Francuska lavanda je biljka koja oličava lepotu jednostavnosti, a to se u potpunosti odražava i na njene potrebe za hranljivim materijama. Naviknuta na siromašna, kamenita zemljišta svog mediteranskog zavičaja, ona ne samo da ne zahteva bogato tlo, već joj preterana prihrana može ozbiljno naškoditi. Razumevanje ove skromnosti je ključno za pravilan uzgoj. Umesto da je razmaziš đubrivima, fokus treba da bude na stvaranju uslova koji imitiraju njeno prirodno stanište, gde je ključ u odličnoj drenaži i obilju sunca, a ne u bogatstvu hranljivih materija. Pravilnim pristupom đubrenju, koji često znači potpuno odsustvo istog, osiguraćeš da tvoja lavanda bude zdrava, kompaktna i bogata mirisnim cvetovima.
Osnovno pravilo kog se treba držati je da francuska lavanda najbolje uspeva u zemljištu koje je siromašno do umereno plodno. Previše hranljivih materija, naročito azota, dovodi do problema koji mogu ugroziti zdravlje i izgled biljke. Višak azota stimuliše brz i bujan rast zelenih delova – lišća i stabljika – na uštrb cvetanja. Biljka može izgledati veliko i zeleno, ali će proizvesti malo ili nimalo cvetova. Pored toga, takav bujan rast je mekan i vodenast, što čini biljku podložnijom napadima biljnih vaši i osetljivijom na oštećenja od mraza.
Idealno zemljište za francusku lavandu je blago alkalno, sa pH vrednošću između 6.5 i 8.0. Pre sadnje je korisno proveriti sastav i pH vrednost zemljišta. U većini slučajeva, prosečno baštensko zemljište će biti sasvim odgovarajuće bez ikakvih dodataka. Treba izbegavati dodavanje velikih količina komposta, stajnjaka ili drugih organskih materija bogatih azotom. Ako je poboljšanje zemljišta neophodno, fokus treba da bude na poboljšanju drenaže dodavanjem peska ili šljunka, a ne na povećanju plodnosti.
Zdravlje i izgled biljke su najbolji pokazatelji da li joj je potrebna prihrana. Ako je tvoja lavanda kompaktna, ima lepu srebrno-zelenu boju lišća i obilno cveta, to je siguran znak da dobija sve što joj je potrebno iz postojećeg zemljišta. Dodatno đubrenje u ovom slučaju je nepotrebno i potencijalno štetno. Prihrana dolazi u obzir samo u specifičnim situacijama, kao što je uzgoj u saksijama ili ako je zemljište ekstremno siromašno i ispošćeno.
Pre nego što posegneš za đubrivom, uvek prvo razmotri druge moguće uzroke problema. Žuti listovi, na primer, retko su znak nedostatka hranljivih materija kod lavande. Mnogo češće su simptom prekomernog zalivanja i početka truljenja korena. Uvek prvo proveri drenažu i vlažnost zemljišta pre nego što doneseš zaključak da je biljci potrebna prihrana. Rešavanje osnovnih problema sa uslovima uzgoja je uvek prioritet.
Kada i kako đubriti lavandu u bašti
Za francusku lavandu posađenu direktno u baštensko zemljište, đubrenje je retko kada potrebno. Većina baštenskih zemljišta sadrži dovoljno hranljivih materija da zadovolji skromne potrebe ove biljke. Jedini izuzetak može biti izrazito peskovito zemljište iz kojeg se hranljive materije brzo ispiraju ili zemljište koje je godinama intenzivno korišćeno bez ikakvog obnavljanja. U takvim, retkim slučajevima, može se primeniti vrlo blaga prihrana.
Ako odlučiš da je prihrana neophodna, najbolje vreme za to je rano proleće, na samom početku vegetacije. To daje biljci blagi podsticaj za rast i cvetanje tokom predstojeće sezone. Jedna primena godišnje je sasvim dovoljna. Treba izbegavati prihranu u kasno leto ili jesen, jer to može stimulisati novi rast koji neće imati dovoljno vremena da sazri pre zime, čineći ga osetljivim na izmrzavanje.
Najbolji izbor đubriva za lavandu je ono sa sporim oslobađanjem, sa niskim sadržajem azota (N) i višim sadržajem fosfora (P) i kalijuma (K). Fosfor podstiče razvoj snažnog korena i cvetanje, dok kalijum poboljšava opštu otpornost biljke. Đubrivo za ruže ili paradajz, primenjeno u maloj količini, može biti dobar izbor. Alternativno, može se koristiti mala količina koštanog brašna, koje je bogato fosforom.
Prilikom primene đubriva, važno je pratiti uputstva proizvođača i ne preterivati sa količinom. Đubrivo treba lagano inkorporirati u površinski sloj zemlje oko biljke, pazeći da ne dođe u direktan kontakt sa stablom. Nakon primene, biljku treba blago zaliti kako bi se hranljive materije počele oslobađati. Zapamti, u slučaju lavande, uvek je bolje dodati premalo nego previše đubriva.
Prihrana lavande uzgajane u saksijama
Biljke koje se uzgajaju u saksijama imaju drugačije zahteve u pogledu prihrane u odnosu na one u bašti. Ograničena količina supstrata u saksiji znači da se dostupne hranljive materije brže troše i ispiraju svakim zalivanjem. Zbog toga, francuska lavanda u saksiji će imati koristi od redovne, ali veoma blage prihrane tokom sezone rasta. Bez povremenog dodavanja hranljivih materija, biljka može postati iscrpljena i slabije cvetati.
Prihranu saksijske lavande treba započeti u proleće, kada biljka počne aktivno da raste, i nastaviti do kraja leta. Učestalost prihrane je obično jednom u 4 do 6 nedelja. Najbolje je koristiti tečno đubrivo namenjeno cvetnicama ili mediteranskim biljkama. Ključno je da se đubrivo razblaži na polovinu ili čak četvrtinu preporučene doze na pakovanju. Koncentrovano đubrivo može oštetiti osetljiv koren lavande.
Đubrivo se uvek primenjuje na vlažan supstrat. Nikada nemoj prihranjivati biljku ako je zemlja potpuno suva, jer to može izazvati „opekotine“ na korenu. Prvo blago zalij biljku čistom vodom, sačekaj malo, a zatim primeni rastvor đubriva. Ovaj postupak osigurava da se hranljive materije ravnomerno rasporede i da ih koren lakše usvoji bez rizika od oštećenja.
Sa dolaskom jeseni, kada dani postaju kraći i temperature niže, biljka ulazi u period mirovanja. U ovom periodu, prihranu treba potpuno obustaviti. Nastavak đubrenja tokom jeseni i zime može poremetiti prirodni ciklus biljke i naneti joj štetu. Prihranu treba ponovo započeti tek sledećeg proleća, kada se pojave prvi znaci novog rasta.
Prirodne alternative đubrivima
Za one koji preferiraju organski pristup baštovanstvu, postoje prirodne alternative komercijalnim đubrivima koje su pogodne za francusku lavandu. Jedna od najboljih opcija je dodavanje male količine dobro zrelog komposta u zemljište prilikom sadnje. Važno je da kompost bude siromašan hranljivim materijama i da se dobro pomeša sa zemljom, a ne da se stavlja direktno oko korena. Tanak sloj komposta primenjen oko biljke u proleće takođe može biti koristan, ali u vrlo malim količinama.
Drveni pepeo je još jedan koristan dodatak, posebno ako je zemljište kiselo. Pepeo je bogat kalijumom i kalcijumom i pomaže u podizanju pH vrednosti zemljišta, čineći ga alkalnijim, što lavandi odgovara. Pepeo treba koristiti umereno, posipajući tanak sloj oko biljke u proleće i lagano ga umešati u zemlju. Treba izbegavati pepeo od tretiranog ili obojenog drveta.
Emulzija od ribe ili morskih algi, jako razblažena, može se koristiti kao blaga prihrana za saksijske biljke. Ovi organski preparati sadrže mikroelemente koji su korisni za biljku, a obično imaju niži sadržaj azota. Primenjuju se kao tečno đubrivo, poštujući pravilo o jakom razblaživanju i primeni na vlažan supstrat.
Najbolji „prirodni“ pristup je, međutim, fokusiranje na zdravlje zemljišta. Stvaranje dobro dreniranog, mineralnog supstrata dodavanjem peska i šljunka je najvažniji korak. Povremeno dodavanje malča od sitnog šljunka može pomoći u očuvanju strukture zemljišta i sprečavanju rasta korova, što sve doprinosi zdravlju biljke bez potrebe za dodatnim hranljivim materijama. Zdravo zemljište je temelj za zdravu biljku.
Prepoznavanje znakova preteranog đubrenja
Preterano đubrenje je mnogo češći problem kod francuske lavande nego nedostatak hranljivih materija, i važno je znati prepoznati njegove simptome. Jedan od najočiglednijih znakova je bujan, preteran rast lišća koje je često svetlozelene boje i mekano na dodir. Biljka može izgledati veliko i zdravo, ali će cvetanje biti slabo ili će potpuno izostati. Ovo je klasičan simptom viška azota.
Drugi znak preteranog đubrenja može biti opšte slabljenje biljke. Iako zvuči kontradiktorno, višak hranljivih materija može „spaliti“ koren, oštećujući njegovu sposobnost da usvaja vodu. Kao rezultat, biljka može početi da vene, a listovi mogu postati žuti ili smeđi i sušiti se po ivicama. Ovi simptomi se lako mogu pomešati sa simptomima nedostatka vode, što može navesti uzgajivača da još više zaliva, dodatno pogoršavajući problem.
Preterano đubrena lavanda je takođe podložnija bolestima i štetočinama. Meko, vodenasto tkivo je idealno mesto za razmnožavanje biljnih vaši. Pored toga, biljka postaje osetljivija na gljivične bolesti i manje otporna na niske temperature tokom zime. Drvenasti delovi biljke ne sazrevaju pravilno, što je čini podložnom izmrzavanju.
Ako sumnjaš da si preterao sa đubrenjem, prvi korak je da odmah prestaneš sa prihranom. Ako je problem uočen na vreme, biljka se može oporaviti. Povećano zalivanje (pazeći da je drenaža odlična) može pomoći u ispiranju viška soli i hranljivih materija iz zemljišta, posebno kod saksijskih biljaka. U budućnosti, drži se pravila da je za lavandu najbolje minimalno ili nikakvo đubrenje.
