Da bi alžirski bršljan bio bujan, zdrav i imao intenzivno zelene listove, nije mu dovoljna samo voda i svetlost; neophodna mu je i redovna i uravnotežena ishrana. Kao i sva živa bića, i biljke zahtevaju određene hranljive materije za svoj rast, razvoj i obavljanje vitalnih funkcija. Đubrenje je proces kojim svesno dodajemo te esencijalne elemente u zemljište, nadoknađujući ono što biljka potroši ili što se ispere zalivanjem. Pravilno đubrenje je umetnost pronalaženja prave mere – nedovoljna prihrana će rezultirati sporim rastom i bledim listovima, dok prekomerna može „spaliti“ koren i naneti više štete nego koristi. Razumevanje nutritivnih potreba vašeg bršljana omogućiće vam da mu pružite optimalnu negu.
Alžirski bršljan, kao lisno-dekorativna biljka, ima najveće potrebe za azotom. Azot je ključna komponenta hlorofila, pigmenta koji listovima daje zelenu boju i koji je neophodan za proces fotosinteze. Pored azota, biljci su potrebni i fosfor, koji podstiče razvoj snažnog korenovog sistema, i kalijum, koji jača opštu otpornost biljke na bolesti, sušu i niske temperature. Ovi elementi, poznati kao makronutrijenti (NPK), čine osnovu svake prihrane.
Pored osnovnih makronutrijenata, alžirskom bršljanu su potrebni i mikroelementi u manjim količinama, kao što su gvožđe, magnezijum, cink i mangan. Iako su potrebni u tragovima, njihov nedostatak može izazvati ozbiljne probleme, kao što je hloroza (žućenje listova između nerava). Zbog toga je važno koristiti kompleksna đubriva koja, pored NPK elemenata, sadrže i spektar neophodnih mikroelemenata, čime se osigurava kompletna i izbalansirana ishrana.
Učestalost i vrsta đubrenja zavise od više faktora, uključujući godišnje doba, starost i veličinu biljke, kao i kvalitet supstrata u kojem raste. Generalno pravilo je da se prihrana vrši samo tokom perioda aktivnog rasta, od proleća do jeseni. Tokom zime, kada biljka miruje, đubrenje se prekida kako se ne bi nepotrebno opterećivala. Pažljivo praćenje biljke i njenih reakcija na prihranu je najbolji način da se utvrdi optimalan režim đubrenja.
Osnovne hranljive materije za alžirski bršljan
Kao što je već naglašeno, azot (N) je najvažniji nutrijent za alžirski bršljan. On je direktno odgovoran za vegetativni rast, odnosno za razvoj stabljika i listova. Biljka kojoj nedostaje azot imaće usporen rast, sitnije listove, a stariji, donji listovi će postepeno žuteti i otpadati. Zbog toga đubriva namenjena lisnatim biljkama uvek imaju naglašenu komponentu azota. Korišćenje takvog đubriva osigurava da bršljan bude gust, bujan i da ima karakterističnu tamnozelenu boju.
Fosfor (P) igra ključnu ulogu u energetskim procesima unutar biljke, a najvidljiviji efekat ima na razvoj korenovog sistema. Snažan i zdrav koren je osnova za dobru apsorpciju vode i ostalih hranljivih materija iz zemljišta. Iako bršljan ne cveta često u sobnim uslovima, fosfor je takođe neophodan za formiranje cvetova i plodova. Nedostatak fosfora može se manifestovati tamnijom, purpurnom nijansom na listovima i slabim razvojem korena.
Kalijum (K) se često naziva „nutrijentom kvaliteta“. On ne utiče direktno na rast u visinu, ali je od suštinskog značaja za opštu čvrstinu i otpornost biljke. Kalijum reguliše promet vode u biljci, jača ćelijske zidove i pomaže biljci da se lakše nosi sa stresnim uslovima kao što su suša, niske temperature i napadi bolesti. Simptomi nedostatka kalijuma uključuju žućenje i sušenje ivica starijih listova.
Magnezijum (Mg) je centralni atom molekula hlorofila, pa je njegov nedostatak direktno vidljiv kao hloroza, odnosno žućenje listova. Za razliku od nedostatka azota gde žute celi donji listovi, nedostatak magnezijuma se manifestuje kao žutilo između zelenih nerava na starijim listovima, stvarajući karakterističnu mramornu šaru. Đubriva koja sadrže mikroelemente obično sadrže i dovoljnu količinu magnezijuma za potrebe biljke.
Izbor odgovarajućeg đubriva
Na tržištu postoji širok spektar đubriva, pa odabir onog pravog može delovati zbunjujuće. Za alžirski bršljan, najbolje je koristiti tečna mineralna đubriva formulisana specijalno za zelene, lisno-dekorativne sobne biljke. Ova đubriva imaju izbalansiran odnos hranljivih materija sa naglaskom na azotu (N), što je idealno za podsticanje rasta listova. Tečna forma omogućava lako doziranje i brzu apsorpciju od strane biljke.
Prilikom kupovine, obratite pažnju na NPK odnos odštampan na pakovanju. Za bršljan su pogodne formulacije poput 10-5-5 ili 3-1-2, gde je prvi broj (azot) značajno veći od druga dva (fosfor i kalijum). Takođe, proverite da li đubrivo sadrži i mikroelemente, jer oni osiguravaju kompletnu ishranu i sprečavaju pojavu simptoma nedostatka. Kvalitetna đubriva često imaju mikroelemente u helatnom obliku, što ih čini lakše dostupnim biljci.
Pored tečnih đubriva, postoje i druge opcije kao što su štapići za đubrenje ili granulirana đubriva sa sporim oslobađanjem. Štapići se jednostavno zabodu u zemlju i postepeno otpuštaju hranljive materije tokom nekoliko meseci. Ovo je praktično rešenje za one koji su skloni zaboravljanju redovne prihrane. Slično funkcionišu i granule, koje se umešaju u površinski sloj zemlje. Iako su praktični, ovi oblici đubriva pružaju manju kontrolu nad ishranom u poređenju sa tečnom prihranom.
Za ljubitelje organskog baštovanstva, postoje i prirodne alternative. Kompostni čaj, napravljen potapanjem zrelog komposta u vodi, predstavlja odlično organsko tečno đubrivo. Takođe se mogu koristiti i komercijalna organska đubriva na bazi algi ili drugih prirodnih sastojaka. Organska đubriva ne samo da hrane biljku, već i poboljšavaju strukturu zemljišta i podstiču život korisnih mikroorganizama, što doprinosi dugoročnom zdravlju supstrata.
Raspored i učestalost đubrenja
Pravilan raspored đubrenja je ključan kako bi se biljci obezbedila konstantna ishrana bez rizika od prekomernog đubrenja. Alžirski bršljan treba prihranjivati isključivo tokom vegetacione sezone, koja traje od ranog proleća do sredine jeseni. Tokom ovog perioda, kada biljka aktivno raste, preporučuje se prihranjivanje tečnim đubrivom svake dve do četiri nedelje. Tačna učestalost zavisi od preporuke proizvođača đubriva i od stanja same biljke.
Važno je uvek pratiti uputstva za doziranje navedena na pakovanju đubriva. Generalno je pravilo da je bolje koristiti blažu koncentraciju češće, nego jaku koncentraciju ređe. Korišćenje jače doze od preporučene može dovesti do nakupljanja soli u zemljištu i „spaljivanja“ osetljivog korena, što se manifestuje sušenjem i smeđim ivicama listova. Ako niste sigurni, uvek je sigurnije koristiti polovinu preporučene doze.
Nikada ne prihranjujte biljku koja je suva. Đubrivo primenjeno na suvu zemlju može biti previše koncentrovano i oštetiti koren. Zbog toga, uvek prvo zalijte biljku čistom vodom, sačekajte desetak minuta, pa tek onda primenite rastvor đubriva. Ovo osigurava da se hranljive materije ravnomerno rasporede po vlažnom supstratu i da ih koren lakše apsorbuje bez rizika od oštećenja.
Sa dolaskom jeseni, kako se rast biljke usporava, treba postepeno proređivati prihranu. Krajem jeseni i tokom cele zime, đubrenje treba u potpunosti obustaviti. Biljka je u fazi mirovanja i ne može iskoristiti dodate hranljive materije, koje bi se samo nakupljale u zemljištu i mogle bi izazvati probleme. Sa prihranom se ponovo počinje tek sledećeg proleća, kada primetite prve znake novog rasta.
Prirodne i organske metode đubrenja
Za one koji preferiraju prirodniji pristup nezi biljaka, postoji nekoliko odličnih organskih metoda za prihranu alžirskog bršljana. Jedna od najboljih je upotreba zrelog komposta. Prilikom sadnje ili presađivanja, umešajte šaku kvalitetnog komposta u supstrat. Kompost ne samo da obezbeđuje širok spektar hranljivih materija koje se sporo oslobađaju, već i poboljšava strukturu tla, njegovu sposobnost zadržavanja vode i prozračnost.
Kompostni čaj je tečna verzija organske prihrane i pravi se vrlo jednostavno. Napunite platnenu vrećicu ili staru čarapu zrelim kompostom, vežite je i potopite u kantu vode na 24 do 48 sati. Dobijena tečnost, bogata hranljivim materijama i korisnim mikroorganizmima, koristi se za zalivanje biljaka. Ovo je blago, ali veoma efikasno đubrivo koje se može primenjivati svake dve nedelje tokom sezone rasta.
Glistenjak, odnosno humus koji proizvode kalifornijske gliste, smatra se jednim od najkvalitetnijih organskih đubriva. Izuzetno je bogat hranljivim materijama i korisnim mikrobima. Može se umešati u supstrat prilikom sadnje ili se tanak sloj može dodati na površinu zemlje oko već posađene biljke. Glistenjak takođe poboljšava vitalnost zemljišta i povećava otpornost biljke na bolesti.
Postoje i drugi prirodni dodaci koji mogu koristiti vašem bršljanu. Talog od kafe, nakon što se osuši, može se u malim količinama dodati u zemlju jer je bogat azotom. Ljuske od jaja, usitnjene u prah, dobar su izvor kalcijuma. Važno je biti umeren sa ovim dodacima, jer prevelika količina može narušiti balans u zemljištu. Organske metode generalno deluju sporije, ali grade dugoročno zdravlje i plodnost supstrata.
Simptomi nedostatka i viška hranljivih materija
Pažljivo posmatranje biljke može nam otkriti mnogo o njenom nutritivnom statusu. Nedostatak azota, kao najčešći problem kod bršljana, manifestuje se usporenim rastom i postepenim žućenjem starijih, donjih listova. Listovi postaju jednolično bledo zeleni ili žuti pre nego što otpadnu. Ovo je jasan signal da biljci treba prihrana bogata azotom.
Nedostatak gvožđa, poznat kao gvožđana hloroza, takođe izaziva žućenje listova, ali za razliku od nedostatka azota, pogađa najmlađe, vršne listove. Karakteristično je da nervi lista ostaju zeleni, dok tkivo između njih žuti. Ovaj problem se često javlja u zemljištima sa previsokom pH vrednošću (alkalnim), jer to sprečava usvajanje gvožđa. Rešava se primenom đubriva sa helatnim gvožđem i korekcijom pH vrednosti supstrata.
Višak hranljivih materija, prouzrokovan prekomernim đubrenjem, može biti jednako štetan kao i nedostatak. Najčešći simptom je pojava smeđih, sprženih ivica i vrhova na listovima. Ovo je posledica nakupljanja prevelike koncentracije mineralnih soli u zemljištu, što oštećuje koren. Na površini zemlje se može formirati bela, kristalna skrama. Rast biljke može stagnirati, a u teškim slučajevima, biljka može i uvenuti.
Ako sumnjate na prekomerno đubrenje, prvi korak je da prestanete sa prihranom i temeljno isperete supstrat. Stavite saksiju pod mlaz mlake vode i pustite da voda obilno protiče kroz nju nekoliko minuta. Ovo će pomoći da se ispere višak nakupljenih soli. Nakon toga, pustite da se zemlja dobro ocedi i prosuši. Sa prihranom nemojte počinjati barem mesec dana, a kada počnete, koristite znatno blažu koncentraciju đubriva.
