Svetlost je jedan od najosnovnijih i najvažnijih faktora za život svake biljke, a za drvo koje teži ka nebu kao što je atlaski kedar, ona predstavlja esencijalni izvor energije. Količina i kvalitet svetlosti koju drvo dobija direktno utiču na njegov rast, gustinu krošnje, boju iglica, pa čak i na otpornost prema bolestima. Pravilan izbor lokacije u odnosu na osunčanost je verovatno najvažnija odluka koju ćeš doneti prilikom sadnje ovog četinara. Nedostatak svetlosti može dovesti do niza problema i sprečiti drvo da dostigne svoj puni, veličanstveni potencijal. U ovom članku, istražićemo fundamentalni značaj svetlosti za atlaski kedar, definisati optimalne uslove i objasniti posledice kako nedovoljne, tako i prekomerne osunčanosti.
Značaj svetlosti za proces fotosinteze
Svetlost je pokretačka snaga fotosinteze, čudesnog procesa kojim biljke pretvaraju svetlosnu energiju u hemijsku energiju u obliku šećera. Ovi šećeri su osnovna hrana za drvo, gorivo koje pokreće sve njegove životne funkcije, od rasta novih ćelija do odbrane od štetočina. Bez dovoljne količine svetlosti, proces fotosinteze se usporava, što dovodi do smanjene proizvodnje hrane. To direktno rezultira sporijim rastom, tanjim i ređim granama, i opštim slabljenjem vitalnosti drveta.
Proces se odvija u hloroplastima, malim organelama unutar ćelija iglica, koje sadrže zeleni pigment hlorofil. Hlorofil apsorbuje svetlosnu energiju, posebno plavi i crveni deo spektra, i koristi je za razlaganje molekula vode i ugljen-dioksida, stvarajući glukozu (šećer) i kiseonik kao nusproizvod. Upravo je hlorofil taj koji daje karakterističnu boju iglicama, a njegova koncentracija i efikasnost zavise od dostupnosti svetlosti.
Intenzitet svetlosti direktno utiče na stopu fotosinteze. U uslovima slabog osvetljenja, stopa fotosinteze je niska, a drvo proizvodi jedva dovoljno energije za održavanje osnovnih životnih funkcija, bez viška za rast. Kako se intenzitet svetlosti povećava, tako raste i stopa fotosinteze, sve do tačke zasićenja, kada dalje povećanje svetlosti ne dovodi do povećanja proizvodnje hrane. Atlaski kedar je heliofitna biljka, što znači da je prilagođen i zahteva visok intenzitet svetlosti za optimalan rast.
Pored intenziteta, i trajanje osvetljenja, odnosno dužina dana, igra važnu ulogu. Duži periodi svetlosti tokom proleća i leta omogućavaju drvetu da proizvede i akumulira više energije za rast. Zbog toga je pozicioniranje drveta na mestu gde će dobijati svetlost tokom većeg dela dana od ključnog značaja za njegov napredak i zdravlje. Svetlost je, u najbukvalnijem smislu, hrana za tvoj kedar.
Još članaka na ovu temu
Optimalni svetlosni uslovi za rast i razvoj
Za postizanje svog punog potencijala, kako u pogledu veličine tako i u pogledu dekorativnosti, atlaski kedar zahteva poziciju sa punim suncem. To podrazumeva najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti svakog dana tokom vegetacione sezone. Idealna lokacija je otvoreni prostor, udaljen od senke visokih zgrada, gustih krošnji drugih stabala ili bilo kojih drugih prepreka koje bi mogle da blokiraju sunčeve zrake. Ovakvi uslovi omogućavaju maksimalnu efikasnost fotosinteze.
Posebno je važno da drvo dobija jutarnje sunce. Jutarnji sunčevi zraci pomažu da se rosa i vlaga sa iglica brzo osuše, što značajno smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja. Popodnevno sunce je najjačeg intenziteta i obezbeđuje najveći deo energije za fotosintezu. Iako odrasla stabla dobro podnose i jake popodnevne vrućine, neke sorte sa osetljivijim iglicama, poput zlatnog kedra (‘Aurea’), mogu imati koristi od blage popodnevne senke kako bi se izbegle opekotine na iglicama.
Pored direktne sunčeve svetlosti, važna je i opšta osvetljenost okruženja. Drvo koje raste na potpuno otvorenom prostoru dobija svetlost sa svih strana, što podstiče ravnomeran i simetričan rast krošnje. Ako je drvo zasađeno preblizu zidu ili drugom visokom drvetu, grane na zasenjenoj strani će rasti sporije, težeći ka svetlosti, što može dovesti do nepravilne i asimetrične forme krošnje. Zato je prilikom planiranja sadnje neophodno razmišljati o budućim dimenzijama drveta i osigurati mu dovoljno prostora.
Optimalni svetlosni uslovi su takođe presudni za isticanje dekorativnih karakteristika određenih sorti. Plavi atlaski kedar (‘Glauca’) svoju prelepu srebrno-plavu boju duguje voštanoj prevlaci na iglicama, koja je najizraženija kada je drvo izloženo punom suncu. U senci, ova prevlaka je tanja, a boja iglica postaje više zelenkasta. Slično važi i za zlatne sorte, čija boja u senci bledi i gubi na intenzitetu.
Još članaka na ovu temu
Posledice nedostatka i prekomerne svetlosti
Nedostatak svetlosti, odnosno gajenje u senci ili polusenci, jedan je od najčešćih uzroka problema kod atlaskog kedra. Prvi i najočigledniji simptom je etiolacija – drvo se izdužuje, grane postaju tanke, slabe i teže ka izvoru svetlosti. Internodije, razmak između grana na stablu, postaju duže, a cela krošnja dobija redak, prozračan i neugledan izgled. Umesto guste, piramidalne forme, drvo postaje deformisano i asimetrično.
U uslovima nedovoljne svetlosti, donje grane i one unutar krošnje prve stradaju. Pošto ne dobijaju dovoljno svetlosti za fotosintezu, one postaju energetski teret za drvo, koje ih postepeno odbacuje. Ovo dovodi do ogoljavanja donjeg dela stabla, što značajno narušava njegov estetski izgled. Boja iglica takođe trpi; umesto živahne zelene, plave ili zlatne, one postaju blede i beživotne.
Osim estetskih problema, nedostatak svetlosti dovodi i do slabljenja opšteg zdravlja i otpornosti drveta. Smanjena proizvodnja hrane znači manje energije za borbu protiv bolesti i štetočina. Takođe, senovita i vlažna sredina pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Drvo koje raste u senci je generalno slabije, podložnije lomljenju grana pod teretom snega i vetra, i ima kraći životni vek.
Iako atlaski kedar voli sunce, u nekim ekstremnim uslovima može doći i do problema usled prekomerne svetlosti, mada je to znatno ređe. To se pre svega odnosi na mlada, tek zasađena stabla koja još nisu adaptirana, ili na osetljive sorte. Intenzivno popodnevno sunce u kombinaciji sa visokim temperaturama i nedostatkom vode može izazvati opekotine na iglicama (sunčane ožegotine) i stres za biljku. Zato je u prvim godinama nakon sadnje, u izuzetno toplim klimatskim uslovima, važno obezbediti redovno zalivanje.
Planiranje pozicije sadnje u odnosu na osunčanost
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je planiranje pozicije sadnje najvažniji korak za obezbeđivanje adekvatnih svetlosnih uslova. Pre nego što iskopaš sadnu jamu, provedi neko vreme posmatrajući odabranu lokaciju u različitim delovima dana i tokom različitih godišnjih doba. Obrati pažnju na putanju sunca i na senke koje bacaju okolni objekti – kuće, ograde, postojeća drveća. Imaj na umu da se ugao pod kojim sunce pada menja tokom godine, pa senka koja je kratka leti, može biti veoma duga zimi.
Kada planiraš, moraš razmišljati dugoročno. Uzmi u obzir ne samo trenutnu veličinu sadnice, već i njenu buduću, odraslu veličinu. Atlaski kedar može dostići širinu krošnje od 10 do 15 metara. Zato ga treba saditi na dovoljnoj udaljenosti od drugih objekata kako njegova krošnja, kada poraste, ne bi ušla u senku ili počela da zasenjuje druge biljke kojima je takođe potrebno sunce. Planiraj tako da centar buduće krošnje bude na najosunčanijem delu.
Ukoliko je tvoj vrt manji i nemaš poziciju sa celodnevnim suncem, biraj mesto koje dobija najmanje šest sati sunca, sa prioritetom na popodnevnom suncu koje je najjače. Izbegavaj sadnju na severnoj strani objekata, gde je senka najduža i najgušća. Ako sadiš više stabala, vodi računa o razmaku između njih kako ne bi u budućnosti jedno drugom pravili senku.
Ako već imaš kedar koji pati od nedostatka svetlosti, rešenja su ograničena. Ako je drvo mlado, najbolje rešenje je presaditi ga na sunčaniju lokaciju, što je najbolje uraditi u jesen ili rano proleće. Kod odraslih stabala, presađivanje je praktično nemoguće. U tom slučaju, može se razmisliti o orezivanju okolnog drveća koje pravi senku, ukoliko je to izvodljivo. Nažalost, ako je odraslo drvo posađeno na trajno lošoj, senovitoj poziciji, ono nikada neće dostići svoj puni potencijal.
