Svetlost je fundamentalni faktor koji pokreće život biljaka, a alžirski bršljan, sa svojim velikim i dekorativnim listovima, nije izuzetak. Količina i kvalitet svetlosti koju biljka dobija direktno utiču na njen rast, gustinu, boju listova i opšte zdravstveno stanje. Iako se bršljan često smatra biljkom koja dobro podnosi senku, važno je razumeti da „tolerancija na senku“ ne znači da mu svetlost nije potrebna. Pravilno pozicioniranje u odnosu na izvor svetlosti je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno gajenje ove prelepe puzavice, kako u enterijeru, tako i u eksterijeru. Pronalaženje savršenog balansa između previše i premalo svetlosti je ključ za otključavanje punog potencijala alžirskog bršljana.
Alžirski bršljan je biljka koja u svom prirodnom staništu raste u šumama, penjući se uz drveće ili pokrivajući tlo ispod krošnji. To znači da je adaptiran na uslove šarene senke, gde dobija filtriranu svetlost, ali je zaštićen od direktnog, pržećeg sunca. Upravo takve uslove treba pokušati replicirati i u veštačkom uzgoju. Jarka, ali indirektna svetlost je idealna za ovu biljku. Ona podstiče bujan rast i intenzivnu zelenu boju listova, bez rizika od oštećenja.
Nedostatak svetlosti je jedan od čestih problema, posebno kod gajenja u zatvorenom prostoru. Biljka koja ne dobija dovoljno svetlosti će postati izdužena, sa velikim razmakom između listova, što se naziva etiolacija. Listovi će biti manji i bleđi, a biljka će generalno izgledati retko i neugledno. Šarenolisne (variegirane) sorte su posebno osetljive na nedostatak svetlosti i u takvim uslovima često gube svoje karakteristične šare, postajući potpuno zelene.
S druge strane, previše direktne sunčeve svetlosti može biti jednako štetno, ako ne i štetnije. Direktno podnevno sunce, posebno tokom letnjih meseci, može izazvati opekotine na listovima. Ove opekotine se manifestuju kao suve, smeđe ili izbledele mrlje na najizloženijim delovima lista. Biljka pod stresom od previše sunca može izgledati uvelo, a listovi mogu postati žuti i krhki.
Optimalni svetlosni uslovi
Za alžirski bršljan posađen u vrtu, idealna pozicija je ona koja je okrenuta ka istoku ili severu. Istočna ekspozicija pruža blago jutarnje sunce koje nije previše jako, a zatim senku tokom najtoplijeg dela dana. Severna strana obezbeđuje konstantnu, jarku indirektnu svetlost tokom celog dana, bez direktnog sunca, što je takođe veoma pogodno. Treba izbegavati južne i zapadne zidove, osim ako postoji neka zaštita, poput krošnje drveta, koja će filtrirati najjače popodnevno sunce.
Kada se gaji kao sobna biljka, najbolje mesto za alžirski bršljan je u blizini prozora, ali ne direktno na prozorskoj dasci južnog ili zapadnog prozora. Postavljanje saksije na metar ili dva od takvog prozora, ili iza tanke zavese koja će raspršiti svetlost, pružiće idealne uslove. Prozori okrenuti ka istoku su savršeni, jer biljka dobija nekoliko sati nežnog jutarnjeg sunca. Severni prozori takođe mogu biti dobro rešenje, pod uslovom da su dovoljno veliki i da ne postoji neka spoljna prepreka koja blokira svetlost.
Intenzitet svetlosti se menja tokom godine. Zimi, kada je sunce niže na horizontu i dani su kraći, biljka može podneti i nešto direktnije svetlosti. Tokom zimskih meseci, može biti korisno premestiti biljku bliže prozoru kako bi maksimalno iskoristila dostupnu svetlost. Redovno brisanje prašine sa listova je takođe važno, jer sloj prašine može značajno smanjiti količinu svetlosti koja dopire do površine lista i ometa fotosintezu.
Za šarenolisne sorte alžirskog bršljana, potreba za svetlošću je još izraženija. Delovi lista koji su beli, krem ili žuti ne sadrže hlorofil i ne mogu vršiti fotosintezu. Zbog toga je zelenim delovima lista potrebno više svetlosti kako bi proizveli dovoljno energije za celu biljku. Ako šarenolisna sorta ne dobija dovoljno svetlosti, biljka će kao mehanizam preživljavanja početi da proizvodi više hlorofila, što dovodi do toga da šare blede i listovi postaju zeleni.
Uticaj direktne sunčeve svetlosti
Iako alžirski bršljan voli svetla mesta, direktno izlaganje jakom suncu, posebno u periodu od podneva do kasnog popodneva, može izazvati ozbiljna oštećenja. UV zraci u najjačem suncu su prejaki za nežno tkivo lista, što dovodi do fotooksidativnog stresa i pojave opekotina. Oštećeni delovi lista postaju nekrotični, gube svoju funkciju i narušavaju estetski izgled biljke. Nažalost, jednom kada se opekotine pojave, oštećeno tkivo se ne može oporaviti.
Simptomi prekomernog izlaganja suncu nisu samo opekotine. Listovi mogu postati izbledeli, žućkasti ili čak crvenkasti, što je znak da se biljka bori sa prevelikim intenzitetom svetlosti. Biljka može izgledati klonulo i uvelo, čak i ako je zemlja vlažna, jer je stopa transpiracije (gubitka vode) veća od stope kojom koren može da je usvoji. U takvim uslovima, biljka usporava ili zaustavlja rast kako bi sačuvala resurse.
Ako primetite da vaš bršljan pati od previše sunca, neophodno je odmah ga premestiti na zaštićenije mesto. Ako je biljka u saksiji, jednostavno je pomerite dalje od prozora ili na poziciju sa jutarnjim suncem. Ako je posađena u vrtu na previše osunčanom mestu, razmislite o postavljanju privremene zaštite, kao što je mreža za senčenje, ili o sadnji neke više biljke u blizini koja će joj praviti senku. Dugoročno, jedino rešenje je presađivanje na adekvatniju lokaciju.
Važno je napomenuti da biljke koje su postepeno naviknute na jaču svetlost mogu razviti određeni stepen tolerancije. Biljka koja je celog života rasla u polusenci ne sme se odjednom izneti na puno sunce. Proces aklimatizacije mora biti postepen, trajati nekoliko nedelja, tokom kojih se biljka svakodnevno izlaže suncu na sve duži vremenski period. Ovo omogućava biljci da se fiziološki prilagodi i smanjuje rizik od šoka i oštećenja.
Adaptacija na uslove sa manje svetlosti
Sposobnost alžirskog bršljana da opstane u uslovima sa manje svetlosti je jedan od razloga njegove popularnosti kao sobne biljke. On može preživeti u tamnijim uglovima soba, hodnicima ili kancelarijama gde mnoge druge biljke ne bi uspevale. Međutim, važno je razumeti razliku između „preživljavanja“ i „napredovanja“. U uslovima niske osvetljenosti, bršljan će rasti veoma sporo, ako uopšte bude rastao, i neće pokazati svoju punu lepotu i bujnost.
Kada je svetlost ograničavajući faktor, biljka primenjuje strategije za preživljavanje. Kao što je već pomenuto, stabljike postaju duže i tanje, sa velikim internodijama (razmakom između listova), jer biljka „pokušava“ da dohvati izvor svetlosti. Listovi ostaju manji nego što je uobičajeno i često su bleđe zelene boje. Biljka ulaže svu svoju energiju u opstanak, a ne u stvaranje guste i dekorativne mase.
Ako želite da gajite bršljan na mestu sa slabijim osvetljenjem, morate prilagoditi i ostale aspekte nege. Biljka koja prima manje svetlosti vrši fotosintezu smanjenim intenzitetom, što znači da troši i mnogo manje vode i hranljivih materija. Zbog toga je u uslovima niske osvetljenosti neophodno smanjiti učestalost zalivanja i đubrenja. Prekomerno zalivanje biljke u senci je siguran put ka truljenju korena.
Ako primetite da vaš bršljan pati zbog nedostatka svetlosti, a nemate svetlije mesto na koje biste ga premestili, možete razmisliti o korišćenju veštačkog osvetljenja. Lampe za rast biljaka, koje emituju svetlost punog spektra, mogu efikasno dopuniti ili u potpunosti zameniti prirodnu svetlost. Postavljanje takve lampe iznad biljke i njeno korišćenje 10-12 sati dnevno može značajno poboljšati njen rast i izgled čak i u najtamnijim prostorijama.
Svetlost kao faktor rasta i boje listova
Svetlost je pokretačka snaga fotosinteze, procesa kojim biljka pretvara svetlosnu energiju, vodu i ugljen-dioksid u šećere koji joj služe kao hrana za rast. Količina dostupne svetlosti direktno određuje brzinu fotosinteze, a samim tim i brzinu rasta biljke. U optimalnim svetlosnim uslovima, alžirski bršljan će brzo proizvoditi nove listove i izdanke, formirajući gust i bujan pokrivač. Kada je svetlost suboptimalna, ceo proces se usporava.
Intenzitet svetlosti utiče i na veličinu i boju listova. U idealnim uslovima, sa dovoljno jarke, indirektne svetlosti, listovi će biti veliki, čvrsti i tamnozelene boje. Tamnozelena boja potiče od visoke koncentracije hlorofila, što ukazuje na zdravu i efikasnu fotosintezu. Biljka ima dovoljno energije da ulaže u razvoj velikih listova koji maksimalno koriste dostupnu svetlost.
Kao što je ranije objašnjeno, kod šarenolisnih sorti, svetlost je ključna za održavanje kontrasta boja. Delovi lista bez hlorofila (beli, žuti, krem) su energetski „teret“ za biljku. Biljka će ih zadržati samo ako ima dovoljno svetlosti da zeleni delovi mogu da proizvedu dovoljno hrane za celu biljku. U suprotnom, u uslovima slabije svetlosti, biljka će se postepeno „vratiti“ u zelenu boju kako bi povećala svoju fotosintetičku površinu i osigurala preživljavanje.
Povremeno rotiranje saksije je korisna praksa, posebno za biljke koje se nalaze pored prozora. Biljke prirodno rastu prema izvoru svetlosti (fenomen poznat kao fototropizam). Ako se saksija ne rotira, jedna strana biljke će biti bujnija i gušća, dok će ona okrenuta od prozora biti retka i izdužena. Okretanjem saksije za četvrtinu kruga svake nedelje osigurava se da sve strane biljke dobiju podjednaku količinu svetlosti, što rezultira ravnomernijim i simetričnijim rastom.
