Kada je reč o prihranjivanju kokarde, vlada pravilo „manje je više“, što ovu biljku čini izuzetno zahvalnom i lakom za održavanje. Njena skromna priroda, nasleđena iz siromašnih, prerijskih zemljišta, znači da ona ne samo da ne zahteva bogato tlo, već je preterano đubrenje može čak i oštetiti. Mnogi baštovani, u želji da postignu što bujnije cvetanje, prave grešku prekomernim dodavanjem hraniva, što dovodi do kontraproduktivnih rezultata. Umesto raskošnih cvetova, dobijaju prebujan rast tankih, izduženih stabljika i obilje lišća, dok cvetanje slabi ili potpuno izostaje. Razumevanje specifičnih i minimalnih nutritivnih potreba kokarde je ključ za postizanje zdrave, kompaktne biljke sa obiljem jarkih cvetova. Ovaj vodič će te provesti kroz sve što treba da znaš o pravilnom đubrenju, pomažući ti da izbegneš uobičajene zamke i pružiš svojoj biljci tačno onoliko podrške koliko joj je potrebno.
Kokarda je biljka koja je evoluirala da uspeva u uslovima gde su hranljive materije ograničene. Zbog toga, njen metabolizam je prilagođen da maksimalno iskoristi ono malo što joj zemljište pruža. Sadnja u previše bogato, humusno zemljište ili redovno dodavanje jakih đubriva remeti ovu prirodnu ravnotežu. Višak azota, koji je primarna komponenta mnogih univerzalnih đubriva, posebno stimuliše vegetativni rast. To rezultira bujanjem listne mase na račun formiranja cvetnih pupoljaka, a stabljike postaju nejake, izdužene i sklone poleganju, što kvari celokupan izgled biljke.
Idealno zemljište za kokardu je siromašno do umereno plodno, sa odličnom drenažom. Pre sadnje, nije potrebno, a često je i nepoželjno, obogaćivati zemljište velikim količinama stajnjaka ili komposta. Ako je tvoje baštensko zemljište izuzetno siromašno i peskovito, dodavanje tankog sloja zrelog komposta prilikom sadnje može biti korisno. Kompost će poboljšati strukturu tla i obezbediti sporo oslobađanje malih količina hraniva, što je sasvim dovoljno da biljci pruži dobar start. U većini prosečnih baštenskih zemljišta, kokarda će rasti i cvetati sasvim dobro bez ikakvog dodatnog đubrenja.
Jedini scenario u kojem bi trebalo razmotriti prihranjivanje je ako primetiš znakove ozbiljnog nedostatka hranljivih materija. Ovi simptomi mogu uključivati izrazito bledo ili žuto lišće (hloroza), veoma slab rast i izostanak cvetanja uprkos tome što biljka dobija dovoljno sunca. Čak i u tom slučaju, prihranjivanje treba biti veoma oprezno i umereno. Umesto jakih, koncentrovanih đubriva, bolje je koristiti blaga, organska rešenja ili veoma razblaženo tečno đubrivo. Prekomerno hranjenje može naneti više štete nego koristi, pa je uvek bolje početi sa manjom dozom.
Za kokarde posađene u saksijama važe malo drugačija pravila. Supstrat u saksijama ima ograničenu količinu hraniva, koja se vremenom troši i ispira svakim zalivanjem. Zbog toga, biljkama u kontejnerima može biti potrebno povremeno prihranjivanje kako bi održale vitalnost i cvetanje tokom cele sezone. Međutim, i ovde je ključna umerenost. Prihranjivanje se obično sprovodi jednom mesečno tokom perioda cvetanja, koristeći veoma razblaženo tečno đubrivo. Prestanak prihranjivanja krajem leta je važan kako bi se biljka pripremila za zimsko mirovanje.
Još članaka na ovu temu
Prirodna i organska đubriva
Kada je kokardi potrebna nutritivna podrška, organska đubriva su uvek bolji izbor od sintetičkih, jer deluju sporije i usklađenije sa prirodnim potrebama biljke. Zreli kompost je najbolji prijatelj svake kokarde. Prilikom sadnje, dodavanje jedne lopate komposta u sadnu jamu poboljšaće strukturu tla, njegovu sposobnost zadržavanja vlage (u peskovitim zemljištima) ili drenažu (u glinovitim), i obezbediti blago i dugotrajno oslobađanje hraniva. Ovo je često jedino đubrenje koje će kokardi biti potrebno za celu sezonu, pa čak i duže. Kompost takođe podstiče život mikroorganizama u tlu, što dodatno doprinosi zdravlju biljke.
Druga odlična organska opcija je korišćenje kompostnog čaja. To je tečno đubrivo koje se dobija natapanjem zrelog komposta u vodi. Ovaj „čaj“ je bogat korisnim mikroorganizmima i sadrži rastvorljive hranljive materije u blagoj koncentraciji, što ga čini idealnim za prihranjivanje bez rizika od „spaljivanja“ korena. Može se primenjivati jednom mesečno tokom najintenzivnijeg perioda cvetanja, posebno kod biljaka u saksijama ili onih koje pokazuju znake blage iscrpljenosti. Kompostni čaj ne samo da hrani biljku, već i poboljšava opšte zdravlje zemljišta.
Malčiranje organskim materijalima, kao što su iseckana kora, slama ili suvo lišće, takođe doprinosi ishrani biljke na suptilan način. Kako se malč postepeno razgrađuje, on oslobađa male količine hranljivih materija direktno u zemljište. Iako ovo nije primarna funkcija malča, on svakako doprinosi dugoročnoj plodnosti tla. Pored toga, malč pomaže u očuvanju vlage, suzbijanju korova i regulaciji temperature zemljišta, stvarajući povoljnije uslove za rast kokarde i smanjujući stres za biljku.
Treba izbegavati upotrebu svežeg, nezrelog stajnjaka. Iako je stajnjak odlično organsko đubrivo, u svežem obliku je previše bogat azotom, što može izazvati već pomenute probleme sa prekomernim rastom lišća i slabim cvetanjem. Još gore, svež stajnjak može „spaliti“ koren biljke i uneti seme korova ili patogene u baštu. Ako želiš da koristiš stajnjak, uvek koristi dobro zgoreli, kompostirani stajnjak, i to u veoma malim količinama, idealno pomešan sa zemljom nekoliko meseci pre sadnje.
Još članaka na ovu temu
Upotreba mineralnih đubriva
Ukoliko se ipak odlučiš za upotrebu mineralnih (veštačkih) đubriva, pristup mora biti izuzetno oprezan i promišljen. Za kokardu, najvažnije je izbegavati đubriva sa visokim sadržajem azota (N). Uvek biraj formulacije koje su uravnotežene ili imaju veći udeo fosfora (P) i kalijuma (K). Fosfor je ključan za razvoj korena i formiranje cvetova, dok kalijum doprinosi opštoj otpornosti biljke na bolesti i stres. Đubrivo sa N-P-K odnosom poput 5-10-10 ili slično bilo bi mnogo pogodnije od univerzalnog đubriva sa odnosom 20-20-20.
Sporo-oslobađajuća granulirana đubriva su jedna od boljih opcija ako koristiš mineralna hraniva. Ove granule se primenjuju jednom na početku sezone, obično u proleće, i one postepeno oslobađaju hranljive materije tokom nekoliko meseci. To sprečava nagli „šok“ hraniva i obezbeđuje konstantnu, ali blagu ishranu. Prilikom primene, pažljivo pročitaj uputstvo proizvođača i koristi manju dozu od preporučene za cvetnice. Granule lagano ukopaj u površinski sloj zemlje oko biljke, pazeći da ne dođu u direktan kontakt sa stablom, a zatim dobro zalij.
Tečna mineralna đubriva se moraju koristiti sa još većim oprezom zbog njihove brze apsorpcije i veće šanse za predoziranje. Ako ih koristiš, obavezno ih razblaži na polovinu ili čak četvrtinu preporučene koncentracije. Primena se vrši isključivo na vlažnu zemlju, nikada na suvu, kako bi se izbeglo oštećenje korena. Za kokardu u bašti, jedna do dve primene ovako razblaženog đubriva tokom cele sezone cvetanja su više nego dovoljne. Biljke u saksijama mogu tolerisati prihranu jednom mesečno, ali i tu važi pravilo slabije koncentracije.
Važno je pratiti reakciju biljke na prihranjivanje. Ako nakon primene đubriva primetiš da biljka počinje naglo da raste u visinu, da su joj stabljike meke i savitljive, a cvetanje se smanjuje, to je jasan znak da si preterao, posebno sa azotom. U tom slučaju, odmah prestani sa bilo kakvim daljim đubrenjem i isperi zemljište obilnim zalivanjem kako bi se višak hraniva isprao iz zone korena. Zapamti, kod kokarde je lakše popraviti problem nastao zbog nedostatka hraniva nego zbog njihovog viška.
Prepoznavanje nedostatka hraniva
Iako je kokarda skromna, u izuzetno siromašnim i ispranim zemljištima može doći do vidljivih znakova nedostatka određenih hranljivih materija. Najčešći simptom je hloroza, odnosno žućenje listova, koje može ukazivati na nedostatak azota ili gvožđa. Ako donji, stariji listovi prvi počnu da žute, dok mlađi ostaju zeleni, to obično ukazuje na nedostatak azota. U tom slučaju, blaga prihrana uravnoteženim đubrivom može pomoći. Biljka će generalno izgledati zakržljalo, sa sporim rastom i malim brojem cvetova.
Nedostatak fosfora se ređe manifestuje kroz promenu boje lišća, ali ima značajan uticaj na cvetanje. Biljka može imati tamno zelene, pa čak i purpurne listove, ali će cvetanje biti veoma slabo ili će potpuno izostati. Cvetne stabljike mogu biti kratke i slabe, a cvetovi sitni i slabo razvijeni. Ako tvoja kokarda ima zdravu listnu masu ali ne cveta, a ispunjeni su svi ostali uslovi (dovoljno sunca, dobra drenaža), razlog može biti nedostatak fosfora. Primena đubriva sa višim sadržajem fosfora (srednji broj u N-P-K formuli) može podstaći cvetanje.
Nedostatak kalijuma utiče na opštu vitalnost i otpornost biljke. Simptomi mogu uključivati žućenje i sušenje ivica listova, posebno onih starijih. Biljka postaje osetljivija na bolesti, sušu i niske temperature. Stabljike mogu biti slabe, a cvetovi lošeg kvaliteta. Kalijum je ključan za regulaciju vode u biljci i za aktivaciju mnogih enzima, pa njegov nedostatak slabi celu biljku. Dodavanje đubriva bogatog kalijumom ili organskih izvora poput drvenog pepela (u vrlo malim količinama) može rešiti ovaj problem.
Pre nego što zaključiš da je problem u nedostatku hraniva, važno je isključiti druge moguće uzroke sličnih simptoma. Žućenje listova, na primer, može biti i posledica prekomernog zalivanja i truljenja korena, što je mnogo češći problem kod kokarde. Slab rast može biti uzrokovan nedostatkom sunčeve svetlosti. Zato je neophodno sagledati celu sliku – uslove u kojima biljka raste, režim zalivanja, izloženost suncu – pre nego što posegneš za đubrivom. U većini slučajeva, problem nije u nedostatku hrane, već u nekom drugom aspektu nege.
Vreme i učestalost đubrenja
Optimalno vreme za bilo kakvo đubrenje kokarde je u proleće, na početku vegetacione sezone. Tada biljka izlazi iz faze mirovanja i započinje intenzivan rast, pa joj je potrebna energija za razvoj novih izdanaka i listova. Ako planiraš da koristiš kompost ili sporo-oslobađajuće đubrivo, proleće je idealan trenutak da ga primeniš. Jedna primena na početku sezone je obično dovoljna da obezbedi sve potrebne hranljive materije za celu godinu. Ovo rano đubrenje postavlja temelje za snažan rast i obilno cvetanje tokom leta.
Tokom leta, u periodu najintenzivnijeg cvetanja, kokarda generalno ne zahteva dodatno prihranjivanje ako raste u baštenskoj zemlji. Njeni resursi su usmereni na produkciju cvetova, a prekomerno đubrenje u ovom periodu može poremetiti taj proces. Izuzetak su biljke koje pokazuju jasne znake iscrpljenosti ili one koje rastu u saksijama. Za njih se može primeniti veoma razblaženo tečno đubrivo jednom mesečno, ali samo do sredine leta. Nakon toga, svako dalje prihranjivanje treba prekinuti.
Krajem leta i početkom jeseni, neophodno je prekinuti svako đubrenje. Dodavanje hranljivih materija, posebno azota, u ovom periodu bi stimulisalo biljku da stvara nove, mlade izdanke. Ovi izdanci ne bi imali dovoljno vremena da sazru i pripreme se za zimu, pa bi bili izuzetno osetljivi na niske temperature i sigurno bi izmrzli. To ne samo da oštećuje biljku, već je i nepotrebno iscrpljuje pred period mirovanja. Biljka se u jesen prirodno priprema za zimu, usporavajući sve svoje procese, i važno je ne ometati taj ciklus.
Sumirano, učestalost đubrenja kokarde je minimalna. Za biljke u bašti, primena komposta prilikom sadnje i eventualno tanki sloj komposta kao prihrana svakog proleća su više nego dovoljni. U mnogim slučajevima, čak ni to nije neophodno. Za biljke u saksijama, mesečna prihrana veoma razblaženim đubrivom od proleća do sredine leta je preporučljiva. Ključ je u posmatranju biljke i reagovanju samo ako je to zaista potrebno. Zapamti, bolje je da kokarda bude „malo gladna“ nego previše nahranjena.
