Kelreuterija je po prirodi skromna biljka koja nema velike zahteve prema hranljivim materijama i često uspeva i na siromašnijim zemljištima. Međutim, kao i svakom živom organizmu, za pravilan rast, razvoj, cvetanje i opštu vitalnost potrebni su joj određeni makro i mikroelementi. Razumevanje uloge osnovnih hranljivih sastojaka i primena pravilne strategije đubrenja mogu značajno doprineti boljem izgledu i zdravlju drveta, posebno u urbanim sredinama ili na ispošćenim zemljištima. Pravovremena i umerena prihrana osigurava da drvo ima sve što mu je potrebno da iskaže svoj puni dekorativni potencijal, bez rizika od prekomernog đubrenja koje može doneti više štete nego koristi.
Osnovni hranljivi elementi neophodni za rast biljaka dele se na makroelemente i mikroelemente. U makroelemente, koji su potrebni u većim količinama, spadaju azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je ključan za rast zelenih delova biljke – listova i izdanaka. Fosfor igra vitalnu ulogu u razvoju korenovog sistema, cvetanju i formiranju plodova, kao i u prenosu energije. Kalijum doprinosi opštoj čvrstini i otpornosti biljke na bolesti, sušu i niske temperature, a takođe reguliše promet vode.
Kelreuterija, kao i većina drvenastih vrsta, najveću potrebu za hranljivim materijama ima u proleće, na početku vegetacione sezone. Tada se formiraju novi listovi, grane i cvetni pupoljci, što zahteva značajnu količinu energije i hranljivih sastojaka. Ukoliko je drvo posađeno u plodno, humusno zemljište, ono će verovatno imati dovoljno resursa za normalan rast. Međutim, ako raste na peskovitom, ispranom tlu ili u ograničenom prostoru kao što su žardinjere, dodavanje đubriva može biti neophodno.
Simptomi nedostatka hranljivih materija mogu biti raznoliki. Nedostatak azota se najčešće manifestuje kroz bledo, žućkasto lišće (hloroza), posebno na starijim listovima, i generalno usporen rast. Manjak fosfora može uzrokovati tamniju, purpurnu boju lišća i slabo cvetanje. Nedostatak kalijuma se često ispoljava sušenjem i uvijanjem ivica listova. Važno je napomenuti da ovi simptomi mogu biti uzrokovani i drugim faktorima, kao što su loša drenaža ili neodgovarajuća pH vrednost zemljišta, pa je pre primene đubriva potrebno razmotriti sve mogućnosti.
Analiza zemljišta je najpouzdaniji način da se utvrdi da li postoji deficit određenih hranljivih elemenata. Iako se retko radi u amaterskim uslovima, ona pruža precizne informacije i omogućava ciljano đubrenje, ispravljajući samo one nedostatke koji zaista postoje. U nedostatku analize, opšta preporuka je korišćenje izbalansiranih đubriva i pažljivo praćenje reakcije biljke, uz izbegavanje prekomernih količina koje mogu poremetiti ravnotežu u zemljištu.
Vrste đubriva
Na tržištu postoji širok spektar đubriva koja se mogu koristiti za prihranu kelreuterije, a dele se na organska i mineralna. Organska đubriva, kao što su kompost, zreli stajnjak, glistenjak ili treset, predstavljaju najbolji izbor za dugoročno poboljšanje kvaliteta zemljišta. Ona ne samo da obezbeđuju hranljive materije, već i poboljšavaju strukturu tla, povećavaju njegovu sposobnost zadržavanja vode i podstiču aktivnost korisnih mikroorganizama. Hranljivi sastojci iz organskih đubriva oslobađaju se sporo i postepeno, što smanjuje rizik od „spaljivanja“ korena i obezbeđuje kontinuiranu ishranu.
Mineralna (veštačka) đubriva sadrže visoku koncentraciju hranljivih materija u lako dostupnom obliku. Ona deluju brzo i efikasno, ali njihova nepravilna upotreba može biti štetna. Dele se na prosta (sadrže jedan hranljivi element) i složena (sadrže više elemenata). Za kelreuteriju su najpogodnija složena, NPK đubriva sa uravnoteženim odnosom azota, fosfora i kalijuma (npr. 10-10-10 ili 15-15-15). Posebno su praktična sporootpuštajuća (slow-release) đubriva, koja hranljive materije oslobađaju postepeno tokom nekoliko meseci, slično organskim đubrivima.
Tečna đubriva se primenjuju rastvaranjem u vodi za zalivanje. Ona deluju najbrže jer hranljivi sastojci odmah dospevaju do korena, ali je njihov efekat kratkotrajan, pa je potrebna češća primena. Mogu se koristiti za brzu intervenciju u slučaju vidljivog nedostatka hranljivih materija ili za prihranu biljaka u saksijama. Folijarna prihrana, odnosno prskanje listova rastvorom đubriva, takođe je opcija za brzu apsorpciju mikroelemenata, ali ne može zameniti ishranu putem korena.
Izbor đubriva zavisi od stanja zemljišta, starosti biljke i ciljeva koje želimo postići. Za opšte održavanje zdravlja i plodnosti zemljišta, organska đubriva su nezamenljiva. Za ciljanu korekciju nedostataka ili za podsticanje rasta mladih biljaka, mineralna đubriva mogu biti korisna. Često je najbolji pristup kombinacija obe vrste – korišćenje organske materije za poboljšanje zemljišta i povremena primena izbalansiranog mineralnog đubriva u proleće.
Vreme i način primene đubriva
Najbolje vreme za đubrenje kelreuterije je rano proleće, neposredno pre ili na samom početku vegetacije. Primena đubriva u ovom periodu obezbeđuje biljci sve potrebne hranljive materije za intenzivan rast listova, izdanaka i za formiranje cvetova. Jedna primena sporootpuštajućeg đubriva u proleće je obično dovoljna za celu sezonu. Treba izbegavati đubrenje u kasno leto i jesen, posebno đubrivima bogatim azotom, jer to može podstaći kasni rast mladih izdanaka koji neće imati vremena da odrvene pre zime i biće podložni izmrzavanju.
Granulirana đubriva, bilo organska ili mineralna, primenjuju se rasipanjem po površini zemlje oko drveta. Đubrivo treba ravnomerno rasporediti u zoni projekcije krošnje, jer se tu nalazi najveći deo aktivnog korenovog sistema. Važno je izbegavati koncentrisanje đubriva neposredno uz stablo, jer to može izazvati oštećenja kore. Nakon rasipanja, đubrivo treba blago uneti u površinski sloj zemlje grabuljanjem, a zatim obilno zaliti kako bi se granule rastvorile i hranljive materije dospele do korena.
Tečna đubriva se primenjuju prema uputstvu proizvođača, rastvaranjem određene količine u vodi. Ovim rastvorom se biljka zaliva, ravnomerno natapajući zonu korena. Važno je ne primenjivati tečna đubriva na suvu zemlju, jer to može oštetiti koren. Pre prihrane, zemljište treba blago navlažiti čistom vodom. Učestalost primene tečnih đubriva zavisi od njihove koncentracije, ali obično se primenjuju na svake 2 do 4 nedelje tokom perioda aktivnog rasta (proleće i rano leto).
Količina đubriva koja se primenjuje zavisi od vrste đubriva, veličine i starosti drveta, kao i od plodnosti zemljišta. Uvek je bolje početi sa manjom dozom od preporučene na pakovanju i pratiti reakciju biljke. Prekomerno đubrenje je mnogo veći problem od nedostatka hranljivih materija. Ono može dovesti do nakupljanja soli u zemljištu, oštećenja korena, preteranog rasta slabih izdanaka i zagađenja okoline. Zrela, dobro uspostavljena stabla kelreuterije u dobrom zemljištu retko zahtevaju bilo kakvo dodatno đubrenje.
Đubrenje mladih i starijih stabala
Pristup đubrenju se razlikuje u zavisnosti od starosti drveta. Mlade sadnice, u prve dve do tri godine nakon sadnje, imaju najveću korist od pravilne prihrane. U ovom periodu, cilj je podstaći razvoj snažnog korenovog sistema i dobro razgranate krošnje. Prilikom sadnje, obogaćivanje sadne jame kompostom ili zrelim stajnjakom pruža odličan start. U narednim godinama, primena izbalansiranog, sporootpuštajućeg NPK đubriva u rano proleće može značajno ubrzati rast i razvoj mlade biljke.
Fokus kod mladih biljaka treba da bude na fosforu za razvoj korena i kalijumu za opštu otpornost, uz umerenu količinu azota za rast listova. Previše azota može dovesti do formiranja dugačkih, tankih i slabih grana koje se lako lome. Zbog toga su organska đubriva, koja oslobađaju hranljive materije postepeno, često bolji izbor za mlade biljke od brzo delujućih azotnih đubriva. Redovno dodavanje sloja komposta kao malča oko mlade sadnice je odlična praksa koja kombinuje prihranu sa očuvanjem vlage.
Zrela, odrasla stabla kelreuterije koja pokazuju dobar godišnji prirast, imaju zdravu boju lišća i redovno cvetaju, najčešće ne zahtevaju nikakvo dodatno đubrenje. Njihov razvijen korenov sistem je u stanju da pronađe dovoljne količine hranljivih materija u zemljištu. Prihrana postaje potrebna samo ako drvo pokazuje znake stresa ili nedostatka nutrijenata, kao što su usporen rast, bledo lišće ili slabo cvetanje. U tom slučaju, primena uravnoteženog đubriva u proleće može pomoći u revitalizaciji.
Prirodni ciklus opadanja lišća takođe doprinosi ishrani drveta. Lišće koje opadne u jesen se razlaže i vraća hranljive materije nazad u zemljište, stvarajući prirodni malč i humus. Ostavljanje opalog lišća ispod krošnje drveta (pod uslovom da nije zaraženo bolestima) je jednostavan i efikasan način za održavanje plodnosti tla. Ovakav pristup imitira procese koji se dešavaju u prirodi i smanjuje potrebu za dodavanjem veštačkih đubriva.
Uticaj pH vrednosti zemljišta na usvajanje hraniva
pH vrednost zemljišta je mera njegove kiselosti ili alkalnosti i igra ključnu ulogu u dostupnosti hranljivih materija za biljke. Čak i ako su svi potrebni elementi prisutni u zemljištu, biljka ih neće moći usvojiti ako pH vrednost nije u optimalnom opsegu. Većina hranljivih materija je najdostupnija u blago kiselom do neutralnom zemljištu, sa pH vrednostima između 6.0 i 7.0. Kelreuterija je prilično tolerantna i dobro uspeva u opsegu pH od 6.0 do 8.0, što pokriva većinu tipova baštenskih zemljišta.
U izrazito kiselim zemljištima (pH ispod 5.5), elementi poput aluminijuma i mangana postaju previše dostupni i mogu dostići toksične nivoe, dok dostupnost kalcijuma, magnezijuma i fosfora opada. S druge strane, u veoma alkalnim zemljištima (pH iznad 8.0), gvožđe, mangan, cink i bor postaju manje dostupni, što može dovesti do njihovog nedostatka, čak i ako su prisutni u tlu. Nedostatak gvožđa, na primer, izaziva karakterističnu hlorozu (žućenje) na mladim listovima, dok nervatura ostaje zelena.
Pre sadnje, korisno je proveriti pH vrednost zemljišta pomoću jednostavnih testova koji se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Ako je zemljište previše kiselo, pH vrednost se može podići dodavanjem kreča ili drvenog pepela. Ako je previše alkalno, što je ređi slučaj, može se zakiseliti dodavanjem sumpora, kiselog treseta ili malča od četinarskih iglica. Međutim, s obzirom na veliku toleranciju kelreuterije, korekcija pH vrednosti je retko neophodna, osim u ekstremnim slučajevima.
Održavanje zemljišta bogatog organskom materijom pomaže u baferovanju pH vrednosti, odnosno ublažavanju ekstremnih promena kiselosti ili alkalnosti. Kompost i druga organska đubriva imaju pH vrednost blisku neutralnoj i doprinose stvaranju stabilnih uslova u zemljištu. Pravilnim upravljanjem organskom materijom, može se obezbediti da hranljivi sastojci ostanu dostupni kelreuteriji, čime se smanjuje potreba za čestom primenom mineralnih đubriva i korekcijom pH vrednosti.
📷 Flickr / Szerző: Plant Image Library / Licence: CC BY-SA 2.0
