Svetlost je fundamentalni faktor koji diktira rast, razvoj i opšte zdravlje belog bora. Kao izrazito heliofitna, odnosno svetloljubiva vrsta, beli bor zahteva obilje direktne sunčeve svetlosti da bi ispoljio svoj pun potencijal. Njegova fiziologija je evolutivno prilagođena otvorenim, osunčanim staništima, gde kao pionirska vrsta često prvi osvaja nove prostore. Razumevanje njegovih intenzivnih potreba za svetlošću ključno je prilikom odabira lokacije za sadnju, jer nedostatak sunca predstavlja jedan od najčešćih uzroka neuspešnog gajenja i lošeg izgleda ovog četinara u vrtnim uslovima. Optimalni svetlosni režim ne samo da osigurava bujan rast, već i jača otpornost drveta na bolesti i štetočine.
Da bi proces fotosinteze, kojim biljka stvara hranu, tekao neometano i efikasno, belom boru je neophodno najmanje šest do osam sati direktnog sunčevog zračenja dnevno. Položaji koji ispunjavaju ovaj uslov omogućavaju drvetu da razvije gustu, simetričnu i zdravu krošnju. Na osunčanim mestima, iglice dobijaju karakterističnu plavičasto-zelenu boju, a stablo raste pravo i snažno. Dovoljna količina svetlosti takođe podstiče razvoj reproduktivnih organa, odnosno formiranje šišarki, što je važno za prirodnu obnovu i širenje vrste. U suštini, što više sunca beli bor dobija, to će biti vitalniji i lepši.
Posledice nedostatka svetlosti su višestruke i lako uočljive. Kada raste u senci ili polusenci, drvo počinje da pati. Jedan od prvih simptoma je proređivanje krošnje. Bor počinje da odbacuje iglice i grane u donjem delu, koje dobijaju najmanje svetlosti, pokušavajući da usmeri svu energiju ka vrhu i granama koje su bliže izvoru svetlosti. Ovaj proces, poznat kao „čišćenje stabla“, prirodan je i u šumskim uslovima gde se borovi takmiče za svetlost, ali u vrtu dovodi do neuglednog, ogoljenog izgleda donjeg dela stabla.
Pored proređivanja, drvo u senci pokazuje tendenciju etiolacije – izduživanja stabla i grana u potrazi za svetlošću. Rast postaje vretenast, grane su duge, tanke i slabe, sa malim brojem iglica. Opšta vitalnost drveta opada, rast se usporava, a boja iglica postaje bleđa i manje izražena. Ovako oslabljeno drvo postaje mnogo osetljivije na napad bolesti, poput gljivičnih infekcija, i štetočina, koje lakše savladavaju njegove oslabljene odbrambene mehanizme.
Uticaj svetlosti na rast i oblik krošnje
Intenzitet i trajanje sunčeve svetlosti direktno oblikuju arhitekturu krošnje belog bora. U idealnim uslovima, na potpuno otvorenom prostoru gde svetlost dopire sa svih strana, mlado stablo razvija pravilnu, konusnu ili piramidalnu krošnju. Grane se razvijaju simetrično oko centralnog stabla, formirajući guste pršljenove. Kako drvo stari, krošnja se postepeno menja, postaje šira, zaobljenija i često nepravilna, posebno u gornjem delu, što odraslim primercima daje karakterističan i slikovit izgled. Ovaj prirodan razvoj moguć je samo uz adekvatnu osunčanost.
Kada je svetlost ograničena ili dolazi pretežno sa jedne strane, dolazi do pojave fototropizma – rasta biljke usmerenog ka izvoru svetlosti. Drvo se može nagnuti, a grane na osunčanoj strani će biti znatno bujnije i razvijenije od onih na zasenjenoj strani. Ovo dovodi do asimetrične i neuravnotežene krošnje, što narušava estetsku vrednost drveta. U ekstremnim slučajevima, grane na strani koja je u potpunoj senci mogu potpuno odumreti, ostavljajući taj deo stabla ogoljenim.
U gustim šumskim sastojinama, borba za svetlost je najočiglednija. Borovi rastu veoma visoko i usko, sa malom krošnjom koncentrisanom na samom vrhu, iznad konkurentnih stabala. Donje grane se rano suše i otpadaju, ostavljajući za sobom visoko, čisto stablo bez grana, što je karakteristika koju cene šumari zbog kvaliteta drvne građe. U vrtu, međutim, ovakav izgled je retko poželjan. Zato je prilikom sadnje neophodno predvideti budući rast kako drveta, tako i okolnih biljaka, kako bi se izbeglo kasnije zasenjivanje.
Intenzitet svetlosti utiče i na gustinu iglica i dužinu izdanaka. Na punom suncu, internodije (razmak između pršljenova grana) su kraće, a iglice su gušće raspoređene, što krošnji daje kompaktan i pun izgled. U senci, izdanci postaju duži i ređi, a iglice su malobrojnije, što doprinosi opštem utisku proređenosti. Razumevanje ovih reakcija na svetlost pomaže u pravilnom pozicioniranju drveta u pejzažu kako bi se postigao željeni estetski efekat.
Izbor lokacije u odnosu na potrebe za svetlošću
Odabir prave lokacije za sadnju belog bora je najvažnija odluka koja će definisati njegovu budućnost. Pre sadnje, neophodno je pažljivo osmotriti dvorište ili vrt tokom celog dana kako bi se identifikovala najosunčanija mesta. Treba tražiti poziciju koja dobija direktno sunce tokom većeg dela dana, idealno od jutra do kasnog popodneva. Južna i zapadna strana su obično najpovoljnije, jer su najduže izložene suncu. Treba izbegavati severne strane objekata ili sadnju u senci velikih listopadnih stabala.
Prilikom planiranja, ključno je razmišljati dugoročno. Potrebno je uzeti u obzir ne samo trenutne uslove, već i kako će se oni promeniti u budućnosti. Mlada sadnica posađena na sunčanom mestu može za nekoliko godina biti zasenjena brzorastućim susednim drvetom ili novim objektom. Takođe, treba imati u vidu i veličinu koju će sam beli bor dostići u zrelosti. Njegova velika krošnja može jednog dana bacati senku na delove vrta kojima je potrebno sunce, ili čak na susedno imanje. Zbog toga je neophodno saditi ga na dovoljnoj udaljenosti od drugih biljaka, kuća i granica parcele.
Beli bor je odličan izbor za soliternu sadnju na velikim travnjacima, gde može nesmetano da raste i razvija svoju punu, simetričnu krošnju. Takođe je pogodan za formiranje manjih grupa ili drvoreda na otvorenim prostorima. Manje je pogodan za mešovite leje sa drugim visokim drvećem, osim ako se sadi na južnoj ivici grupacije gde će dobijati dovoljno svetlosti. Ako je prostor ograničen, a želja za borom velika, rešenje može biti odabir nekog od patuljastih ili spororastućih kultivara belog bora, koji zauzimaju manje prostora i lakše im je obezbediti adekvatnu osunčanost.
Ukoliko je drvo već posađeno na nepovoljnoj, senovitoj lokaciji, opcije su ograničene. Presađivanje odraslih stabala je veoma rizičan i težak posao. Ponekad se uslovi mogu poboljšati orezivanjem okolnih stabala koja bacaju senku, čime se povećava prodor svetlosti do bora. Međutim, ovo je često samo privremeno rešenje. Zbog toga je insistiranje na pravilnom izboru lokacije od samog početka najbolja garancija za zdrav i lep beli bor.
Prilagodljivost i granice tolerancije
Iako je beli bor vrsta koja voli sunce, on pokazuje i određeni stepen prilagodljivosti, posebno kada je reč o različitim klimatskim zonama. U severnijim geografskim širinama, gde je sunce slabijeg intenziteta i dani su kraći, on će tolerisati i zahtevati potpunu izloženost suncu tokom celog dana. U južnijim, toplijim i sušim predelima, sa veoma jakim letnjim suncem, mlade biljke mogu čak imati koristi od blage popodnevne senke koja ih štiti od najjačih vrućina i prekomernog gubitka vode. Međutim, čak i u tim uslovima, odrasla stabla će najbolje uspevati na punom suncu.
Tolerancija na senku je veoma niska i smanjuje se sa starošću drveta. Mlade sadnice mogu podneti blagu polusenku u prvim godinama života, što im u prirodi ponekad omogućava da rastu pod zaštitom starijih stabala. Međutim, kako rastu, njihova potreba za svetlošću se povećava i one moraju dostići gornji sprat šume da bi preživele. U vrtnim uslovima, gde se očekuje lep i dekorativan izgled od samog početka, čak ni mladim biljkama ne treba uskraćivati sunce.
Važno je razumeti da pojam „polusenka“ može biti varljiv. Mesto koje je u senci samo par sati dnevno može biti prihvatljivo, ali lokacija koja dobija samo prošaranu svetlost kroz krošnju drugog drveta ili samo par sati jutarnjeg sunca smatra se nepovoljnom za beli bor. Reflektovana svetlost od zidova ili vodenih površina može donekle poboljšati uslove, ali ne može zameniti direktno sunčevo zračenje.
U situacijama gde je svetlost granični faktor, svaka mera koja može poboljšati uslove je dobrodošla. Održavanje prostora oko drveta čistim od korova i nižeg rastinja osigurava da donje grane dobiju maksimalnu moguću količinu svetlosti. Pravilno orezivanje, koje se svodi na uklanjanje suvih i bolesnih grana, takođe može poboljšati prodor svetlosti i vazduha u unutrašnjost krošnje, doprinoseći njenom opštem zdravlju. Ipak, nijedna od ovih mera ne može nadoknaditi fundamentalni nedostatak – pogrešno odabranu, senovitu lokaciju.
📷 Arnstein Rønning, CC BY 3.0, via Wikimedia Commons
