Iako čičoka važi za skromnu biljku koja može uspevati i na siromašnijim zemljištima, za postizanje visokih prinosa i krupnih, kvalitetnih krtola, neophodno je obezbediti joj adekvatnu ishranu. Pravilno đubrenje, zasnovano na poznavanju njenih potreba za hranljivim elementima, predstavlja jednu od ključnih agrotehničkih mera. Uravnotežena ishrana ne samo da podstiče bujan rast i razvoj, već i jača otpornost biljke na bolesti, štetočine i stresne uslove. Razumevanje uloge pojedinih hraniva i odabir prave vrste i vremena primene đubriva omogućava svakom proizvođaču da optimizuje svoju proizvodnju i ostvari maksimalne rezultate.
Čičoka za svoj rast i razvoj zahteva uravnotežen odnos makro i mikroelemenata. Od makroelemenata, najvažniji su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je ključan za razvoj zelene mase – stabljike i listova, i najviše je potreban u početnim fazama intenzivnog vegetativnog rasta. Fosfor igra vitalnu ulogu u razvoju korenovog sistema, kao i u procesima cvetanja i formiranja krtola, dok je kalijum od presudnog značaja za transport hranljivih materija, čvrstinu biljnog tkiva, otpornost na bolesti i, što je najvažnije, za skladištenje ugljenih hidrata (inulina) u krtolama.
Pored osnovnih makroelemenata, za pravilan razvoj čičoke potrebni su i sekundarni elementi poput kalcijuma (Ca) i magnezijuma (Mg), kao i niz mikroelemenata kao što su bor (B), gvožđe (Fe), mangan (Mn) i cink (Zn). Iako su potrebni u znatno manjim količinama, nedostatak bilo kog od ovih elemenata može dovesti do poremećaja u fiziološkim procesima i smanjenja prinosa. Na primer, nedostatak bora može uzrokovati loš razvoj krtola i pojavu šupljina u njima.
Potrebe čičoke za hranljivim materijama nisu iste tokom cele vegetacije. U proleće, u fazi nicanja i početnog rasta, dominira potreba za azotom i fosforom. Tokom leta, kada biljka dostiže maksimalnu vegetativnu masu, potrebe za svim elementima su visoke, sa posebnim naglaskom na kalijumu. U kasno leto i jesen, tokom perioda formiranja i rasta krtola, potreba za kalijumom postaje dominantna, dok se potreba za azotom smanjuje. Prekomerna primena azota u ovoj fazi može negativno uticati na prinos, jer podstiče rast zelene mase na štetu razvoja krtola.
Analiza zemljišta je najbolji način da se utvrdi stvarna dostupnost hranljivih materija na parceli i da se na osnovu toga odredi precizna količina i vrsta đubriva. Bez analize, đubrenje se vrši napamet, što može dovesti do nedostatka jednih, a suficita drugih elemenata, narušavajući ravnotežu u zemljištu i potencijalno šteteći usevu. Investicija u analizu zemljišta se višestruko isplati kroz racionalniju upotrebu đubriva i postizanje boljih prinosa.
Organsko đubrenje
Organsko đubrenje predstavlja osnovu plodnosti zemljišta i najbolji način za dugoročno održavanje zdravlja i strukture zemljišta pri uzgoju čičoke. Organska đubriva, kao što su zgoreli stajnjak, kompost ili glistenjak, ne samo da snabdevaju biljke neophodnim hranljivim materijama, već i poboljšavaju fizičke i biološke osobine zemljišta. Ona povećavaju sadržaj humusa, poboljšavaju strukturu čineći zemljište rastresitijim, povećavaju kapacitet za zadržavanje vode i podstiču razvoj korisnih mikroorganizama.
Najbolje vreme za unošenje organskih đubriva je tokom jesenje osnovne obrade zemljišta. Zgoreli stajnjak ili kompost se ravnomerno rasporede po površini parcele, u količini od 30 do 50 tona po hektaru (ili 3-5 kg/m²), a zatim se zaoru ili prekopaju na dubinu od 20-30 cm. Na ovaj način, đubrivo se tokom zime razlaže i mineralizuje, a hranljive materije postaju dostupne biljkama u proleće, kada im budu najpotrebnije za početni rast. Korišćenje svežeg, nezgorelog stajnjaka treba izbegavati jer može „spaliti“ mlade biljke i sadrži seme korova.
Kompost je izvanredan izvor hraniva i poboljšivač zemljišta koji se lako može proizvesti na svakom gazdinstvu. Kvalitetan, zreo kompost je bogat humusom i izbalansiranim spektrom hranljivih elemenata. Pored osnovnog đubrenja, kompost se može koristiti i kao prihrana tokom vegetacije, tako što se u tankom sloju doda oko biljaka i blago ukopa u površinski sloj zemljišta. Ovo ne samo da hrani biljku, već deluje i kao malč, čuvajući vlagu i suzbijajući korove.
Upotreba organskih đubriva je posebno važna jer čičoka iznosi veliku količinu hranljivih materija iz zemljišta, s obzirom na svoju bujnu nadzemnu masu i obilan rod krtola. Redovnim vraćanjem organske materije u zemljište održava se njegova dugoročna plodnost i sprečava se iscrpljivanje. Organsko đubrenje je temelj održivog i ekološkog pristupa uzgoju, koji rezultira ne samo zdravim biljkama, već i zdravim zemljištem.
Primena mineralnih đubriva
Iako je organsko đubrenje osnova, u intenzivnoj proizvodnji čičoke često je potrebna i dopuna mineralnim đubrivima kako bi se u potpunosti zadovoljile potrebe biljke za hranivima. Mineralna đubriva sadrže hranljive elemente u lako dostupnom, koncentrovanom obliku, što omogućava brzu reakciju biljke. Njihova primena treba da bude zasnovana na analizi zemljišta i da služi kao korekcija ili dopuna organskom đubrenju, a ne kao njegova zamena.
Prilikom izbora mineralnih đubriva, prednost treba dati kompleksnim NPK đubrivima koja sadrže sva tri osnovna elementa – azot, fosfor i kalijum. Formulacija đubriva, odnosno odnos ovih elemenata, treba da bude prilagođena potrebama čičoke. Za osnovno đubrenje, koje se obavlja zajedno sa predsetvenom pripremom zemljišta u proleće, preporučuju se formulacije sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma, kao što su NPK 8:16:24 ili NPK 7:20:30. Ove formulacije obezbeđuju dobar start i razvoj korena.
Tokom vegetacije, čičoka se može prihranjivati, posebno ako se primete znaci nedostatka nekog elementa. Prihrana se najčešće izvodi azotnim đubrivima, kao što je KAN (kalcijum-amonijum-nitrat), u fazi intenzivnog rasta stabljike i lišća, obično kada biljke dostignu visinu od 30-40 cm. Važno je ne preterivati sa azotom, jer to može dovesti do preterane bujnosti na štetu krtola i smanjiti otpornost biljke na bolesti. Prihranu azotom treba prekinuti najkasnije do sredine leta.
Druga prihrana se može obaviti u fazi početka formiranja krtola, krajem jula ili početkom avgusta, i tada treba koristiti đubriva sa visokim sadržajem kalijuma. Kalijum je ključan za kvalitet i krupnoću krtola, pa njegova primena u ovoj fazi direktno utiče na prinos. Mogu se koristiti kalijum-sulfat ili kompleksna đubriva sa niskim sadržajem azota i visokim sadržajem kalijuma. Đubrivo se unosi u zemljište pored redova biljaka, nakon čega sledi okopavanje ili navodnjavanje kako bi se hraniva rastvorila i dospela do korena.
Vreme i način primene
Pravilno tempiranje primene đubriva je od suštinskog značaja kako bi hranljive materije bile dostupne biljci onda kada su joj najpotrebnije. Kao što je već pomenuto, osnovno đubrenje se deli na jesenje i prolećno. Jesenje đubrenje, koje se sprovodi tokom dubokog oranja, rezervisano je za organska đubriva (stajnjak, kompost) i za teže rastvorljiva mineralna đubriva koja sadrže fosfor i kalijum. Ovi elementi su manje pokretni u zemljištu i potrebno im je vreme da dospeju u zonu korena.
Prolećno, predsetveno đubrenje, obavlja se neposredno pre sadnje, tokom finalne pripreme zemljišta. Tada se unosi startna količina kompleksnih NPK đubriva, koja obezbeđuje hranu za početni rast i razvoj mladih biljaka. Đubrivo se ravnomerno rasporedi po površini i unese u zemljište frezom ili tanjiračom na dubinu od 10-15 centimetara. Na ovaj način, hraniva su odmah dostupna mladom korenovom sistemu.
Prihranjivanje tokom vegetacije je korektivna mera koja se primenjuje prema potrebi. Prva prihrana, obično azotnim đubrivom, vrši se kada biljke dostignu visinu od oko 30-40 cm, što se poklapa sa prvim zagrtanjem. Đubrivo se rasporedi u trake pored redova, pazeći da ne dođe u direktan kontakt sa stablom ili lišćem kako ne bi došlo do ožegotina. Nakon primene, đubrivo se plitko ukopa u zemljište kako bi se smanjili gubici azota isparavanjem i ubrzala njegova dostupnost.
Druga prihrana, kalijumovim đubrivom, primenjuje se u periodu početka formiranja krtola, obično krajem leta. Način primene je isti kao kod prve prihrane. U sistemima sa navodnjavanjem kap po kap, prihrana se može vršiti fertirigacijom, odnosno dodavanjem vodotopivih đubriva u vodu za navodnjavanje. Ovo je najefikasniji način prihrane jer se hraniva dopremaju direktno u zonu korena u rastvorenom obliku, što omogućava njihovo brzo i efikasno usvajanje od strane biljke.
Prepoznavanje nedostataka
Vizuelno prepoznavanje simptoma nedostatka hranljivih materija na biljkama čičoke može pomoći u pravovremenom reagovanju i korekciji ishrane. Iako je za preciznu dijagnozu neophodna hemijska analiza lišća i zemljišta, neki simptomi su dovoljno karakteristični da ukažu na problem. Nedostatak hraniva se prvo manifestuje na listovima, a mesto pojavljivanja simptoma (stariji ili mlađi listovi) može ukazati na to o kom se elementu radi.
Nedostatak azota, kao najčešći problem, manifestuje se usporenim rastom i opštim bledilom, odnosno svetlo zelenom do žućkastom bojom cele biljke. Simptomi se prvo javljaju na starijim, donjim listovima, jer je azot mobilan element i biljka ga premešta iz starijih u mlađe delove. U slučaju jakog nedostatka, donji listovi potpuno požute i prevremeno opadaju.
Nedostatak fosfora se teže prepoznaje. Biljke su obično manje, kržljave, a listovi su tamnozeleni, ponekad sa ljubičastom nijansom, posebno pri nižim temperaturama. Kao i azot, fosfor je mobilan, pa se simptomi prvo javljaju na starijim listovima. Nedostatak fosfora negativno utiče na razvoj korena, što dodatno otežava usvajanje drugih hraniva i vode.
Nedostatak kalijuma se manifestuje karakterističnim simptomima na ivicama i vrhovima starijih listova. Prvo se javlja hloroza (žućenje), koja kasnije prelazi u nekrozu (sušenje i odumiranje tkiva), pa ivice lista izgledaju kao da su spaljene. Stabljike su slabe i podložne poleganju. S obzirom na ključnu ulogu kalijuma u formiranju krtola, njegov nedostatak direktno dovodi do drastičnog smanjenja prinosa i lošeg kvaliteta krtola. Uočavanje ovih simptoma je znak da je potrebno hitno intervenisati prihranom odgovarajućim đubrivom.
