodovima koji su se razvijali na punom suncu. To je direktna posledica smanjene fotosintetske aktivnosti listova koji snabdevaju te plodove hranom. Za postizanje vrhunskog kvaliteta, koji je posebno važan u komercijalnoj proizvodnji, neophodno je da plodovi tokom sazrevanja budu izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti.
Kao što je ranije pomenuto, zasenjeni delovi krošnje stvaraju povoljan mikroklimat za razvoj gljivičnih bolesti. Zbog slabijeg strujanja vazduha i dužeg zadržavanja vlage na listovima i granama, gljivice poput prouzrokovača pepelnice ili antraknoze nalaze idealne uslove za klijanje spora i širenje infekcije. Stoga je borba za svetlost istovremeno i borba za zdravlje stabla, što dodatno naglašava važnost pravilnog razmaka sadnje i redovnog orezivanja.
Upravljanje svetlošću kroz orezivanje
Orezivanje je najmoćniji alat kojim uzgajivač može direktno uticati na svetlosni režim unutar krošnje svakog pojedinačnog stabla. Glavni cilj orezivanja, pored formiranja oblika i uklanjanja suvih grana, jeste upravo poboljšanje osvetljenosti svih delova krošnje. Pravilnim orezivanjem se proređuje krošnja, uklanjaju se grane koje se ukrštaju, zasenjuju jedna drugu ili rastu ka unutrašnjosti, čime se omogućava prodor svetlosti i vazduha do svakog lista i ploda.
Formativno orezivanje, koje se primenjuje na mladim stablima, ima za cilj stvaranje takve osnovne strukture krošnje koja će i u budućnosti omogućavati dobru osvetljenost. Najčešće se teži formiranju vazolike (kotlaste) krošnje, koja je u sredini otvorena, ili poboljšane piramidalne krošnje sa pravilno raspoređenim skeletnim granama. Otvoreni centar krošnje omogućava svetlosti da prodre duboko unutra, stimulišući rodnost i na granama bližim deblu.
Kod odraslih stabala u punoj rodnosti, primenjuje se rezidba za održavanje. Ona uključuje proređivanje suvišnih grana, posebno u vršnom i najgušćem delu krošnje. Uklanjaju se bujne i vertikalne grane (vodopije) koje zasenjuju donje, produktivnije delove. Ponekad je potrebno skratiti i vrh centralne provodnice ili najviših skeletnih grana kako bi se kontrolisala visina stabla i omogućio bolji prodor svetlosti u donje etaže krošnje. Ovo je poznato kao rezidba „na osvetljavanje“.
Orezivanje je kontinuiran proces koji se mora sprovoditi redovno, svake godine. Zanemarivanje rezidbe na samo nekoliko godina može dovesti do toga da krošnja postane previše gusta, što će rezultirati smanjenjem prinosa i pogoršanjem zdravstvenog stanja. Pravilno orezano stablo ima uravnotežen odnos između rasta i rodnosti, a njegova krošnja je prozračna i ravnomerno osvetljena. To je preduslov za postizanje dugoročne i stabilne produktivnosti zasada kestena.
