Svetlost je jedan od najvažnijih faktora koji direktno utiču na rast, zdravlje i, pre svega, na obilje cvetanja bakope. Kao biljka koja potiče iz sunčanih predela, bakopa je veliki ljubitelj svetlosti, ali njene potrebe mogu varirati u zavisnosti od klime i intenziteta sunčevog zračenja. Da bi pokazala svoj puni potencijal i stvorila gust cvetni prekrivač, neophodno joj je obezbediti najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti svakog dana. Idealna pozicija je ona koja pruža obilje jutarnjeg sunca, koje je manje intenzivno, dok je tokom najtoplijih popodnevnih sati zaštićena blagom senkom. Razumevanje optimalnih svetlosnih uslova ključno je za izbegavanje čestih problema kao što su slabo cvetanje, izdužen rast i opšta neuglednost biljke.
Biljke koriste svetlost kao izvor energije za proces fotosinteze, tokom kojeg pretvaraju ugljen-dioksid i vodu u šećere neophodne za rast i cvetanje. Nedovoljna količina svetlosti direktno ograničava sposobnost biljke da proizvodi energiju. Kao rezultat, bakopa koja raste u prevelikoj senci biće izdužena (etiolirana), sa dugim internodijama (razmakom između listova), retkim i bledim lišćem, i što je najvažnije, sa veoma malo ili nimalo cvetova. Biljka će svu svoju ograničenu energiju usmeriti na rast izdanaka u potrazi za svetlošću, zanemarujući cvetanje. Zato je izbor adekvatne lokacije prvi i osnovni korak ka uspešnom uzgoju.
S druge strane, iako voli sunce, bakopa može biti osetljiva na prejako, celodnevno sunčevo zračenje, posebno u regionima sa veoma vrelim i suvim letima. Intenzivno popodnevno sunce, pogotovo tokom jula i avgusta, može izazvati opekotine na nežnim listovima i cvetovima. Takođe, dovodi do brzog isušivanja supstrata, što zahteva veoma često, ponekad i dvostruko dnevno zalivanje. U takvim ekstremnim uslovima, biljka može ući u stanje stresa i privremeno prekinuti cvetanje kako bi sačuvala energiju. Zato je pronalaženje balansa između dovoljno svetlosti za cvetanje i zaštite od prevelike vrućine ključ uspeha.
Prilagodljivost bakope omogućava joj da toleriše i uslove lagane polusenke. Na pozicijama koje dobijaju 4-6 sati sunca, bakopa će i dalje pristojno cvetati, iako možda ne tako obilno kao na potpuno osunčanim mestima. Polusenka može biti čak i poželjna u najtoplijim klimatskim zonama. Međutim, duboka senka, gde biljka dobija manje od 4 sata direktnog sunca, definitivno nije pogodna za njen uzgoj i treba je izbegavati. Prilikom planiranja sadnje, posmatraj kretanje sunca u svom vrtu ili na terasi kako bi odabrao savršeno mesto za ovu prelepu cvetnicu.
Idealna izloženost suncu
Za postizanje najboljih rezultata, bakopu treba pozicionirati tako da dobija direktnu sunčevu svetlost tokom jutarnjih i ranih popodnevnih časova. Balkoni, terase i delovi vrta koji su okrenuti ka istoku ili jugoistoku su idealni. Na ovim pozicijama, biljka će uživati u blagom jutarnjem suncu koje podstiče fotosintezu i otvaranje cvetova, dok će tokom najvrelijeg dela dana, kada je sunce najjače, biti zaštićena prirodnom senkom objekta. Ovo smanjuje stres od vrućine i potrebu za prečestim zalivanjem.
Pozicije okrenute ka jugu takođe mogu biti odlične, ali zahtevaju više pažnje. Na južnoj strani, biljka će biti izložena suncu tokom celog dana, što garantuje obilno cvetanje, ali istovremeno povećava rizik od dehidratacije i oštećenja tokom letnjih vrućina. Ako se bakopa sadi na južnoj poziciji, važno je obezbediti joj veću saksiju sa više supstrata koji duže zadržava vlagu. Takođe, može biti korisno postaviti je tako da joj viša biljka ili neki element ograde pruža blagu senku tokom podneva.
Zapadno orijentisane pozicije predstavljaju kompromis. Na njima biljka dobija intenzivno popodnevno sunce. Iako će imati dovoljno svetlosti za cvetanje, biće izložena i visokim temperaturama u drugom delu dana. U ovim uslovima, redovno i obilno zalivanje je apsolutno neophodno. Potrebno je pažljivo pratiti biljku i osigurati da se supstrat nikada u potpunosti ne isuši. Severna strana je generalno nepogodna za bakopu. Iako može preživeti na severnoj poziciji, nedostatak direktnog sunca će rezultirati veoma slabim ili nikakvim cvetanjem.
Kada se bakopa koristi kao pokrivač tla u lejama, važno je voditi računa o senci koju prave više biljke, kao što su žbunovi ili trajnice. Treba je saditi na ivicama leja ili između nižih biljaka kako bi dobila dovoljno svetlosti. Sadnja ispod drveća sa gustom krošnjom nije preporučljiva, ne samo zbog duboke senke, već i zbog kompeticije za vodu i hranljive materije sa korenom drveta. Pažljivim planiranjem i pozicioniranjem osigurava se da biljka dobije tačno onoliko svetlosti koliko joj je potrebno.
Simptomi neadekvatne svetlosti
Biljka vrlo jasno pokazuje kada joj svetlosni uslovi ne odgovaraju. Nedostatak svetlosti je jedan od najlakše prepoznatljivih problema. Prvi i najočigledniji simptom je smanjeno ili potpuno izostalo cvetanje. Ukoliko tvoja bakopa ima zdrave zelene listove ali ne cveta, najverovatniji uzrok je upravo manjak sunca. Biljka jednostavno nema dovoljno energije da formira cvetne pupoljke. Umesto toga, ona će se „boriti“ za opstanak tako što će izduživati svoje stabljike u pokušaju da dosegne izvor svetlosti.
Taj izduženi rast, poznat kao etiolacija, drugi je ključni simptom. Stabljike postaju tanke, slabe i dugačke, sa neuobičajeno velikim razmakom između listova (internodijama). Listovi su manji nego inače, bleđe zelene boje i biljka poprima redak, neuredan i „ćelav“ izgled, posebno u centralnom delu. Cela biljka deluje slabašno i beživotno. Ako primetiš ove simptome, rešenje je jednostavno – premesti biljku na znatno svetlije mesto. U roku od nekoliko nedelja, uz adekvatnu negu, počeće da se oporavlja i proizvodi kompaktniji rast i cvetove.
Previše svetlosti, odnosno prejako sunce, takođe izaziva vidljive simptome. Najčešći znak je pojava opekotina na listovima, koje izgledaju kao bele, žute ili smeđe spržene mrlje. Cvetovi takođe mogu delovati spaljeno i brzo propadaju. Listovi mogu postati žućkasti ili čak crvenkasti usled stresa. Biljka često vene tokom najtoplijeg dela dana, čak i ako je supstrat vlažan, jer ne može da nadoknadi vodu koju gubi transpiracijom.
Hronična izloženost prejakom suncu dovodi do iscrpljivanja biljke. Iako u početku može obilno cvetati, tokom vrhunca leta može ući u fazu mirovanja, prekidajući cvetanje kako bi sačuvala resurse. Rast je usporen, a biljka deluje umorno i pod stresom. U ovakvim situacijama, potrebno je obezbediti biljci neku vrstu zasene tokom popodnevnih sati. To se može postići premeštanjem saksije na drugo mesto ili korišćenjem mreža za zasenu.
Uticaj svetlosti na zalivanje i prihranu
Količina svetlosti kojoj je biljka izložena direktno utiče na njene potrebe za vodom i hranljivim materijama. Biljke na osunčanim pozicijama aktivnije vrše fotosintezu i brže rastu, što znači da troše znatno više vode i hraniva u poređenju sa biljkama u senci. Sunce i toplota ubrzavaju isparavanje vode iz supstrata i transpiraciju kroz lišće, pa bakopa na punom suncu zahteva mnogo češće zalivanje, često i svakodnevno tokom leta.
U uslovima jake osunčanosti, važno je da supstrat nikada ne presuši u potpunosti, jer to može izazvati ozbiljan šok i oštećenje biljke. Potreba za hranljivim materijama je takođe povećana. Intenzivan rast i cvetanje, podstaknuti obiljem svetlosti, brzo iscrpljuju rezerve hraniva iz supstrata. Zbog toga je na sunčanim pozicijama neophodna redovna prihrana, obično jednom nedeljno tokom vrhunca sezone, đubrivom formulisanim za cvetnice.
S druge strane, bakopa koja raste u polusenci ima znatno manje potrebe. Smanjena fotosinteza i rast znače i manju potrošnju vode. U polusenci, zalivanje će biti ređe, a rizik od prekomernog zalivanja i truljenja korena veći ako se ne pazi. Pre svakog zalivanja, obavezno treba proveriti vlažnost supstrata. Potreba za prihranom je takođe smanjena. U polusenci je dovoljno prihranjivati biljku na svakih 10 do 14 dana, jer bi češća prihrana mogla dovesti do nakupljanja soli u supstratu.
Prilagođavanje režima nege svetlosnim uslovima je ključno. Nije moguće primeniti isti raspored zalivanja i prihrane na biljku koja raste na južnoj i na onu koja raste na istočnoj strani. Pažljivo posmatranje biljke i njenih reakcija na okruženje najbolji je vodič. Razumevanje ove uzročno-posledične veze između svetlosti, vode i hraniva omogućava ti da pružiš svojoj bakopi tačno ono što joj je potrebno za optimalan razvoj.
Prilagođavanje biljke na promenu svetlosnih uslova
Biljke se mogu prilagoditi različitim svetlosnim uslovima, ali ne vole nagle promene. Bilo da se radi o premeštanju biljke iz senke na sunce, ili o iznošenju biljke koja je prezimila unutra napolje na proleće, neophodno je sprovesti period postepenog prilagođavanja, poznat kao kaljenje. Naglo izlaganje biljke, koja je navikla na uslove slabijeg osvetljenja, jakom direktnom suncu može izazvati ozbiljne opekotine na lišću i šok za celu biljku.
Proces kaljenja treba da traje najmanje nedelju dana, a po mogućstvu i duže. Prvog dana, biljku iznesi napolje na samo sat ili dva, na mesto u punoj senci ili na mesto sa šarenom hladovinom. Svakog narednog dana, postepeno produžavaj vreme koje biljka provodi napolju i polako je izlaži direktnom suncu, počevši od jutarnjeg koje je najblaže. Nakon nedelju dana, biljka bi trebalo da bude spremna da podnese nekoliko sati direktnog sunca.
Isti princip važi i ako premeštaš biljku iz jednog dela vrta u drugi, sa drastično različitim uslovima. Na primer, ako biljka koja je bila u polusenci ne cveta dovoljno i želiš da je premestiš na osunčaniju poziciju, uradi to postepeno. Premesti je prvo na mesto sa malo više jutarnjeg sunca, pa nakon nekoliko dana na još sunčanije mesto. Ovo daje listovima vremena da se adaptiraju i razviju zaštitne pigmente kako bi se odbranili od jačeg zračenja.
Prilikom unošenja biljke na prezimljavanje u jesen, takođe je potreban period prilagođavanja, ali u suprotnom smeru. Pre konačnog unošenja u zatvoren prostor, bilo bi dobro držati je nekoliko dana na senovitijem i zaštićenijem mestu napolju. Prelazak sa jakog spoljašnjeg svetla na znatno slabije unutrašnje osvetljenje takođe predstavlja stres. Postepenim prilagođavanjem smanjuje se šok i opadanje lišća koje se često dešava nakon unošenja biljaka unutra. Pažljiv i strpljiv pristup ovim tranzicijama čuva zdravlje i vitalnost biljke.
📷: Deavmi, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
