Da bi balkonsko zlato cvetalo raskošno i neprekidno tokom cele sezone, nije mu dovoljna samo voda i sunčeva svetlost. Kao i svakom živom biću, potrebna mu je adekvatna i redovna ishrana. Hranljive materije koje se nalaze u supstratu u saksiji su ograničene i biljka ih brzo potroši, posebno tokom perioda intenzivnog rasta i cvetanja. Zbog toga je pravilno đubrenje, odnosno prihranjivanje, ključan deo nege koji direktno utiče na broj, veličinu i kvalitet cvetova. Razumevanje nutritivnih potreba biljke i odabir pravog đubriva u pravo vreme napraviće ogromnu razliku između prosečne i spektakularne biljke na tvom balkonu.
Osnovni nutrijenti i njihova uloga
Za pravilan rast i razvoj, sve biljke, uključujući i balkonsko zlato, zahtevaju niz hranljivih elemenata koje usvajaju putem korena. Ovi elementi se dele na makroelemente, koji su potrebni u većim količinama, i mikroelemente, potrebne u manjim, ali ne i manje važnim količinama. Tri najvažnija makroelementa, koja se uvek ističu na pakovanjima đubriva, su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Svaki od njih ima specifičnu i nezamenljivu ulogu u životu biljke, a njihov pravilan odnos je ključan za balansiran razvoj.
Azot (N) je primarno odgovoran za vegetativni rast, odnosno za razvoj listova i stabljika. On je ključna komponenta hlorofila, molekula koji omogućava fotosintezu, pa je neophodan za stvaranje zelene mase. U početnoj fazi rasta, nakon sadnje, azot je veoma važan kako bi biljka razvila jaku i zdravu lisnu masu koja će moći da podrži kasnije cvetanje. Međutim, previše azota u kasnijim fazama može dovesti do preteranog rasta listova na uštrb cvetova, što svakako želimo da izbegnemo kod cvetnica kao što je balkonsko zlato.
Fosfor (P) igra ključnu ulogu u procesima koji zahtevaju energiju, kao što su razvoj korenovog sistema, a pre svega, formiranje cvetnih pupoljaka i samih cvetova. Zbog toga se đubriva namenjena cvetajućim biljkama odlikuju povišenim sadržajem fosfora. Dovoljna količina ovog elementa osigurava obilno i dugotrajno cvetanje, kao i razvoj snažnog korena koji je osnova za zdravu i otpornu biljku. Nedostatak fosfora se može manifestovati slabim cvetanjem i ljubičastom nijansom na listovima.
Kalijum (K) se često naziva „elementom kvaliteta“. On jača ćelijske zidove, čineći biljku otpornijom na bolesti, štetočine i stresne uslove poput suše i vrućine. Takođe, pospešuje fotosintezu, reguliše promet vode u biljci i utiče na intenzitet boje cvetova i opštu vitalnost biljke. Adekvatna snabdevenost kalijumom osigurava da biljka bude zdrava, čvrsta i da cvetovi budu krupni i dugotrajni. Pored N, P i K, biljci su potrebni i sekundarni makroelementi (kalcijum, magnezijum, sumpor) i mikroelementi (gvožđe, mangan, cink, bor) za obavljanje svih životnih funkcija.
Još članaka na ovu temu
Izbor pravog đubriva
Na tržištu postoji širok spektar đubriva, pa odabir onog pravog može delovati zbunjujuće. Za balkonsko zlato, najbolji izbor su tečna ili vodotopiva đubriva specijalno formulisana za cvetajuće balkonske biljke. Ova đubriva su pažljivo izbalansirana tako da sadrže povišen procenat fosfora (P) i kalijuma (K) u odnosu na azot (N), što je idealno za podsticanje cvetanja. Uvek proveri NPK odnos na ambalaži; traži formulacije gde je srednji broj (P) i poslednji broj (K) veći od prvog (N), na primer 10-20-20.
Tečna đubriva su veoma praktična za upotrebu jer se jednostavno dodaju u vodu za zalivanje. Na ovaj način, hranljive materije su odmah dostupne korenu biljke za brzu apsorpciju. Ovo omogućava precizno doziranje i brzu reakciju biljke. Vodotopiva đubriva dolaze u obliku praha ili kristala koji se rastvaraju u vodi pre primene i deluju na isti način kao i tečna. Pridržavaj se uputstava proizvođača o doziranju, jer prevelika koncentracija đubriva može „spaliti“ i trajno oštetiti koren.
Pored mineralnih đubriva, postoje i organske opcije koje mogu doprineti zdravlju biljke i supstrata. Kompost, glistenjak ili druga organska đubriva mogu se umešati u supstrat prilikom sadnje. Organska đubriva deluju sporije, postepeno oslobađajući hranljive materije i istovremeno poboljšavajući strukturu i mikrobiološku aktivnost zemljišta. Iako su korisna za dugoročno zdravlje supstrata, za intenzivno cvetanje tokom sezone, balkonskom zlatu će ipak biti potrebna redovna prihrana brže delujućim tečnim đubrivima.
Postoje i takozvana sporootpuštajuća đubriva u obliku granula, štapića ili tableta, koja se dodaju u zemlju prilikom sadnje. Ove granule postepeno oslobađaju hranljive materije tokom dužeg perioda, obično tri do šest meseci, pod uticajem vlage i temperature. Iako su praktična jer smanjuju potrebu za čestom prihranom, ponekad ne oslobađaju nutrijente dovoljno brzo tokom perioda najvećih potreba biljke, kao što je vrhunac leta. Mogu biti dobra osnova, ali se često preporučuje da se i pored njih povremeno doda tečna prihrana.
Još članaka na ovu temu
Kada i kako prihranjivati
Sa prihranom balkonskog zlata treba početi otprilike dve do tri nedelje nakon sadnje. Ovaj početni period omogućava biljci da se adaptira na novo okruženje i da se njen koren oporavi od stresa presađivanja. Prva prihrana može biti sa blažim, uravnoteženim đubrivom kako bi se podstakao početni rast cele biljke. Nakon toga, prelazi se na redovni režim prihrane đubrivom za cvetnice, koje će se primenjivati tokom cele sezone rasta i cvetanja.
U periodu od kasnog proleća do kasnog leta, kada je rast najintenzivniji, balkonsko zlato treba prihranjivati redovno, jednom u sedam do deset dana. Učestalost zavisi od preporuke proizvođača đubriva i opšteg stanja biljke. Redovna i dosledna prihrana je ključna. Neredovno đubrenje može dovesti do perioda slabijeg cvetanja, dok biljka ne dobije novu dozu hranljivih materija. Najbolje je uspostaviti rutinu, na primer, prihranjivati svakog vikenda.
Jedno od najvažnijih pravila prihranjivanja je da se đubrivo nikada ne primenjuje na potpuno suv supstrat. Koren biljke koja je žedna je pod stresom i osetljiv, pa ga koncentrovani rastvor đubriva može lako oštetiti. Zbog toga, uvek prvo malo zalij biljku čistom vodom, sačekaj desetak minuta, pa tek onda primeni rastvor đubriva. Na ovaj način, supstrat će biti vlažan, a koren će moći bezbedno i efikasno da usvoji hranljive materije.
Kako se bliži jesen, dani postaju kraći i temperature niže, a rast biljke se usporava. U skladu sa tim, potrebno je smanjiti i na kraju potpuno prekinuti prihranjivanje. Od početka septembra, prihranu možeš prorediti na svake dve do tri nedelje, a do kraja septembra ili početka oktobra je treba u potpunosti obustaviti. Nastavak prihranjivanja u ovom periodu je nepotreban i može čak štetiti biljci, podstičući nežan, novi rast koji će prvi stradati od hladnoće.
Prepoznavanje nedostatka i viška hranljivih materija
Biljka ti svojim izgledom može signalizirati da ima problem sa ishranom. Nedostatak hranljivih materija se manifestuje različitim simptomima. Generalno usporen rast, sitni i bledi listovi, kao i slabo cvetanje, opšti su znaci neuhranjenosti. Specifičniji simptomi uključuju žućenje starijih, donjih listova (nedostatak azota), ljubičaste nijanse na listovima (nedostatak fosfora) ili žute ivice i vrhove listova (nedostatak kalijuma). Pojava žutih listova sa zelenim žilama (hloroza) obično ukazuje na nedostatak gvožđa, što se često dešava u supstratima sa visokom pH vrednošću.
Prekomerno đubrenje može biti jednako štetno, ako ne i štetnije, od nedostatka hraniva. Prevelika koncentracija mineralnih soli u supstratu može „spaliti“ koren, što dovodi do njegovog propadanja. Simptomi su često slični simptomima suše – biljka vene, listovi se suše i opadaju, iako je zemlja vlažna. Na listovima se mogu pojaviti smeđe, spaljene ivice, a na površini supstrata se može stvoriti bela, slana pokorica. Ukoliko sumnjaš na prekomerno đubrenje, rešenje je ispiranje supstrata. To se radi tako što se saksija obilno zalije velikom količinom čiste vode, puštajući da se voda slobodno cedi i ispira višak soli iz supstrata.
Važno je razumeti da ne mora svaki problem sa žućenjem listova biti povezan sa ishranom. Kao što je ranije pomenuto, prekomerno zalivanje je jedan od najčešćih uzroka žutih listova. Pre nego što posegneš za đubrivom, uvek prvo proveri stanje vlažnosti supstrata i uslove u kojima biljka raste. Tek ako si siguran da je zalivanje adekvatno i da biljka dobija dovoljno svetlosti, možeš posumnjati na nutritivni disbalans i primeniti odgovarajuću prihranu.
Da bi se izbegli problemi, najsigurniji pristup je pridržavati se preporučenih doza i učestalosti primene đubriva. Bolje je koristiti malo manju koncentraciju đubriva nego preterati. Redovno posmatranje biljke i reagovanje na prve znake promene je ključ uspeha. Zdrava, dobro nahranjena biljka imaće jarko zelene listove, čvrste stabljike i, naravno, biće prekrivena mnoštvom prelepih cvetova tokom cele sezone.
Posebni saveti za prihranu
Za dodatni podsticaj cvetanju, posebno ako primetiš da biljka zaostaje, možeš koristiti folijarnu prihranu. To je tehnika primene veoma razblaženog rastvora đubriva direktno na listove biljke, pomoću prskalice. Biljka može da usvoji hranljive materije i preko listova, što daje brže rezultate od primene preko korena. Koristi đubrivo bogato fosforom, u četvrtini preporučene koncentracije, i prskaj biljku rano ujutru ili kasno uveče, nikako po jakom suncu. Ovo je, međutim, samo dopunska mera, a ne zamena za redovno đubrenje preko korena.
Kombinovanje različitih vrsta đubriva može dati odlične rezultate. Na primer, prilikom sadnje umešaj u supstrat sporootpuštajuće granule koje će obezbediti osnovnu ishranu tokom dužeg perioda. Pored toga, tokom sezone intenzivnog cvetanja, dodaj i redovnu prihranu tečnim đubrivom za cvetnice kako bi zadovoljio povećane potrebe biljke. Na ovaj način osiguravaš konstantno i uravnoteženo snabdevanje svim potrebnim nutrijentima.
Vodi računa o pH vrednosti supstrata. Većina hranljivih materija je biljkama dostupna u blago kiselom do neutralnom zemljištu (pH 6.0-7.0). Ako supstrat postane previše kiseo ili previše alkalan, neki elementi (poput gvožđa) postaju „zaključani“ i nedostupni biljci, čak i ako su prisutni u zemlji. Korišćenje kišnice za zalivanje pomaže u održavanju blago kisele reakcije, dok tvrda voda iz česme može vremenom povećati pH vrednost. Ako primetiš simptome hloroze uprkos redovnoj prihrani, problem je verovatno u pH vrednosti.
Uvek imaj na umu da su potrebe za hranljivim materijama direktno povezane sa količinom svetlosti i vode. Biljka koja raste na punom suncu i redovno se zaliva imaće mnogo veći metabolizam i potrebe za hranom od biljke koja raste u polusenci. Zato je važno uskladiti sve aspekte nege. Ne vredi intenzivno prihranjivati biljku koja nema dovoljno svetlosti, jer ona neće moći da iskoristi te nutrijente, što može dovesti do njihovog nagomilavanja i toksičnosti u supstratu.
