Svetlost je jedan od najvažnijih faktora koji određuju zdravlje, izgled i vitalnost kineske kleke. Kao heliofitna biljka, što znači da voli sunce, ona najbolje uspeva na otvorenim, osunčanim položajima gde može da apsorbuje maksimalnu količinu sunčeve energije. Adekvatna količina svetlosti direktno utiče na gustinu krošnje, intenzitet boje četina i opštu otpornost biljke na bolesti i štetočine. Razumevanje i zadovoljavanje njenih potreba za svetlošću je osnovni preduslov za uspešno gajenje i postizanje punog dekorativnog potencijala ove popularne zimzelene vrste.
Kineska kleka zahteva najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti svakog dana da bi rasla snažno i zdravo. Idealna lokacija za sadnju je ona koja je osunčana tokom većeg dela dana, posebno ona sa južnom ili zapadnom ekspozicijom. Na ovakvim položajima, biljka će razviti gustu, kompaktnu strukturu i punu boju koja je karakteristična za sortu – bilo da je reč o bogatoj zelenoj, upadljivoj zlatnožutoj ili elegantnoj plavosivoj. Sunčeva svetlost je neophodna za proces fotosinteze, kroz koji biljka proizvodi hranu potrebnu za rast i razvoj.
Iako neke sorte mogu tolerisati i blagu polusenku, to obično dolazi sa određenim posledicama po izgled biljke. U uslovima sa manje od šest sati direktnog sunca, kleka će početi da pokazuje znake etiolacije – izduživanja u potrazi za svetlošću. Grane će postati duže, tanje i ređe, a celokupan izgled biljke će biti manje kompaktan i „prozračan“. Unutrašnjost krošnje može postati ogoljena jer donje i unutrašnje grane, zasenjene gornjim, odumiru zbog nedostatka svetlosti.
Nedostatak svetlosti takođe direktno utiče na boju četina. Zlatne i plave sorte su posebno osetljive i u senci često gube svoju karakterističnu boju, postajući bleđe ili vraćajući se na osnovnu zelenu boju. Biljka koja ne dobija dovoljno svetlosti je takođe podložnija stresu i osetljivija na napade bolesti, posebno gljivičnih oboljenja koja se razvijaju u vlažnim i senovitim uslovima. Zbog toga, pri planiranju vrta, uvek daj prioritet najsunčanijim mestima za sadnju kineske kleke.
Optimalni svetlosni uslovi
Za postizanje najboljih rezultata, kinesku kleku treba saditi na potpuno osunčanim pozicijama. To podrazumeva mesto gde nema zaklona od drveća, zgrada ili drugih struktura koje bi bacale senku tokom dana. Otvoreni prostori u vrtu, južne padine ili centralni delovi leja su idealni izbori. Puno sunce ne samo da podstiče robustan rast, već i pomaže u brzom sušenju četina nakon kiše ili jutarnje rose, što značajno smanjuje rizik od razvoja gljivičnih bolesti kao što je Phomopsis plamenjača.
Prilikom planiranja sadnje, važno je uzeti u obzir i budući rast okolnih biljaka. Malo drvo posađeno u blizini danas možda ne pravi senku, ali za nekoliko godina može potpuno zaseniti tvoju kleku. Zato uvek razmišljaj dugoročno o rasporedu biljaka u vrtu, imajući u vidu njihove krajnje dimenzije. Kineska kleka, jednom zasađena, ne voli presađivanje, pa je odabir prave, trajno osunčane lokacije od samog početka od presudnog značaja.
Takođe, treba imati na umu da intenzitet sunca varira u zavisnosti od geografske lokacije i nadmorske visine. U područjima sa izuzetno jakim letnjim suncem i visokim temperaturama, mlade biljke mogu imati koristi od blage popodnevne senke tokom prvih par godina dok se ne uspostave. Međutim, odrasle i dobro ukorenjene biljke su izuzetno otporne na toplotu i jako sunce i retko pokazuju znake oštećenja. Zapravo, što više sunca dobiju, to će im boja biti intenzivnija.
Posebno varijeteti sa obojenim četinama, kao što su zlatne sorte (‘Aurea’) ili plave (‘Blue Alps’), zahtevaju puno sunce da bi ispoljile svoju pravu lepotu. U senci, pigmenti koji daju ove boje se ne razvijaju u potpunosti, i biljka će poprimiti neuglednu, ispranu zelenkastu nijansu. Ako želiš da tvoj vrt zablista u punom sjaju boja koje kineska kleka može da ponudi, obezbeđivanje maksimalne osunčanosti je apsolutni imperativ.
Posledice nedovoljne svetlosti
Kada kineska kleka ne dobija dovoljnu količinu svetlosti, ona prolazi kroz niz promena koje negativno utiču na njen izgled i zdravlje. Najupadljivija posledica je proređivanje krošnje. Biljka instinktivno pokušava da svoje resurse usmeri ka onim delovima koji mogu doći do svetlosti, što rezultira izduženim i slabim granama sa manje četina. Razmak između grana se povećava, a biljka gubi svoju karakterističnu gustinu i formu. Umesto kompaktnog žbuna ili drveta, dobija se neugledna, „krakata“ biljka.
Unutrašnjost biljke postaje posebno problematična. Zbog guste krošnje, spoljašnje grane zasenjuju unutrašnje, koje zbog nedostatka svetlosti postepeno odumiru. Ovo stvara prazan, beživotan prostor u središtu biljke, koji je vidljiv spolja kao „rupa“ u krošnji. Ovaj proces je prirodan do određene mere čak i na suncu, ali u senci postaje drastično izražen. Nažalost, jednom kada ovi unutrašnji delovi ogole, kleka ne može da pusti nove izdanke iz starog drveta, tako da je šteta trajna.
Kao što je već pomenuto, gubitak boje je još jedan siguran znak nedostatka svetlosti, posebno kod obojenih sorti. Zlatni i žuti kultivari će pozeleneti, dok će plavi postati plavo-zeleni ili potpuno zeleni. Biljka jednostavno nema dovoljno energije da proizvodi pigmente odgovorne za ove atraktivne boje. Time se gubi jedan od glavnih dekorativnih atributa zbog kojih se ove sorte i gaje.
Pored estetskih problema, nedostatak svetlosti slabi opšte zdravstveno stanje biljke. Smanjena fotosinteza znači manje proizvedene energije, što biljku čini podložnijom stresu od suše, hladnoće, kao i napadima bolesti i štetočina. Senovita i vlažna sredina, koja često ide uz nedostatak sunca, idealna je za razvoj gljivičnih oboljenja. Zdrava, osunčana kleka je snažna i otporna, dok je ona iz senke slaba i ranjiva.
Adaptacija i rešenja
Ako već imaš zasađenu kinesku kleku na mestu koje je postalo senovito, postoje određeni koraci koje možeš preduzeti. Najefikasnije, ali i najradikalnije rešenje je presađivanje biljke na osunčaniju lokaciju. Ovo je najbolje uraditi u rano proleće ili jesen. Presađivanje je stresno za biljku, posebno za veće primerke, i zahteva pažljivu pripremu i iskopavanje što većeg korenovog busena. Nakon presađivanja, biljci je potrebna pojačana nega i redovno zalivanje dok se ponovo ne ukoreni.
Ako presađivanje nije opcija, razmisli o tome da li možeš povećati količinu svetlosti na postojećoj lokaciji. To može uključivati orezivanje grana okolnog drveća koje prave senku. Podizanje krošnje (uklanjanje najnižih grana) ili proređivanje krošnje višeg drveća može značajno povećati količinu svetlosti koja dopire do kleke. Čak i nekoliko dodatnih sati direktnog sunca dnevno može napraviti veliku razliku u izgledu i zdravlju biljke.
U nekim slučajevima, redovno orezivanje same kleke može pomoći u ublažavanju posledica nedostatka svetlosti. Održavanjem biljke manjom i otvorenijom, omogućava se bolji prodor svetlosti do unutrašnjih delova krošnje, što može usporiti njihovo odumiranje. Međutim, ovo je samo delimično rešenje i neće rešiti osnovni problem nedostatka energije za rast i razvoj. Orezivanje ne može nadoknaditi nedostatak fotosinteze.
Na kraju, ako je lokacija izrazito senovita i ne može se promeniti, možda je najbolje prihvatiti da to jednostavno nije odgovarajuće mesto za kinesku kleku. Umesto da se boriš da održiš biljku koja pati, razmisli o njenoj zameni nekom vrstom koja je prilagođena senovitim uslovima, kao što su tisa, šimšir, ili određene vrste paprati i hosti. Sadnja prave biljke na pravom mestu je osnovni princip uspešnog baštovanstva i štedi mnogo truda i razočaranja na duge staze.
