Kadifice su poznate po svojoj skromnosti i sposobnosti da uspevaju čak i na manje plodnim zemljištima, što ih čini izuzetno zahvalnim cvećem za uzgoj. Njihove potrebe za hranljivim materijama su relativno niske u poređenju sa mnogim drugim cvetnicama. Preterana briga i obilno đubrenje mogu čak doneti više štete nego koristi. Ključ uspeha u ishrani kadifica leži u umerenosti i razumevanju kako različiti hranljivi elementi utiču na njihov rast. Obezbeđivanje osnovnih hraniva u pravoj meri i u pravo vreme osiguraće zdrav razvoj, snažne biljke i, što je najvažnije, obilje prelepih cvetova.
Osnovna ishrana kadifica počinje još pre sadnje, adekvatnom pripremom zemljišta. Ukoliko se sade u baštensko zemljište prosečne plodnosti, dodavanje sloja zrelog komposta ili dobro pregorelog stajnjaka je često sasvim dovoljno da podmiri njihove potrebe za hranljivim materijama tokom cele sezone. Organska materija ne samo da obezbeđuje sporo oslobađanje hraniva, već i značajno poboljšava strukturu tla, njegovu prozračnost i sposobnost zadržavanja vode. Ovakva priprema stvara zdravu osnovu za razvoj snažnog korenovog sistema, što je preduslov za vitalnu i otpornu biljku.
Glavna greška koju baštovani prave jeste preterana upotreba đubriva bogatih azotom. Azot je makroelement neophodan za vegetativni rast, odnosno za razvoj listova i stabljike. Kada ga ima previše, kadifice će razviti bujnu, tamnozelenu lisnu masu, ali će formirati vrlo malo cvetova. Biljka svu svoju energiju usmerava na rast zelenila, zanemarujući svoju reproduktivnu fazu, odnosno cvetanje. Zbog toga, pri odabiru đubriva, treba izbegavati formulacije sa visokim prvim brojem (N) u N-P-K odnosu.
S druge strane, fosfor (P) i kalijum (K) su ključni za cvetanje i opšte zdravlje biljke. Fosfor igra vitalnu ulogu u razvoju korena, formiranju cvetnih pupoljaka i proizvodnji semena. Kalijum, sa druge strane, jača otpornost biljke na bolesti, sušu i niske temperature, reguliše promet vode i doprinosi intenzitetu boje cvetova. Zbog toga, ukoliko je prihrana neophodna, treba birati đubriva sa izbalansiranim odnosom elemenata ili ona gde su fosfor i kalijum zastupljeniji u odnosu na azot.
Osnovna ishrana kroz pripremu zemljišta
Temelj za zdrav rast kadifica postavlja se pravilnom pripremom zemljišta pre sadnje. Ovo je najvažniji korak u obezbeđivanju dugoročne ishrane i često eliminiše potrebu za kasnijim đubrenjem. Idealno zemljište za kadifice je rastresito, dobro drenirano i umereno plodno. Pre sadnje, preporučuje se duboko prekopavanje zemljišta (na dubinu od 20-30 cm) kako bi se razbila zbijena struktura i poboljšala aeracija. Ovo omogućava korenu da se lakše širi i prodire u dublje slojeve, gde pronalazi vlagu i hranljive materije.
Obogaćivanje zemljišta organskom materijom je ključno. Dodavanje zrelog komposta, glistenjaka ili dobro pregorelog stajnjaka nekoliko nedelja pre sadnje značajno će poboljšati plodnost i strukturu tla. Organska materija deluje kao sunđer, upijajući i zadržavajući vlagu, što smanjuje potrebu za čestim zalivanjem. Istovremeno, ona postepeno oslobađa širok spektar makro i mikroelemenata u obliku koji je biljkama lako dostupan. Za prosečno baštensko zemljište, dovoljno je uneti sloj komposta debljine 3-5 cm i dobro ga umešati u gornji sloj tla.
Ako je zemljište izrazito siromašno ili peskovito, biće potrebna veća količina organskog materijala. Peskovita zemljišta slabo zadržavaju vodu i hraniva, dok su teška glinovita zemljišta slabo propusna i sklona zabarivanju. U oba slučaja, kompost pomaže u rešavanju problema – peskovitom tlu dodaje sposobnost zadržavanja vlage, a glinovitom poboljšava drenažu i prozračnost. Pored komposta, može se dodati i mineralno đubrivo sa sporim oslobađanjem, sa naglaskom na fosforu i kalijumu, koje se unosi u zemljište prilikom pripreme.
Za uzgoj u saksijama, korišćenje kvalitetnog, hranljivog supstrata je od suštinskog značaja. Većina komercijalnih supstrata za cvetnice već sadrži početnu dozu hraniva koja je dovoljna za prvih nekoliko nedelja rasta. Preporučljivo je birati supstrate koji u svom sastavu imaju treset, kompost i perlit, jer ova kombinacija obezbeđuje dobru ravnotežu između zadržavanja vlage, drenaže i prozračnosti. Dobra priprema zemljišta ili odabir supstrata je investicija koja se višestruko isplati kroz zdravije biljke i obilnije cvetanje.
Kada i kako prihranjivati kadifice
Ukoliko su kadifice posađene u dobro pripremljeno zemljište, dodatna prihrana tokom sezone možda uopšte neće biti potrebna. Međutim, postoje situacije kada je đubrenje opravdano i korisno. Biljke koje se uzgajaju u saksijama i žardinjerama su prvi kandidati za prihranu, jer je zapremina supstrata ograničena, a hranljive materije se brzo troše i ispiraju redovnim zalivanjem. Takođe, kadifice posađene na veoma siromašnim i ispošćenim zemljištima će imati koristi od dodatnih hraniva.
Najbolje vreme za početak prihrane je otprilike mesec dana nakon sadnje, kada su se biljke dobro ukorenile i počele sa intenzivnim rastom. Prihrana se nastavlja u intervalima od 2 do 4 nedelje tokom perioda najbujnijeg rasta i cvetanja, što je obično tokom juna, jula i avgusta. Krajem leta, prihranu treba postepeno smanjivati i na kraju prekinuti, jer biljka ulazi u završnu fazu svog životnog ciklusa. Prihranjivanje u jesen nije potrebno i može čak biti štetno.
Za prihranu se najčešće koriste tečna mineralna đubriva za cvetnice, koja se razblažuju u vodi za zalivanje prema uputstvu proizvođača. Važno je striktno se pridržavati preporučenih doza, jer prekomerna koncentracija može „spaliti“ koren i naneti nepopravljivu štetu biljci. Pre primene tečnog đubriva, supstrat ili zemljište treba da budu vlažni. Đubrenje suvog zemljišta može izazvati hemijske opekotine na korenu. Zato je najbolje prvo zaliti biljku čistom vodom, a zatim primeniti rastvor đubriva.
Alternativno, mogu se koristiti i granulirana đubriva sa sporim oslobađanjem. Ove granule se prilikom sadnje umešaju u zemljište ili se kasnije pospu po površini oko biljke i lagano ukopaju. One postepeno otpuštaju hranljive materije tokom dužeg perioda (obično 3-4 meseca), što obezbeđuje kontinuiranu i uravnoteženu ishranu. Ovo je praktično rešenje jer eliminiše potrebu za čestim prihranjivanjem tokom sezone.
Izbor pravog đubriva
Prilikom izbora đubriva za kadifice, ključno je obratiti pažnju na N-P-K odnos – procentualni sadržaj azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K). Kao što je već naglašeno, treba izbegavati đubriva sa visokim sadržajem azota. Idealno đubrivo za kadifice je ono koje ima uravnotežen odnos sva tri elementa, kao što je N-P-K 10-10-10, ili ono gde je sadržaj fosfora i kalijuma nešto viši, na primer, N-P-K 5-10-10 ili 5-10-5. Ovakve formulacije podstiču razvoj korena i obilno cvetanje, a ne prekomeran rast listova.
Tečna đubriva su popularan izbor jer brzo deluju. Biljke ih lako usvajaju preko korena, a rezultati su vidljivi u kratkom roku. Ona su idealna za biljke u saksijama i za brzu intervenciju ako se primete znaci nedostatka hraniva. Međutim, njihovo dejstvo je kratkotrajno, pa se moraju primenjivati redovno, na svake 2-4 nedelje. Prilikom kupovine, treba birati proizvode namenjene cvetajućim biljkama, jer je njihov sastav prilagođen potrebama formiranja cvetova.
Đubriva sa sporim oslobađanjem (granule ili štapići) su veoma praktična. Ona obezbeđuju kontinuiranu ishranu tokom nekoliko meseci, tako da je jedna primena na početku sezone često dovoljna. Ovo je odlična opcija za baštovane koji nemaju vremena za redovno prihranjivanje ili su skloni zaboravljanju. Štapići se jednostavno zabodu u zemlju oko biljke, dok se granule posipaju po površini i lagano inkorporiraju u zemljište. I ovde je važno odabrati formulaciju koja je pogodna za cvetnice.
Pored mineralnih, postoje i brojna organska đubriva koja su odličan izbor za kadifice. Tečno đubrivo od koprive, gaveza ili komposta (kompostni čaj) su bogati hranljivim materijama i mikroelementima. Ona ne samo da hrane biljku, već i stimulišu mikrobiološku aktivnost u zemljištu, što dugoročno poboljšava njegovu plodnost. Organska đubriva deluju sporije, ali su bezbednija za upotrebu i manja je verovatnoća da će doći do oštećenja korena usled predoziranja. Korišćenje organskih đubriva je u skladu sa principima ekološkog baštovanstva.
Prepoznavanje simptoma nedostatka i viška hraniva
Iako kadifice nisu zahtevne, ponekad mogu pokazati simptome koji ukazuju na disbalans u ishrani. Nedostatak hranljivih materija se retko javlja ako su biljke posađene u relativno plodno zemljište, ali je češći kod biljaka u saksijama ili na izrazito siromašnim tlima. Najčešći simptom je opšte slabljenje biljke, usporen rast i bleda ili žućkasta boja listova (hloroza). Žućenje starijih, donjih listova često ukazuje na nedostatak azota, dok ljubičasta nijansa na listovima može biti znak nedostatka fosfora. Slabo cvetanje je takođe jasan pokazatelj da biljci nedostaju hraniva, pre svega fosfor.
Ukoliko se primete ovi simptomi, brza prihrana tečnim, uravnoteženim đubrivom može pomoći. Biljka bi trebalo da pokaže znake oporavka u roku od nedelju ili dve. Važno je ne preterati sa đubrivom u pokušaju da se problem brzo reši, jer to može izazvati dodatni stres za biljku. Bolje je početi sa polovinom preporučene doze i postepeno je povećavati ako je potrebno. Redovna, umerena prihrana je najbolja prevencija protiv pojave simptoma nedostatka hraniva.
Višak hranljivih materija, posebno azota, mnogo je češći problem kod uzgoja kadifica. Kao što je već pomenuto, glavni simptom je bujan rast velikih, tamnozelenih listova, ali sa vrlo malo ili nimalo cvetova. Biljke mogu izgledati zdravo, ali ne ispunjavaju svoju osnovnu dekorativnu funkciju. U ekstremnim slučajevima, prekomerna koncentracija soli iz mineralnih đubriva može se nakupiti u zemljištu i oštetiti koren. To se manifestuje kroz smeđe, spaljene vrhove i ivice listova, venuće i opšte propadanje biljke, čak i kada je zemljište vlažno.
Ako sumnjate na prekomerno đubrenje, prvi korak je da odmah prestanete sa prihranom. Kod biljaka u saksijama, problem se može ublažiti ispiranjem supstrata. To se radi tako što se saksija unese pod tuš ili se napolju zaliva velikom količinom čiste vode, puštajući da voda slobodno otiče kroz drenažne otvore. Ovaj postupak ispira višak nakupljenih soli iz supstrata. Za biljke u bašti, obilno zalivanje može pomoći da se đubrivo razblaži i spusti u dublje slojeve zemljišta, dalje od korenovog sistema. U budućnosti, treba smanjiti količinu i učestalost đubrenja.
