Da bi azaleje rasle bujno, bile zdrave i svake godine nas obradovale raskošnim cvetovima, neophodno im je obezbediti adekvatan priliv hranljivih materija. Kao i sve biljke, one zahtevaju makroelemente poput azota, fosfora i kalijuma, ali i čitav niz mikroelemenata koji su ključni za različite fiziološke procese. Međutim, specifičnost azaleja leži u njihovoj potrebi za kiselim zemljištem, što direktno utiče na dostupnost i način usvajanja ovih hraniva. Pravilno đubrenje podrazumeva ne samo dodavanje hranljivih materija, već i održavanje optimalne pH vrednosti supstrata, što je preduslov za njihovu apsorpciju. Zbog toga je odabir pravog đubriva i primena u pravo vreme od suštinskog značaja za uspeh.
Azaleje imaju relativno skromne potrebe za hranljivim materijama u poređenju sa mnogim drugim cvetnicama, ali je redovna i izbalansirana prihrana ipak neophodna. Glavni period kada im je potrebna dodatna ishrana je od ranog proleća, kada počinje novi ciklus rasta, pa sve do sredine leta. U ovom periodu, biljka troši mnogo energije na formiranje novih listova, grana i, naravno, cvetova. Azot (N) je ključan za rast zelenih delova, fosfor (P) podstiče razvoj korena i cvetanje, dok kalijum (K) jača opštu otpornost biljke na bolesti i stres.
Najvažniji faktor koji određuje sposobnost azaleje da usvaja hranljive materije jeste pH vrednost zemljišta. U alkalnom ili čak neutralnom zemljištu (pH iznad 6.0), gvožđe postaje nedostupno biljci, bez obzira na to koliko ga ima u zemlji. To dovodi do interveinalne hloroze, najčešćeg problema u ishrani azaleja, gde listovi postaju žuti, a nervatura ostaje zelena. Stoga, svako đubrenje mora biti usklađeno sa održavanjem kiselosti supstrata. Korišćenje đubriva koja dodatno zakiseljavaju zemljište je najbolja strategija.
Postoje različiti oblici đubriva pogodnih za azaleje, uključujući tečna, granulirana i organska. Tečna đubriva deluju brzo i idealna su za primenu tokom sezone intenzivnog rasta, obično se primenjuju na svake 2-4 nedelje. Granulirana đubriva sa sporim oslobađanjem su praktičnija jer se primenjuju ređe, jednom ili dva puta godišnje, i postepeno otpuštaju hraniva. Organska đubriva, poput komposta od lišća, kafe ili specijalizovanih organskih mešavina, ne samo da hrane biljku već i poboljšavaju strukturu i biološku aktivnost zemljišta.
Odabir pravog đubriva
Prilikom izbora đubriva za azaleje, ključno je tražiti proizvode koji su formulisani specifično za acidofilne (kiseloljubive) biljke. Na ambalaži takvih proizvoda obično je naznačeno da su namenjeni za rododendrone, azaleje, kamelije ili borovnice. Ove formulacije su pažljivo izbalansirane da zadovolje specifične potrebe ovih biljaka. One obično sadrže azot u amonijačnom obliku (amonijum-sulfat), koji pomaže u održavanju ili blagom snižavanju pH vrednosti zemljišta, za razliku od nitratnog oblika azota koji može povećati pH.
Osim odnosa osnovnih makroelemenata (N-P-K), važno je obratiti pažnju i na sadržaj mikroelemenata. Dobro đubrivo za azaleje mora sadržati gvožđe (Fe), magnezijum (Mg) i mangan (Mn), jer su to elementi čiji nedostatak najčešće uzrokuje probleme. Gvožđe je često prisutno u helatnom obliku (npr. Fe-EDTA), što ga čini lakše dostupnim biljci čak i ako pH vrednost zemljišta nije idealna. Nedostatak magnezijuma se manifestuje žućenjem starijih listova, počevši od ivica, u obliku slova „V“.
Treba izbegavati upotrebu „univerzalnih“ đubriva za cveće, jer ona često nisu prilagođena potrebama azaleja. Takva đubriva mogu sadržati pogrešan oblik azota ili imati previsok sadržaj fosfora, što može ometati usvajanje gvožđa i drugih mikroelemenata. Takođe, treba biti oprezan sa đubrivima koja sadrže kalcijum (kreč), jer on direktno povećava pH vrednost supstrata, što je izuzetno štetno za azaleje. Uvek pažljivo pročitajte sastav na deklaraciji proizvoda pre kupovine i primene.
Za organski pristup, mogu se koristiti materijali poput taloga od kafe, koji je blago kiseo i bogat azotom, ili kompost od hrastovog lišća i borovih iglica. Postoje i komercijalna organska đubriva na bazi pamučnog semena ili lucerkinog brašna koja su odlična za azaleje. Iako organska đubriva deluju sporije, ona dugoročno poboljšavaju kvalitet zemljišta, povećavaju sadržaj organske materije i podstiču razvoj korisnih mikroorganizama, što sve zajedno doprinosi zdravlju biljke.
Vreme i učestalost đubrenja
Pravovremena primena đubriva je podjednako važna kao i izbor samog đubriva. Generalno pravilo je da se azaleje đubre tokom perioda aktivnog rasta, a da se prihrana prekine tokom perioda mirovanja. Prvo đubrenje u godini trebalo bi obaviti u rano proleće, čim se primete prvi znaci novog rasta, ali nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva. Ovo početno đubrenje daje biljci neophodnu energiju za razvoj listova i pripremu za cvetanje.
Drugo prihranjivanje se često preporučuje odmah nakon cvetanja. U ovom periodu, biljka usmerava svoju energiju na formiranje novih izdanaka na kojima će se razviti cvetni pupoljci za sledeću godinu. Dodatna hraniva u ovom trenutku podržavaju ovaj vegetativni rast i pomažu u formiranju što većeg broja pupoljaka. Korišćenje izbalansiranog đubriva obezbediće da biljka ima sve što joj je potrebno za ovaj zahtevan proces.
Sa prihranom treba prestati krajem jula ili početkom avgusta. Kasno đubrenje, posebno đubrivima bogatim azotom, može stimulisati novi rast koji neće imati dovoljno vremena da sazri i odrveni pre dolaska zime. Takvi mladi, nežni izdanci su izuzetno osetljivi na niske temperature i lako izmrzavaju, što može naneti ozbiljnu štetu biljci. Prekidom đubrenja u kasno leto, omogućavamo biljci da se postepeno pripremi za period mirovanja.
Učestalost primene zavisi od vrste đubriva. Ako se koristi tečno đubrivo, primenjuje se razblaženo sa vodom za zalivanje na svake dve do četiri nedelje tokom sezone rasta. Ako se odlučite za granulirano đubrivo sa sporim oslobađanjem, jedna primena u proleće je često dovoljna za celu sezonu. Uvek se treba pridržavati uputstava proizvođača o doziranju, jer prekomerno đubrenje može biti štetnije od nedovoljnog. Preterana koncentracija soli iz đubriva može „spaliti“ osetljivi koren azaleje.
Tehnika primene
Pravilna tehnika primene đubriva je ključna da bi se izbeglo oštećenje biljke i osigurala maksimalna efikasnost. Osnovno pravilo, bez obzira na vrstu đubriva, jeste da se ono nikada ne primenjuje na suv supstrat. Pre đubrenja, biljku je potrebno dobro zaliti običnom vodom. Primena đubriva na suvu zemlju može dovesti do visoke koncentracije soli oko korena i izazvati njegovo oštećenje, poznato kao „spaljivanje“. Zalivanje pre prihrane osigurava da se hranljive materije ravnomerno rasporede i lakše apsorbuju.
Prilikom primene tečnog đubriva, ono se razblažuje u vodi prema uputstvu i tom mešavinom se biljka zaliva. Potrebno je ravnomerno zaliti celu površinu supstrata kako bi se hraniva rasporedila po čitavom korenovom sistemu. Treba izbegavati da koncentrovano đubrivo dođe u kontakt sa listovima ili stablom biljke. Ukoliko se to dogodi, preporučljivo je isprati te delove biljke čistom vodom.
Granulirana đubriva se ravnomerno raspoređuju po površini zemljišta oko biljke, ali treba paziti da granule ne dodiruju direktno stablo. Granule se zatim blago unesu u gornji sloj zemlje ili malča i nakon toga se biljka temeljno zalije. Zalivanje je neophodno kako bi se aktiviralo oslobađanje hranljivih materija iz granula i omogućilo njihovo prodiranje do korenovog sistema. Uvek koristite preporučenu dozu, jer previše granula na jednom mestu može oštetiti koren.
U slučajevima akutnog nedostatka nekog mikroelementa, kao što je gvožđe (hloroza), može se primeniti folijarna prihrana. To podrazumeva prskanje listova rastvorom koji sadrži taj element, najčešće u helatnom obliku. Biljka može da apsorbuje hraniva direktno preko listova, što daje mnogo brže rezultate nego primena preko korena. Folijarnu prihranu treba obavljati rano ujutru ili kasno popodne, po oblačnom vremenu, kako bi se izbegle opekotine na lišću.
Prepoznavanje i rešavanje problema
Pažljivo posmatranje biljke može nam otkriti mnogo o njenim potrebama za ishranom. Žuti listovi su jedan od najčešćih simptoma, ali uzrok može biti različit. Kao što je pomenuto, žuti listovi sa zelenom nervaturom (interveinalna hloroza) jasan su znak nedostatka gvožđa, što je najčešće posledica previsokog pH zemljišta. Rešenje je primena gvožđe-helata i korišćenje đubriva i vode koji zakiseljavaju supstrat.
Ujednačeno žućenje starijih, donjih listova, često ukazuje na nedostatak azota. Biljka premešta mobilni azot iz starijih u mlađe listove, zbog čega stari prvi pokazuju simptome. U ovom slučaju, potrebna je prihrana izbalansiranim đubrivom koje sadrži dovoljnu količinu azota. Nasuprot tome, tamnozeleni, ali slabo razvijeni listovi i slabo cvetanje mogu ukazivati na nedostatak fosfora.
Prekomerno đubrenje takođe može izazvati ozbiljne probleme. Simptomi uključuju smeđe, spržene ivice listova, uvelost biljke čak i kada je zemlja vlažna, i belu koru od nakupljenih soli na površini supstrata. Ako sumnjate na prekomerno đubrenje, potrebno je isprati supstrat velikom količinom čiste vode. To se radi tako što se saksija nekoliko puta obilno zalije, puštajući da se voda svaki put slobodno ocedi, čime se ispiru višak soli iz supstrata.
Važno je razumeti da problemi sa ishranom nisu uvek posledica nedostatka hraniva u zemljištu, već često problema sa njihovim usvajanjem. Pre nego što posegnete za dodatnim đubrivom, uvek prvo proverite uslove u kojima biljka raste. Proverite pH vrednost zemljišta, uverite se da je drenaža dobra i da biljku ne zalivate previše ili premalo. Rešavanje osnovnog problema je uvek efikasnije od pukog dodavanja đubriva.
