Jedna od najprivlačnijih osobina prkosa, koja ga čini omiljenim među baštovanima, jeste njegova izuzetna skromnost kada su u pitanju hranljive materije. Ova biljka je evoluirala da uspeva na siromašnim, peskovitim i kamenitim tlima, gde je konkurencija za resurse velika. Zbog toga, prkos nema visoke zahteve za đubrenjem, a prekomerna prihrana mu zapravo može više naškoditi nego koristiti. Razumevanje ove fundamentalne karakteristike je ključno za postizanje zdravog rasta i, što je najvažnije, obilnog cvetanja. Previše hraniva, naročito azota, često rezultira bujnim zelenilom, ali sa vrlo malo ili nimalo cvetova.
Ukoliko prkos sadiš u baštensku leju sa prosečno plodnim zemljištem, dodatno đubrenje tokom sezone uglavnom nije potrebno. Prilikom pripreme zemljišta za sadnju, možeš uneti malu količinu zrelog komposta ili organskog đubriva sa sporim oslobađanjem. To će obezbediti sve potrebne mikro i makroelemente za celu sezonu. Prkos će iz takvog zemljišta crpeti ono što mu je potrebno, bez rizika od preteranog prihranjivanja koje bi moglo da naruši njegov prirodni balans rasta i cvetanja. U suštini, kada je u bašti, najbolje je da ga pustiš da se snalazi sam.
Situacija se menja kada se prkos gaji u ograničenom prostoru, kao što su saksije, žardinjere ili viseće korpe. Supstrat u posudama sadrži ograničenu količinu hranljivih materija, koje se vremenom troše i ispiraju svakim zalivanjem. Da bi biljke u saksijama ostale bujne i cvetale neprestano od juna do oktobra, neophodna je povremena i pažljivo dozirana prihrana. Čak i u ovom slučaju, princip „manje je više“ ostaje na snazi. Prečesto i previše koncentrovano đubrivo može „spaliti“ koren i naneti više štete nego koristi.
Ključ uspešnog đubrenja prkosa leži u odabiru pravog tipa đubriva i pravilnom vremenu primene. Treba izbegavati đubriva sa visokim sadržajem azota (N), jer on podstiče rast listova i stabljika. Umesto toga, biraj đubriva koja su bogatija fosforom (P) i kalijumom (K). Fosfor je ključan za formiranje cvetnih pupoljaka i razvoj korenovog sistema, dok kalijum jača opštu otpornost biljke i doprinosi intenzitetu boja cvetova. Idealno đubrivo za prkos bi imalo NPK odnos sa nižom prvom cifrom, na primer 5-10-10 ili slično.
Kada i da li je đubrenje neophodno
Odluka o đubrenju prkosa zavisi pre svega od mesta i načina na koji se gaji. Kao što je već naglašeno, za prkos posađen u bašti, đubrenje je retko kada neophodno. Ako je zemljište izrazito siromašno i peskovito, a primetiš da biljke zaostaju u rastu i slabo cvetaju uprkos tome što imaju dovoljno sunca, možeš primeniti blagu prihranu jednom ili dva puta tokom leta. Međutim, u većini slučajeva, obogaćivanje zemlje kompostom prilikom sadnje je sasvim dovoljna mera za celu sezonu.
Još članaka na ovu temu
Potreba za prihranom postaje realna kod biljaka koje se gaje u posudama. Zbog ograničene zapremine supstrata, biljke brzo potroše dostupne hranljive materije. Redovno zalivanje, koje je neophodno za biljke u saksijama, dodatno ispira hraniva iz supstrata. U ovim uslovima, bez povremene prihrane, biljke mogu postati iscrpljene sredinom leta, što će se odraziti na smanjeno cvetanje, bleđe listove i generalno slabiji izgled. Zato je za prkos u saksijama preporučljivo planirati redovnu, ali blagu prihranu.
Najbolje vreme za početak prihrane je otprilike mesec dana nakon sadnje, kada se biljka dobro ukorenila i počela aktivno da raste. Prihranu treba nastaviti tokom perioda najintenzivnijeg rasta i cvetanja, što je obično od juna do kraja avgusta. Učestalost zavisi od tipa đubriva koje koristiš, ali generalno pravilo za tečna đubriva je jednom u tri do četiri nedelje. Sa dolaskom jeseni, kada dani postaju kraći i temperature niže, prihranu treba postepeno smanjivati i na kraju potpuno obustaviti.
Važno je pratiti signale koje ti biljka šalje. Ako prkos izgleda zdravo, ima čvrste, zelene listove i obilno cveta, verovatno mu ne treba dodatna prihrana. Prekomerno đubrenje može dovesti do nakupljanja soli u supstratu, što oštećuje koren i ometa usvajanje vode. Ako primetiš bele naslage na površini supstrata ili na ivicama saksije, to je znak prekomernog đubrenja. U tom slučaju, isperi supstrat većom količinom čiste vode i napravi pauzu sa prihranom.
Odabir pravog đubriva
Izbor odgovarajućeg đubriva je od suštinskog značaja za postizanje željenih rezultata. Glavni cilj kod gajenja prkosa je stimulisanje cvetanja, a ne bujnog rasta lišća. Zbog toga treba izbegavati univerzalna đubriva sa visokim sadržajem azota (N), koja su namenjena zelenim, lisnatim biljkama. Azot podstiče vegetativni rast, što kod prkosa rezultira stvaranjem dugih, mesnatih stabljika i listova, ali sa vrlo malo cvetova. Biljka postaje bujna, ali ne ispunjava svoju dekorativnu svrhu.
Idealno đubrivo za prkos je ono koje ima izbalansiran odnos hranljivih materija, sa naglaskom na fosfor (P) i kalijum (K). Fosfor direktno utiče na formiranje cvetnih pupoljaka, dok kalijum poboljšava opštu vitalnost biljke, otpornost na stres i intenzitet boje cvetova. Potraži tečna ili vodorastvorljiva đubriva namenjena cvetajućim biljkama, kao što su surfinije ili muškatle, i proveri njihov NPK sastav. Odnos poput 10-20-10 ili sličan, gde je srednji broj (fosfor) veći, biće odličan izbor.
Tečna đubriva su veoma praktična za upotrebu kod biljaka u saksijama. Lako se doziraju i primenjuju zajedno sa zalivanjem, a biljka ih brzo usvaja. Uvek se pridržavaj uputstva proizvođača o doziranju, a za prkos je čak preporučljivo da koristiš polovinu preporučene koncentracije. Na taj način ćeš izbeći rizik od predoziranja i oštećenja korena. Đubrivo se uvek dodaje u vodu za zalivanje i primenjuje na već vlažan supstrat, nikada na potpuno suv.
Alternativa tečnim đubrivima su đubriva sa sporim oslobađanjem, koja dolaze u obliku granula ili štapića. Ona se umešaju u supstrat prilikom sadnje ili se kasnije zabodu u zemlju. Prednost ovih đubriva je što otpuštaju hranljive materije postepeno, tokom više meseci, tako da je jedna primena često dovoljna za celu sezonu. Ovo je praktično rešenje za one koji ne žele da razmišljaju o redovnoj prihrani. I kod ovih đubriva važi isto pravilo – biraj formulacije namenjene cvetnicama, sa manjim udelom azota.
Organske alternative
Za baštovane koji preferiraju organski pristup, postoji niz odličnih opcija za prihranu prkosa koje su efikasne i bezbedne za okolinu. Organska đubriva deluju sporije od mineralnih, ali dugoročno poboljšavaju kvalitet i strukturu zemljišta, podstičući aktivnost korisnih mikroorganizama. Osnova organskog đubrenja prkosa može biti kvalitetan, zreo kompost. Prilikom sadnje, umešaj šaku komposta u zemlju u sadnoj rupi ili u supstrat za saksije. To će obezbediti širok spektar hranljivih materija koje se polako oslobađaju.
Glistenjak, ili vermikompost, je još jedno izvanredno organsko đubrivo. Bogat je hranljivim materijama i korisnim mikroorganizmima koji poboljšavaju zdravlje zemljišta i biljaka. Može se koristiti na isti način kao i kompost, umešavanjem u zemlju prilikom sadnje. Tokom sezone, možeš napraviti „kompostni čaj“ ili „čaj od glistenjaka“ tako što ćeš potopiti malo komposta ili glistenjaka u vodu na 24 sata. Ovom tečnošću, koja je bogata hranivima, možeš zalivati biljke jednom mesečno.
Tečna organska đubriva su takođe dostupna i laka za primenu. Đubriva na bazi ekstrakta morskih algi su odličan izbor jer, pored osnovnih hraniva, sadrže i biljne hormone i mikroelemente koji podstiču rast i cvetanje. Đubrivo od koprive je još jedna popularna opcija koju možeš i sam napraviti. Potapanjem koprive u vodu dobija se tečnost bogata azotom i gvožđem, ali je treba koristiti oprezno i veoma razblaženu, posebno u početku, kako ne bi previše stimulisala rast listova.
Koštano brašno je organski izvor fosfora i može se umešati u zemljište prilikom sadnje kako bi se podstaklo snažno cvetanje tokom cele sezone. Važno je zapamtiti da i sa organskim đubrivima treba biti umeren. Iako je rizik od „spaljivanja“ korena manji nego kod mineralnih đubriva, previše hranljivih materija, bez obzira na njihovo poreklo, može narušiti prirodni balans rasta prkosa i smanjiti broj cvetova. Umerenost je ključ uspeha.
Posledice nepravilnog đubrenja
Nepravilno đubrenje, bilo da se radi o prekomernoj ili nedovoljnoj prihrani, može imati vidljive negativne posledice na zdravlje i izgled prkosa. Najčešća greška je preterivanje sa đubrivom, vođeno željom da se postigne što bujnija biljka. Ironično, kod prkosa to dovodi do suprotnog efekta od željenog. Previše azota, kao što je više puta pomenuto, rezultira bujnom, zelenom biljkom sa puno listova, ali sa oskudnim cvetanjem. Biljka svu svoju energiju usmerava u vegetativni rast, zanemarujući reproduktivnu fazu, odnosno cvetanje.
Prekomerna upotreba mineralnih đubriva, posebno u saksijama, dovodi do nakupljanja soli u supstratu. Ove soli mogu oštetiti osetljivi korenov sistem, uzrokujući „spaljivanje“ korena. Oštećen koren ne može efikasno da usvaja vodu i hranljive materije, što dovodi do simptoma koji mogu ličiti na nedostatak vode – biljka vene, listovi se suše po ivicama i opadaju. Ako primetiš bele, kristalne naslage na površini zemlje ili na unutrašnjoj ivici saksije, to je jasan znak prekomernog đubrenja.
S druge strane, nedostatak hranljivih materija se takođe može manifestovati, mada je to ređa pojava, uglavnom kod biljaka koje se godinama gaje u istoj saksiji bez zamene supstrata. Simptomi uključuju usporen rast, sitnije i bleđe listove i primetno smanjen broj i veličinu cvetova. Listovi mogu postati žućkasti, što ukazuje na nedostatak azota ili gvožđa. U takvim slučajevima, blaga prihrana izbalansiranim đubrivom za cvetnice može brzo popraviti stanje.
Da bi izbegao ove probleme, ključno je da pratiš svoju biljku i reaguješ na njene potrebe. Zapamti da je prkos skromna biljka. Uvek počni sa manjom dozom đubriva od preporučene i posmatraj kako biljka reaguje. Prirodan, zdrav izgled sa balansiranim odnosom lišća i cvetova je znak da radiš pravu stvar. U gajenju prkosa, umerenost i posmatranje su uvek bolji pristup od strogog pridržavanja rasporeda i prekomerne brige.
