Svetlost je pokretačka snaga života na Zemlji, a za beli luk, kao i za sve zelene biljke, ona predstavlja osnovni izvor energije neophodan za rast, razvoj i formiranje prinosa. Kroz proces fotosinteze, biljka koristi sunčevu energiju da bi od ugljen-dioksida i vode stvorila organska jedinjenja koja su joj potrebna za izgradnju tkiva i skladištenje rezervi. Razumevanje specifičnih potreba belog luka za svetlošću, kako u pogledu intenziteta tako i u pogledu dužine dnevnog osvetljenja (fotoperioda), ključno je za odabir adekvatne lokacije za sadnju, optimizaciju gustine useva i postizanje maksimalnog kvaliteta i prinosa glavica.
Beli luk se klasifikuje kao biljka dugog dana, što znači da je za formiranje glavica neophodan određeni minimum dužine dnevnog osvetljenja. Dok vegetativni rast (razvoj korena i listova) može da se odvija i u uslovima kraćeg dana, proces formiranja i rasta glavica biva iniciran tek kada dan dostigne određenu kritičnu dužinu. Ovaj fotoperiodski odgovor je ključan faktor koji određuje adaptiranost različitih sorti na različite geografske širine.
Intenzitet svetlosti je podjednako važan kao i njeno trajanje. Beli luk zahteva puno osunčanje tokom čitavog dana kako bi stopa fotosinteze bila maksimalna. Nedovoljan intenzitet svetlosti, uzrokovan zasenjivanjem od strane drugih biljaka, zgrada ili drveća, direktno smanjuje produkciju asimilata (šećera). Manja količina stvorene energije znači i manje resursa za rast biljke, što neizbežno dovodi do formiranja manjih i nekvalitetnijih glavica.
Kvalitet svetlosti, odnosno njen spektralni sastav, takođe igra ulogu u razvoju biljke. Biljke najefikasnije koriste plavi i crveni deo svetlosnog spektra za fotosintezu. Iako je ovo manje kritičan faktor u poljskim uslovima gde je sunčeva svetlost kompletnog spektra, razumevanje ovog aspekta je važno u zaštićenom prostoru ili pri korišćenju veštačkog osvetljenja za proizvodnju sadnog materijala.
Sposobnost biljke da efikasno iskoristi dostupnu svetlost zavisi i od arhitekture same biljke, odnosno od rasporeda i orijentacije njenih listova. Uspravan položaj listova kod belog luka omogućava bolje prodiranje svetlosti i do donjih listova, čak i u gustom usevu. Zdrava i dobro razvijena lisna masa, bez oštećenja od bolesti i štetočina, predstavlja osnovu za maksimalno iskorišćenje sunčeve energije.
Još članaka na ovu temu
Uticaj dužine dana na formiranje glavice
Fotoperiodizam je fiziološki odgovor biljke na promenu dužine dana i noći, i kod belog luka on direktno upravlja prelaskom iz vegetativne u reproduktivnu fazu, odnosno u fazu formiranja glavice. Svaka sorta belog luka ima svoju kritičnu dužinu dana, odnosno minimalan broj sati svetlosti dnevno koji je potreban da bi se pokrenuo proces formiranja glavice. Ovaj proces je ireverzibilan; jednom kada je iniciran, biljka će usmeriti svoju energiju ka rastu glavice.
Sorte belog luka se generalno dele na one adaptirane na duge dane, koje zahtevaju 14-16 sati svetlosti za formiranje glavice, i one adaptirane na kraće dane, kojima je dovoljno 12-13 sati. Sorte dugog dana su tipične za veće geografske širine (severnije klime), dok su sorte kraćeg dana prilagođene regionima bližim ekvatoru. Sadnja sorte u neodgovarajućem fotoperiodskom regionu može dovesti do potpunog izostanka formiranja glavica.
U našim umerenim klimatskim uslovima, gde dužina dana tokom kasnog proleća i leta prelazi 14 sati, uspešno se mogu gajiti sorte koje zahtevaju duži dan. Proces formiranja glavica obično počinje u maju, kada dan postaje dovoljno dug, i nastavlja se tokom juna. Pravovremena jesenja ili rana prolećna sadnja osigurava da biljka razvije dovoljnu lisnu masu pre nego što nastupi dugačak dan i signal za formiranje glavice.
Ukoliko biljka nije dovoljno razvijena u trenutku kada dobije svetlosni signal, formiraće malu glavicu jer nema dovoljno veliku „fabriku“ (lišće) da proizvede potrebnu količinu hrane. Zbog toga je cilj agrotehnike da se podstakne maksimalan vegetativni rast u proleće, pre nego što dugački dani preusmere fokus biljke na glavicu. Balansirano đubrenje azotom i optimalno navodnjavanje u ovoj fazi su od presudnog značaja.
Još članaka na ovu temu
Optimalni uslovi osvetljenja
Za postizanje optimalnih rezultata, parcelu za sadnju belog luka treba birati tako da bude potpuno izložena suncu tokom celog dana, bez senke. Najbolje su parcele sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom, koje dobijaju najviše sunčeve svetlosti. Treba izbegavati sadnju u blizini visokog drveća, zgrada, ili drugih prepreka koje bi mogle bacati senku na usev, posebno tokom prepodnevnih i podnevnih sati kada je intenzitet zračenja najjači.
Gustina sadnje direktno utiče na količinu svetlosti koju svaka pojedinačna biljka dobija. Previše gusta sadnja dovodi do međusobnog zasenjivanja biljaka, gde donji listovi ne dobijaju dovoljno svetlosti, postaju neefikasni i prevremeno propadaju. To smanjuje ukupnu fotosintetsku aktivnost useva. Optimalan razmak sadnje omogućava svakoj biljci da razvije punu lisnu rozetu i da maksimalno iskoristi sunčevu svetlost.
Pravilan raspored redova takođe može doprineti boljem osvetljenju. Orijentacija redova u pravcu sever-jug se generalno smatra najpovoljnijom, jer omogućava da sunčevi zraci tokom dana ravnomerno obasjavaju obe strane redova. Ovakav raspored minimizira zasenjivanje između redova i osigurava ujednačenije uslove za sve biljke u usevu.
Kontrola korova je neophodna ne samo zbog kompeticije za vodu i hraniva, već i zbog kompeticije za svetlost. Visoki i bujni korovi mogu brzo prerasti usev belog luka, posebno u početnim fazama rasta, i potpuno ga zaseniti. Redovno uklanjanje korova osigurava da usev dobije svu raspoloživu sunčevu svetlost, što je preduslov za normalan rast i razvoj.
Posledice nedostatka svetlosti
Nedostatak svetlosti, poznat kao etiolacija kada je ekstreman, ili jednostavno zasenjivanje, ima niz negativnih posledica po beli luk. Biljke koje rastu u senci teže da se izduže, postaju više i tanje, sa dužim internodijama, u pokušaju da dosegnu izvor svetlosti. Listovi su im bleđi, tanji i mekši, jer sadrže manje hlorofila, a tkivo je generalno slabije i podložnije napadu bolesti i poleganju.
Najznačajnija posledica nedostatka svetlosti je drastično smanjenje prinosa. Smanjena fotosintetska aktivnost znači manju proizvodnju šećera, što direktno rezultira formiranjem manjih i lakših glavica. Često se dešava da u uslovima jake senke biljke uopšte ne formiraju glavicu, već ostaju u vegetativnoj fazi, formirajući samo zadebljalo lažno stablo. Kvalitet glavica je takođe narušen, jer sadrže manje suve materije i lošije se čuvaju.
Biljke gajene u uslovima slabijeg osvetljenja su generalno manje otporne na stresne uslove. Slabije razvijen korenov sistem čini ih osetljivijim na sušu, a mekano i vodenasto tkivo je podložnije napadu patogena, posebno gljivičnih bolesti koje preferiraju vlažnije uslove kakvi vladaju u zasenjenim usevima. Cirkulacija vazduha je slabija, lišće se duže zadržava vlažno, što sve pogoduje razvoju bolesti.
Čak i kratkotrajno zasenjivanje u kritičnim fazama razvoja može imati negativne posledice. Zasenjivanje tokom faze formiranja glavice može nepovratno smanjiti njen konačni potencijal rasta. Zbog toga je važno osigurati optimalne svetlosne uslove tokom čitave vegetacione sezone, od nicanja pa sve do početka sazrevanja. Izbor prave lokacije za sadnju je, stoga, odluka koja se ne sme donositi olako.
