Svetlost je jedan od najvažnijih faktora koji direktno utiču na zdravlje, rast i, pre svega, cvetanje madagaskarskog zimzelena. Kao biljka koja vodi poreklo sa sunčanog Madagaskara, ona je prirodno prilagođena uslovima sa obiljem sunčeve svetlosti. Razumevanje i zadovoljavanje njenih potreba za svetlom je apsolutno presudno za postizanje bujnog rasta i raskošnog cvetanja po kojem je ova biljka poznata. Bez dovoljno svetlosti, madagaskarski zimzelen će preživeti, ali neće pokazati svoj puni potencijal, ostajući izdužen, sa malo cvetova i bledim listovima.
Za optimalan rast i najobilnije cvetanje, madagaskarskom zimzelenu je potrebno najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti svakog dana. Idealna pozicija za ovu biljku je ona koja je osunčana tokom većeg dela dana, kao što su južne ili zapadne strane bašte, terase ili balkona. Jutarnje sunce je posebno blagotvorno, dok jako podnevno sunce tokom najvrelijih letnjih meseci može biti previše intenzivno. Pravilna izloženost suncu osigurava da biljka ima dovoljno energije za fotosintezu, što joj omogućava da proizvodi hranu potrebnu za formiranje cvetova.
Kada biljka dobija dovoljno svetlosti, njen rast je kompaktan i gust, listovi su tamnozelene boje i sjajni, a cvetovi su brojni i intenzivno obojeni. To je znak da je biljka zdrava i da su joj uslovi u potpunosti odgovarajući. Ako je sadiš u kombinaciji sa drugim cvetnicama, vodi računa da je ne zasene više biljke. Uvek je postavi na prednji deo leje ili žardinjere kako bi nesmetano primala sunčeve zrake.
Iako je ljubitelj sunca, važno je napomenuti da se biljka mora postepeno prilagođavati direktnom suncu, posebno ako je rasla u uslovima slabijeg osvetljenja, kao što su staklenici ili sobni uslovi. Naglo izlaganje jakom suncu može izazvati opekotine na listovima, koje se manifestuju kao bele ili smeđe mrlje. Proces kaljenja, odnosno postepenog privikavanja na spoljašnje uslove, ključan je za mlade sadnice ili biljke koje su prezimele unutra.
Idealna lokacija na otvorenom
Prilikom odabira mesta za sadnju madagaskarskog zimzelena u bašti, prioritet treba dati najsunčanijim delovima. Lokacije koje su okrenute prema jugu ili jugozapadu su gotovo uvek najbolji izbor, jer one primaju najviše direktne sunčeve svetlosti tokom dana. Izbegavaj sadnju ispod velikih stabala ili pored visokih zidova i ograda koji bacaju senku tokom većeg dela dana. Čak i nekoliko sati senke manje može značajno uticati na broj cvetova.
U izuzetno toplim klimatskim područjima, gde letnje temperature redovno prelaze 35 stepeni Celzijusa, malo popodnevne senke može biti korisno. Najjače podnevno i rano popodnevno sunce može izazvati stres i opekotine na listovima. U takvim uslovima, idealna lokacija bi bila ona koja dobija puno jutarnjeg sunca, a zatim je blago zasenjena tokom najtoplijeg dela dana. To može biti istočna strana bašte ili mesto gde senku pravi neko više, ali prozračno drvo.
Za biljke koje se gaje u saksijama, žardinjerama ili visećim korpama, prednost je što ih možeš premeštati kako bi im pronašao savršenu poziciju. Možeš ih držati na najsunčanijem mestu tokom proleća i rane jeseni, a zatim ih tokom najvrelijih letnjih nedelja premestiti na mesto sa popodnevnom zaštitom. Saksije postavljene na vrelim betonskim ili popločanim površinama mogu se pregrejati, što dodatno šteti korenu, pa je važno osigurati i dobru cirkulaciju vazduha oko saksije.
Prilikom planiranja sadnje, razmisli o kretanju sunca tokom dana i sezone. Mesto koje je sunčano u proleće može postati senovito tokom leta kada okolno drveće olista. Posmatranje odabrane lokacije tokom celog dana pre sadnje je pametan potez koji će ti pomoći da izbegneš greške. Dobra cirkulacija vazduha na sunčanoj poziciji je takođe važna, jer pomaže u bržem sušenju lišća i smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja.
Simptomi nedostatka svetlosti
Madagaskarski zimzelen će ti vrlo jasno pokazati ako ne dobija dovoljno svetlosti. Jedan od najočiglednijih znakova je etiolacija, odnosno izduživanje stabljika. Biljka će se „protezati“ u potrazi za svetlom, što rezultira dugim, tankim i slabim stabljikama sa velikim razmakom između listova. Ovakav rast čini biljku neuglednom, retkom i podložnom lomljenju. Umesto kompaktnog i gustog grma, dobićeš biljku labave i neuredne forme.
Drugi ključni simptom nedostatka svetlosti je značajno smanjeno ili potpuno izostalo cvetanje. Biljka jednostavno nema dovoljno energije da formira cvetne pupoljke. Ako tvoj madagaskarski zimzelen ima bujno zeleno lišće, ali ne cveta, najverovatniji uzrok je upravo nedovoljna osunčanost. Cvetovi koji se i pojave u uslovima slabijeg svetla često su manji, bleđi i malobrojniji.
Boja listova takođe može biti pokazatelj. Umesto zdrave, tamnozelene boje, listovi biljke koja raste u senci biće bleđi, svetlozeleni ili čak žućkasti. Biljka generalno izgleda manje vitalno i podložnija je napadima bolesti i štetočina, jer je njen imunitet oslabljen zbog nedostatka energije. Ako primetiš ove simptome, prvo i najvažnije rešenje je premestiti biljku na sunčaniju lokaciju.
Ako je biljka već postala izdužena, samo premeštanje na sunce neće popraviti njen oblik. U tom slučaju, potrebno je orezati izdužene grane kako bi se podstakao novi, kompaktniji rast iz osnove. Nakon orezivanja i premeštanja na adekvatnu lokaciju, biljka će se brzo oporaviti i početi da formira gustu krošnju i obilje cvetova, pod uslovom da su i ostali uslovi nege, poput zalivanja i prihrane, zadovoljeni.
Posledice previše intenzivne svetlosti
Iako je madagaskarski zimzelen ljubitelj sunca, previše intenzivna svetlost, posebno u kombinaciji sa visokim temperaturama i nedostatkom vode, može biti štetna. Najčešća posledica je pojava opekotina na listovima. Ove opekotine se manifestuju kao suve, smeđe ili bele mrlje na delovima lista koji su najviše izloženi suncu. U težim slučajevima, ceo list može postati žut, a zatim smeđ i hrskav na dodir.
Osim opekotina, biljka izložena prevelikom stresu od sunca i toplote može pokazivati znake uvenuća tokom najtoplijeg dela dana, čak i ako je zemljište dovoljno vlažno. Listovi i cvetovi postaju mlitavi i klonu. Iako se biljka obično oporavi tokom večeri kada temperatura padne, ovakvo svakodnevno stanje stresa je iscrpljuje i može dovesti do opadanja cvetnih pupoljaka i generalnog slabljenja biljke.
Boja cvetova takođe može biti pogođena. Na prejakom suncu, cvetovi, posebno oni tamnijih boja poput crvene ili ljubičaste, mogu izbledeti i izgubiti na intenzitetu. Latice mogu postati tanje i brže propadati, skraćujući vek trajanja pojedinačnog cveta. Biljka će preusmeriti svoju energiju na preživljavanje u teškim uslovima, a ne na produkciju kvalitetnih cvetova.
Da bi se izbegli ovi problemi u područjima sa veoma vrelim letima, preporučuje se obezbeđivanje blage popodnevne senke. Sadnja na istočnoj strani objekta, gde biljka dobija obilje jutarnjeg sunca, a zaštićena je od najjačeg popodnevnog, može biti idealno rešenje. Takođe, održavanje konstantne vlažnosti zemljišta i postavljanje sloja malča oko biljke u bašti može pomoći u održavanju niže temperature korena i smanjenju stresa od toplote.
