Kao i svim živim bićima, i japanskoj ukrasnoj trešnji je potrebna adekvatna ishrana kako bi rasla snažno, bila otporna na bolesti i svake godine te nagradila spektakularnim cvetanjem. Pravilno đubrenje osigurava da drvo ima pristup svim neophodnim hranljivim materijama u odgovarajućim količinama i u pravo vreme. Razumevanje uloge ključnih elemenata, prepoznavanje simptoma nedostatka i odabir pravog đubriva su temelji uspešne prihrane. Važno je izbeći kako nedostatak, tako i prekomerno đubrenje, jer oba ekstrema mogu naneti štetu. Ovaj članak će te detaljno uputiti u svet ishrane biljaka, pomažući ti da sastaviš optimalan plan đubrenja za tvoju japansku trešnju.
Osnovni makro i mikroelementi
Za svoj pravilan rast i razvoj, japanska ukrasna trešnja zahteva čitav spektar hranljivih elemenata koje usvaja iz zemljišta putem korena. Ovi elementi se dele u dve osnovne grupe: makroelemente, koji su potrebni u većim količinama, i mikroelemente, koji su potrebni u manjim, ali podjednako važnim količinama. Tri najvažnija makroelementa, poznata kao primarni elementi, su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), i njihov odnos je obično istaknut na pakovanjima đubriva (NPK).
Azot (N) je ključan za vegetativni rast, odnosno za razvoj listova i izdanaka. On je sastavni deo hlorofila, molekula koji je odgovoran za zelenu boju lišća i proces fotosinteze. Dovoljna količina azota osigurava bujnu i zdravu lisnu masu. Fosfor (P) igra vitalnu ulogu u prenosu energije unutar biljke, razvoju korenovog sistema, kao i u formiranju cvetova i semena. Adekvatna snabdevenost fosforom direktno utiče na obilnost cvetanja. Kalijum (K) je zadužen za opštu otpornost biljke; on reguliše promet vode, jača ćelijske zidove i povećava otpornost na bolesti, sušu i niske temperature.
Pored primarnih, postoje i sekundarni makroelementi kao što su kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i sumpor (S), koji su takođe neophodni za različite fiziološke funkcije. Kalcijum je važan za strukturu ćelijskih zidova, dok je magnezijum centralni atom u molekulu hlorofila. Mikroelementi, iako potrebni u tragovima, imaju presudnu ulogu kao katalizatori u biohemijskim reakcijama. U ovu grupu spadaju gvožđe (Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), bor (B) i molibden (Mo). Nedostatak bilo kog od ovih elemenata, ma koliko mala količina bila potrebna, može dovesti do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljke.
Optimalna ishrana podrazumeva ravnotežu svih ovih elemenata. Korišćenje izbalansiranih đubriva, koja sadrže kako makro, tako i mikroelemente, je najbolji način da se osigura da tvoja japanska trešnja dobije sve što joj je potrebno. Analiza zemljišta može pružiti precizan uvid u sadržaj hranljivih materija i pomoći ti da odabereš najadekvatniju formulaciju đubriva za tvoj vrt.
Još članaka na ovu temu
Prepoznavanje simptoma nedostatka hranljivih materija
Jedan od načina da utvrdiš da li tvojoj japanskoj trešnji nedostaju određeni hranljivi elementi jeste pažljivo posmatranje njenih listova, jer se na njima najčešće prvo ispoljavaju simptomi deficita. Nedostatak azota se obično manifestuje kao opšte bledilo ili žutilo lišća, počevši od starijih, donjih listova. Rast drveta je usporen, a izdanci su tanki i slabi. Ovo je jedan od najčešćih nutritivnih problema kod biljaka.
Nedostatak fosfora je teže uočiti. Simptomi mogu uključivati tamnozelenu ili čak ljubičastu prebojenost listova, usporen rast i slabo cvetanje. Sa druge strane, deficit kalijuma se često prepoznaje po žućenju i sušenju ivica i vrhova listova, što se takođe prvo javlja na starijem lišću. Biljka postaje osetljivija na bolesti i stresne uslove poput suše. Ovi simptomi mogu podsećati na oštećenja od vetra ili soli.
Nedostatak mikroelemenata se obično ispoljava na najmlađim listovima, jer su oni manje pokretni unutar biljke. Najpoznatiji primer je nedostatak gvožđa, poznat kao gvožđana hloroza, koji se javlja na alkalnim zemljištima. Simptomi su karakteristični: mlado lišće postaje svetlo žuto ili čak beličasto, dok nervatura (lisne žile) ostaje tamnozelena. Slične simptome, ali sa drugačijim obrascima žućenja, mogu izazvati i nedostaci cinka i mangana.
Važno je napomenuti da simptomi nedostatka hranljivih materija ponekad mogu biti slični simptomima bolesti, napada štetočina ili problema sa korenom. Zbog toga je pre primene bilo kakvog đubriva važno isključiti druge moguće uzroke problema. Ako sumnjaš na nutritivni disbalans, najbolje rešenje je uraditi analizu zemljišta ili lišća, koja će dati preciznu dijagnozu i preporuku za đubrenje.
Još članaka na ovu temu
Organska i mineralna đubriva
U prihrani japanske ukrasne trešnje možeš koristiti dve osnovne vrste đubriva: organska i mineralna. Organska đubriva, kao što su kompost, zreli stajnjak, glistenjak ili treset, nastaju razgradnjom organske materije. Njihova glavna prednost je što, pored hranljivih materija, poboljšavaju i strukturu zemljišta, povećavaju njegovu sposobnost zadržavanja vode i podstiču razvoj korisnih mikroorganizama. Hranljive materije iz organskih đubriva se oslobađaju sporo, što smanjuje rizik od „pregorevanja“ biljke i obezbeđuje dugotrajnu i stabilnu ishranu.
Primena organskih đubriva je najbolja tokom pripreme zemljišta za sadnju ili kao jesenja prihrana, kada se ukopavaju u zonu korena. Zreli kompost je jedno od najboljih organskih đubriva jer sadrži izbalansiran odnos hranljivih materija i obilje korisnih mikroba. Redovno dodavanje komposta ili drugog organskog materijala u vidu malča je odličan način da se dugoročno održi plodnost zemljišta i zdravlje drveta. Organska đubriva su temelj održivog baštovanstva.
Mineralna (ili veštačka) đubriva su koncentrovani izvori hranljivih materija, proizvedeni industrijskim putem. Ona mogu biti jednostavna, sa jednim elementom (npr. KAN – azotno), ili složena, sa više elemenata (npr. NPK formulacije). Njihova prednost je što brzo deluju i omogućavaju precizno doziranje hranljivih materija. Koriste se kada je potrebno brzo otkloniti simptome nedostatka nekog elementa ili obezbediti dodatnu prihranu u ključnim fazama rasta, kao što je proleće.
Pri korišćenju mineralnih đubriva, ključno je striktno se pridržavati uputstva proizvođača o doziranju. Prekomerna upotreba može dovesti do nakupljanja soli u zemljištu, oštećenja korena i zagađenja okoline. Idealna praksa je kombinovanje organskih i mineralnih đubriva. Organska đubriva grade dugoročnu plodnost zemljišta, dok se mineralna koriste kao dopuna za ciljanu i brzu prihranu po potrebi.
Godišnji plan đubrenja
Da bi osigurao optimalnu ishranu svoje japanske trešnje, korisno je imati godišnji plan đubrenja. Plan treba da bude prilagođen starosti drveta i plodnosti zemljišta. Osnovno pravilo je da se đubrenje obavlja u periodu aktivnog rasta, od proleća do sredine leta. Prva prihrana se obavlja u rano proleće, pre početka vegetacije. Tada je najbolje primeniti izbalansirano đubrivo sa sporim oslobađanjem (slow-release) koje sadrži podjednak odnos azota, fosfora i kalijuma (npr. NPK 10-10-10 ili 14-14-14), kao i neophodne mikroelemente.
Ovo prolećno đubrivo će obezbediti energiju za listanje, rast izdanaka i cvetanje. Đubrivo ravnomerno rasporedi po površini zemljišta ispod cele krošnje, izbegavajući direktan kontakt sa stablom, a zatim ga blago ukopaj u zemlju i dobro zalij. Alternativno, možeš koristiti organsko đubrivo poput zrelog komposta, koje se prostire u sloju debljine nekoliko centimetara oko drveta.
Druga, dopunska prihrana može biti potrebna krajem proleća ili početkom leta, posebno kod mladih stabala ili ako drvo pokazuje znake slabijeg rasta. Za ovu prihranu možeš koristiti vodotopivo đubrivo koje se primenjuje zalivanjem. U ovom periodu, fokus je i dalje na izbalansiranoj ishrani. Izbegavaj đubrenje sa visokim sadržajem azota od sredine leta pa nadalje, jer to podstiče kasni rast koji ne stigne da sazri do zime i podložan je oštećenjima od mraza.
Poslednja prihrana u godini obavlja se u jesen, nakon opadanja lišća. Tada se primenjuju đubriva sa niskim sadržajem azota, a bogata fosforom i kalijumom (npr. NPK 5-10-10). Fosfor podstiče rast korena tokom jeseni i zime, dok kalijum povećava otpornost drveta na niske temperature i pomaže u sazrevanju tkiva. Ova jesenja prihrana je investicija u zdravlje drveta i obilno cvetanje narednog proleća.
Specijalni saveti za prihranu
Pored redovnog plana đubrenja, postoje i neki specijalni saveti koji ti mogu pomoći da poboljšaš ishranu svoje japanske trešnje. Ako primetiš simptome nedostatka mikroelemenata, kao što je gvožđana hloroza, najbrže rešenje je folijarna prihrana. To podrazumeva prskanje lišća rastvorom đubriva koje sadrži nedostajući element u helatnom obliku, koji biljka lako usvaja preko lista. Folijarna prihrana daje brze rezultate, ali je kratkotrajno rešenje; dugoročno je potrebno rešiti uzrok problema u zemljištu, na primer korekcijom pH vrednosti.
Drveće posađeno u travnjaku često pati od nedostatka hranljivih materija jer trava predstavlja jaku konkurenciju. U tom slučaju, važno je redovnije i pažljivije đubriti drvo. Prilikom đubrenja travnjaka, izbegavaj korišćenje herbicida u blizini zone korena drveta. Najbolje je održavati krug bez trave oko stabla, prečnika najmanje jedan metar, i tu primenjivati đubrivo i malč direktno za drvo.
Nikada nemoj đubriti drvo koje je pod stresom usled suše. Ako je zemlja suva, prvo temeljno zalij drvo, pa tek dan ili dva kasnije primeni đubrivo, a zatim ponovo zalij. Primena đubriva na suvu zemlju može izazvati „spaljivanje“ i oštećenje korena. Takođe, izbegavaj đubrenje tek zasađenih stabala; sačekaj da prođe bar mesec dana kako bi se koren oporavio od šoka presađivanja.
Na kraju, zapamti da je manje često više kada je u pitanju đubrenje. Japanska ukrasna trešnja nije preterano zahtevna biljka i bolje je pogrešiti sa manjom količinom đubriva nego sa prekomernom. Redovno posmatraj svoje drvo; njegov izgled, boja lišća i intenzitet rasta su najbolji pokazatelji da li je ishrana adekvatna. Uravnotežena prihrana, u kombinaciji sa dobrom negom, rezultiraće prelepim i zdravim drvetom.
