Svetlost je fundamentalni izvor energije za sve biljke, a za heliofitne vrste poput kineskog carskog drveta, ona predstavlja najvažniji faktor koji diktira tempo rasta i opštu vitalnost. Paulovnija je vrsta koja doslovno „živi od sunca“, a njena sposobnost da maksimalno iskoristi sunčevu energiju leži u osnovi njenog legendarnog brzog rasta. Razumevanje specifičnih potreba za svetlošću u različitim fazama razvoja, od klijanja semena do zrelog stabla, kao i poznavanje posledica nedostatka svetlosti, od suštinskog je značaja za pravilno pozicioniranje i uspešan uzgoj ovog drveta. Svaki uzgajivač mora biti svestan da je obezbeđivanje optimalne osunčanosti preduslov bez kojeg sve ostale mere nege ne mogu dati puni efekat.
Uloga svetlosti u fiziologiji paulovnije
Svetlost je pokretačka snaga fotosinteze, procesa u kojem biljka, koristeći hlorofil u listovima, pretvara ugljen-dioksid i vodu u glukozu (šećer) i kiseonik. Glukoza je osnovni izvor energije za sve životne procese biljke – rast, disanje, cvetanje i odbranu od stresa. Kinesko carsko drvo, sa svojim ogromnim listovima, razvilo je izuzetno efikasan fotosintetski aparat, sposoban da proizvede velike količine energije kada su uslovi optimalni. Upravo ta visoka efikasnost fotosinteze omogućava mu da formira veliku biomasu u izuzetno kratkom vremenskom periodu.
Količina svetlosti, odnosno njen intenzitet i trajanje (dužina dana), direktno utiče na stopu fotosinteze. Što je drvo izloženo većem intenzitetu i dužem trajanju svetlosti, to će stopa fotosinteze biti veća, a time i prirast brži. Zbog toga paulovnija najbolje uspeva na potpuno otvorenim, osunčanim prostorima. Čak i blaga senka od susednih stabala ili objekata može značajno smanjiti njen potencijal rasta. Ova izrazita potreba za svetlošću klasifikuje je kao pionirsku vrstu, koja u prirodi prva naseljava otvorena, ogoljena staništa nastala nakon požara ili seče šuma.
Osim za fotosintezu, svetlost je ključna i za druge procese. Ona reguliše klijanje semena, koje kod paulovnije zahteva svetlost (fotoblastično seme). Takođe utiče na morfologiju biljke; na punom suncu drvo razvija kratke internodije, čvrsto i debelo stablo i široku, razgranatu krošnju. U uslovima slabije svetlosti, drvo će se izduživati (etiolirati) u potrazi za suncem, formirajući tanko, visoko i slabo stablo sa manjim brojem grana, što ga čini nestabilnim i podložnim lomljenju.
Svetlost takođe igra ulogu u formiranju cvetnih pupoljaka. Iako će drvo rasti i u delimičnoj senci, za obilno i raskošno cvetanje neophodna je puna osunčanost. Cvetni pupoljci se formiraju na dvogodišnjim granama i zahtevaju dovoljno sunčeve energije za svoj razvoj. Stabla koja rastu u senci često cvetaju slabo ili uopšte ne cvetaju, usmeravajući svu raspoloživu energiju na vegetativni rast u visinu, ka izvoru svetlosti.
Optimalni svetlosni uslovi za sadnju
Prilikom izbora lokacije za sadnju kineskog carskog drveta, svetlosni uslovi moraju biti prioritet broj jedan. Idealna lokacija je ona koja obezbeđuje najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti tokom dana, posebno tokom vegetacione sezone od proleća do jeseni. Južna ili jugozapadna ekspozicija se smatra najboljom, jer pruža najdužu izloženost suncu. Treba izbegavati severne strane i lokacije koje su u senci drugih visokih stabala, zgrada ili brda tokom većeg dela dana.
Pre sadnje, važno je pažljivo osmotriti buduću lokaciju u različitim delovima dana i godine kako bi se stekao realan uvid u količinu sunca koju dobija. Treba uzeti u obzir putanju sunca i potencijalne prepreke. Takođe, važno je razmišljati i o budućnosti. Malo drvo u komšiluku danas, za nekoliko godina može postati velika prepreka koja će praviti senku. Zbog toga paulovniju treba saditi na dovoljnoj udaljenosti od drugih brzorastućih vrsta.
Ukoliko se sadi veći broj stabala u plantaži, pravilan razmak između sadnica je od presudnog značaja kako bi se izbeglo međusobno zasenjivanje. Iako se u početku čini da ima dovoljno prostora, paulovnija raste veoma brzo i već nakon par godina stabla počinju da se takmiče za svetlost. Gusta sadnja će rezultirati time da samo dominantna stabla dobijaju dovoljno svetlosti, dok će ona u njihovoj senci zaostajati u rastu i postati zakržljala. Preporučeni razmak u plantažama se kreće od 4×4 metra do 6×6 metara, u zavisnosti od cilja proizvodnje.
Prilikom planiranja zasada, pravac redova takođe može imati uticaja. Postavljanje redova u pravcu sever-jug omogućava ravnomerniju osunčanost stabala sa obe strane tokom dana, smanjujući period zasenjivanja. Obezbeđivanje optimalnih svetlosnih uslova od samog starta je investicija koja garantuje ujednačen, brz i zdrav rast celokupnog zasada, smanjujući konkurenciju i maksimizirajući prinos.
Posledice nedostatka svetlosti
Nedostatak svetlosti, čak i delimičan, ima niz negativnih posledica na rast i razvoj kineskog carskog drveta. Prvi i najočigledniji simptom je usporen rast. U senci, stopa fotosinteze je drastično smanjena, što znači da biljka proizvodi manje energije. To direktno rezultira manjim prirastom u visinu i debljinu stabla. U ekstremnim slučajevima, rast može gotovo potpuno stati, a biljka će se boriti za opstanak.
Kao što je već pomenuto, drvo u senci pokazuje karakteristične morfološke promene. U pokušaju da dosegne svetlost, ono se izdužuje, formirajući tanko, nejako stablo sa velikim razmakom između listova (duge internodije). Listovi mogu biti veći, ali tanji i bleđi, kao pokušaj biljke da poveća površinu za hvatanje svetlosti. Ovakvo stablo je mehanički slabo, podložno savijanju i lomljenju pod uticajem vetra ili snega. Kvalitet drveta je takođe lošiji.
Nedostatak svetlosti direktno utiče i na zdravlje biljke. Drvo koje pati od nedostatka energije je podložnije napadu bolesti i štetočina. Uslovi senke i povećane vlažnosti takođe pogoduju razvoju gljivičnih oboljenja, kao što je pepelnica. Cirkulacija vazduha je slabija, što dodatno pogoršava situaciju. Snažno, osunčano drvo ima više resursa da se odbrani od patogena i brže zaleči eventualna oštećenja.
Estetska vrednost drveta je takođe narušena. Krošnja postaje retka i nepravilna, a cvetanje, koje je jedan od glavnih ukrasa ovog drveta, biće slabo ili će potpuno izostati. Ukratko, sadnja paulovnije na senovitom mestu je siguran put ka razočaranju. Ako nemaš lokaciju sa dovoljno sunca, bolje je odlučiti se za neku drugu vrstu drveta koja je tolerantnija na senku, jer paulovnija u takvim uslovima nikada neće pokazati svoj puni potencijal i lepotu.
Svetlosni zahtevi u različitim fazama razvoja
Potrebe za svetlošću prate paulovniju kroz ceo njen životni ciklus, počevši od samog semena. Seme paulovnije je pozitivno fotoblastično, što znači da mu je za klijanje neophodna svetlost. U prirodi, ovo je adaptacija koja osigurava da seme klija samo na otvorenim površinama gde mlada biljka ima šansu da dobije dovoljno sunca za dalji rast. Prilikom setve, seme se ne sme prekrivati zemljom, već se samo blago utisne u površinu supstrata kako bi bilo izloženo svetlosti.
Mlade sadnice i klijanci su takođe izuzetno osetljivi na nedostatak svetlosti. U ovoj fazi, konkurencija sa korovom može biti fatalna. Visoki korov može brzo prerasti male sadnice, potpuno ih zaseniti i ugušiti. Zbog toga je redovno uklanjanje korova oko mladih biljaka apsolutno neophodno. Održavanje čistog prostora oko sadnice osigurava da ona dobija maksimalnu količinu svetlosti potrebnu za brz početni rast i jačanje.
Kako drvo raste, njegova potreba za svetlošću se ne smanjuje. Iako odraslo drvo svojom visinom može nadmašiti konkurenciju, donje grane koje ostanu u senci krošnje postepeno će odumirati. Ovo je prirodan proces samopročišćavanja stabla, gde drvo odbacuje neproduktivne delove kako bi usmerilo energiju ka vrhu krošnje koji je najviše izložen suncu. Pravilno orezivanje može pomoći u oblikovanju krošnje i omogućavanju boljeg prodora svetlosti do unutrašnjih delova.
Čak i u fazi zrelosti, svetlost ostaje ključna. Količina sunčeve energije koju drvo primi tokom vegetacione sezone direktno utiče na količinu rezervnih materija koje će uskladištiti za prezimljavanje i početni rast narednog proleća. Drveće koje je raslo u optimalnim svetlosnim uslovima biće otpornije na zimske nedaće i imaće snažniji start na početku nove sezone. Kroz ceo životni vek, od semena do zrelog stabla, svetlost je za paulovniju sinonim za život i napredak.
