Trnjina je skromna i izdržljiva biljka, prilagođena da uspeva i na siromašnijim zemljištima, što je jedna od njenih glavnih odlika. U prirodnim staništima, ona retko dobija dodatne hranljive materije, oslanjajući se na prirodne procese razgradnje organske materije u tlu. Međutim, u uslovima intenzivnijeg uzgoja, gde se teži postizanju redovnog i obilnog prinosa, pravilno i uravnoteženo đubrenje postaje važna agrotehnička mera. Obezbeđivanje svih neophodnih makro i mikroelemenata u odgovarajućim količinama i u pravo vreme direktno utiče na bujnost, otpornost na bolesti i, konačno, na količinu i kvalitet plodova. Đubrenje ne treba da bude prekomerno, jer i višak hraniva može biti štetan, već promišljeno i prilagođeno potrebama biljke, starosti zasada i plodnosti samog zemljišta.
Osnovni elementi neophodni za rast trnjine su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je ključan za vegetativni rast, odnosno za razvoj listova i izdanaka, i najviše je potreban u proleće. Fosfor igra vitalnu ulogu u razvoju korenovog sistema, cvetanju i formiranju plodova, dok je kalijum odgovoran za transport šećera, otpornost na bolesti, sušu i niske temperature, kao i za kvalitet plodova. Pored ovih makroelemenata, za pravilan razvoj su potrebni i mikroelementi poput gvožđa, mangana, cinka i bora, mada u znatno manjim količinama.
Pre podizanja zasada, preporučljivo je uraditi hemijsku analizu zemljišta. Ova analiza pruža precizne informacije o pH vrednosti i sadržaju ključnih hranljivih materija u tlu. Na osnovu rezultata analize, može se napraviti precizan plan đubrenja, dodajući samo one elemente koji nedostaju i u potrebnim količinama. Ovakav pristup je ne samo ekonomičniji, već i ekološki prihvatljiviji, jer se izbegava nepotrebno zagađenje zemljišta i podzemnih voda viškom đubriva. Ako analiza nije moguća, primenjuje se opšti, orijentacioni plan đubrenja.
Najbolji pristup đubrenju trnjine je kombinacija organskih i mineralnih đubriva. Organska đubriva, kao što su stajnjak, kompost ili glistenjak, ne samo da obezbeđuju hranljive materije, već i popravljaju strukturu zemljišta, povećavaju njegovu sposobnost zadržavanja vode i podstiču rad korisnih mikroorganizama. Mineralna đubriva, sa druge strane, omogućavaju brzo i ciljano dodavanje određenih hranljivih elemenata koji mogu biti u deficitu. Pravilnom kombinacijom ovih đubriva postiže se dugoročna plodnost zemljišta i stabilan, zdrav rast biljke.
Uloga ključnih hranljivih elemenata
Azot (N) je motor vegetativnog rasta. Neophodan je za sintezu hlorofila, proteina i enzima, i direktno utiče na formiranje lisne mase i rast mladih izdanaka. Nedostatak azota manifestuje se kroz usporen rast, sitne i bledo zelene do žućkaste listove, kao i generalno slabu bujnost biljke. Sa druge strane, prekomerna količina azota može biti štetna, jer podstiče previše bujan i vodenast rast, produžava vegetaciju i čini biljku osetljivijom na mraz i bolesti. Takođe, višak azota može negativno uticati na cvetanje i zametanje plodova, jer biljka svu energiju usmerava u rast zelene mase.
Još članaka na ovu temu
Fosfor (P) je element energije i reprodukcije. On igra ključnu ulogu u procesima prenosa energije unutar biljke, kao i u razvoju korenovog sistema. Dovoljna količina fosfora je od presudnog značaja za formiranje cvetnih pupoljaka, cvetanje, oplodnju i razvoj semena i plodova. Simptomi nedostatka fosfora su manje očigledni, ali mogu uključivati slabiji rast korena, tamnije, purpurne nijanse na listovima i smanjeno cvetanje i plodonošenje. Fosfor je slabo pokretan u zemljištu, pa ga je najbolje unositi u zonu korena prilikom osnovnog đubrenja.
Kalijum (K) je regulator kvaliteta i otpornosti. On upravlja prometom vode u biljci, reguliše otvaranje i zatvaranje stoma, i time utiče na otpornost prema suši. Takođe, kalijum je neophodan za sintezu i transport ugljenih hidrata (šećera), što direktno utiče na ukus, boju i trajnost plodova. Biljke dobro snabdevene kalijumom su otpornije na bolesti, štetočine i niske temperature. Nedostatak kalijuma se najčešće manifestuje sušenjem i uvijanjem ivica starijih listova, kao i slabijim kvalitetom i lošijom obojenošću plodova.
Pored N, P i K, mikroelementi su takođe neophodni za normalno funkcionisanje biljke. Gvožđe (Fe) je ključno za sintezu hlorofila, a njegov nedostatak izaziva hlorozu (žućenje) mladih listova, dok nervatura ostaje zelena. Bor (B) je važan za klijanje polena i oplodnju, pa njegov nedostatak može dovesti do slabog zametanja plodova. Cink (Zn) i mangan (Mn) su aktivatori mnogih enzimskih procesa. Iako su potrebni u malim količinama, nedostatak bilo kog od ovih elemenata može značajno poremetiti metabolizam biljke i smanjiti prinos.
Organsko đubrenje
Organsko đubrenje predstavlja temelj održavanja dugoročne plodnosti zemljišta i zdravlja trnjine. Upotreba organskih đubriva, kao što su zgoreli stajnjak, kompost ili treset, ima višestruke prednosti. Ona ne samo da postepeno oslobađaju hranljive materije i snabdevaju biljku na duži period, već pre svega poboljšavaju fizičke i biološke osobine zemljišta. Organska materija poboljšava strukturu tla, čineći teška, glinovita zemljišta rastresitijim i prozračnijim, a peskovitim zemljištima povećava sposobnost zadržavanja vode i hraniva.
Još članaka na ovu temu
Najbolje vreme za primenu organskih đubriva je kasna jesen ili zima, tokom perioda mirovanja vegetacije. Zgoreli stajnjak ili kompost se ravnomerno rasporede po površini zemlje oko grma, u zoni korenovog sistema, a zatim se lagano unesu u zemljište plitkom obradom. Preporučena količina zavisi od plodnosti zemljišta, ali orijentaciono se primenjuje oko 3-5 kg po kvadratnom metru svake druge ili treće godine. Važno je koristiti isključivo dobro zgoreli stajnjak, jer svež stajnjak može oštetiti (spaliti) koren biljke i izvor je semena korova i patogena.
Kompost je idealno organsko đubrivo koje se lako može proizvesti u sopstvenom vrtu od biljnih ostataka. On je bogat hranljivim materijama i korisnim mikroorganizmima koji obogaćuju zemljište i poboljšavaju njegovu biološku aktivnost. Primena komposta je slična primeni stajnjaka. Pored unošenja u zemljište, kompost se može koristiti i kao malč, prostiranjem u sloju od nekoliko centimetara oko biljke, što dodatno doprinosi očuvanju vlage i suzbijanju korova, dok se istovremeno hranljive materije polako spiraju ka korenu.
Upotreba organskih đubriva ima dugoročan efekat. Ona stimulišu život u zemljištu, hraneći populaciju glista i korisnih bakterija i gljivica koje razlažu organsku materiju i čine hranljive elemente dostupnim biljkama. Na ovaj način se stvara zdrav i održiv ekosistem u zemljištu, koji čini biljku otpornijom i vitalnijom. Redovnom primenom organskih đubriva, potreba za mineralnim đubrivima se smanjuje, što dovodi do zdravijeg uzgoja i kvalitetnijih plodova.
Mineralno đubrenje
Mineralna đubriva služe kao dopuna organskom đubrenju i koriste se za ciljano dodavanje hranljivih elemenata koji nedostaju u zemljištu, kao i za zadovoljavanje povećanih potreba biljke u određenim fazama razvoja. Ona sadrže hranljive materije u koncentrovanom, lako pristupačnom obliku, što omogućava brzu reakciju biljke. Prilikom primene mineralnih đubriva, ključno je pridržavati se preporučenih doza, jer prekomerna upotreba može dovesti do zaslanjivanja zemljišta, oštećenja korena i negativnog uticaja na životnu sredinu.
Osnovno đubrenje mineralnim đubrivima obavlja se u kasnu jesen ili rano proleće, zajedno sa organskim đubrivima. U ovom periodu primenjuju se NPK đubriva sa nižim sadržajem azota, a višim sadržajem fosfora i kalijuma (npr. NPK 7:14:21 ili NPK 8:16:24). Fosfor i kalijum su slabo pokretni u zemljištu, pa ih je potrebno uneti dublje u zonu korena kako bi bili dostupni biljci tokom cele vegetacije. Đubrivo se rasipa po površini zemlje oko grma, a zatim se inkorporira plitkom obradom.
Prihranjivanje, odnosno dodavanje đubriva tokom vegetacije, obavlja se prvenstveno azotom, koji je lako isperiv i najviše potreban u periodu intenzivnog rasta. Prva prihrana se obično vrši u rano proleće, na početku kretanja vegetacije, koristeći lako rastvorljiva azotna đubriva kao što su KAN (krečni amonijum nitrat). Druga prihrana se može obaviti nakon cvetanja, kako bi se podržao početni rast plodova. Sa prihranom azotom treba prestati sredinom leta, kako bi izdanci stigli da odrvene i pripreme se za zimu.
Pored granulatnih đubriva koja se primenjuju preko zemljišta, u određenim situacijama može se primeniti i folijarna prihrana. To podrazumeva prskanje rastvora đubriva direktno po lišću biljke. Folijarna prihrana omogućava najbrže usvajanje hranljivih materija i koristi se za brzu korekciju nedostataka, posebno mikroelemenata (gvožđe, bor, cink). Takođe se može koristiti za jačanje biljke u stresnim uslovima, kao što su suša, hladnoća ili napad bolesti. Važno je napomenuti da folijarna prihrana ne može zameniti osnovno đubrenje preko zemljišta, već služi samo kao dopunska mera.
Prepoznavanje simptoma nedostatka hraniva
Pažljivo posmatranje biljke može otkriti prve znake nedostatka određenih hranljivih materija, što omogućava pravovremenu reakciju. Nedostatak azota je najlakše uočiti. Manifestuje se generalno slabim rastom, kržljavim izgledom biljke i hlorozom (žućenjem) starijih, donjih listova. Listovi postaju jednolično bledo zeleni, a kasnije žuti, jer biljka premešta mobilni azot iz starijih u mlađe delove. U slučaju jakog nedostatka, lišće može prevremeno opasti.
Nedostatak fosfora je teže prepoznati. Simptomi uključuju usporen rast i biljke često izgledaju patuljasto. Listovi mogu dobiti tamno zelenu, plavičastu ili čak purpurnu boju, posebno po hladnijem vremenu. Cvetanje je slabo, a zametanje plodova smanjeno. Pošto su simptomi manje specifični, nedostatak fosfora se često potvrđuje tek analizom zemljišta. Prevencija je najbolji pristup, obezbeđivanjem dovoljne količine fosfora tokom osnovnog đubrenja.
Nedostatak kalijuma se tipično javlja na starijim, donjim listovima. Prvi simptom je pojava hloroze na ivicama i vrhovima listova, koja kasnije prelazi u nekrozu (sušenje tkiva), pa ivice lista izgledaju kao spaljene. Izdanci su slabi i tanki, a biljka je generalno osetljivija na bolesti i stresne uslove. Plodovi su sitniji, slabije obojeni i manje ukusni. Ovi simptomi su jasan znak da je potrebno dodati kalijumovo đubrivo.
Nedostatak mikroelemenata se manifestuje na različite načine, ali najčešće na najmlađim listovima. Nedostatak gvožđa uzrokuje karakterističnu intervenoznu hlorozu – list postaje žut, dok nervatura ostaje zelena. Ovo se često dešava na previše alkalnim, krečnim zemljištima gde gvožđe postaje nepristupačno biljci. Nedostatak bora može izazvati deformaciju mladih listova, sušenje vršnih pupoljaka i slabu oplodnju, što rezultira opadanjem cvetova i tek zametnutih plodova. Prepoznavanje ovih simptoma i pravilna dijagnoza su ključni za primenu odgovarajućih korektivnih mera.
