Orezivanje i zakidanje vrhova, poznato i kao pinciranje, predstavljaju ključne tehnike u uzgoju dalija koje direktno utiču na oblik, zdravlje i, što je najvažnije, na obilje cvetanja biljke. Iako se početnicima može činiti kontraproduktivnim da uklanjaju delove biljke koja tek počinje da raste, ove metode su od suštinskog značaja za postizanje željenih rezultata. Pravilnim orezivanjem stimuliše se grananje, postiže se gušći i stabilniji rast, dobija se veći broj cvetova i produžava se period cvetanja. Razumevanje kada i kako primeniti ove tehnike pretvoriće prosečnu biljku u spektakularan, cvetovima bogat žbun koji će biti ponos svake bašte.
Osnovna tehnika koja se primenjuje na mladim biljkama dalija je zakidanje centralnog vrha, ili pinciranje. Cilj ove procedure je da se zaustavi dominantan rast glavne, centralne stabljike i da se energija biljke preusmeri na razvoj bočnih izdanaka koji se formiraju u pazuhu listova. Bez pinciranja, mnoge sorte dalija bi rasle kao jedna visoka stabljika sa samo nekoliko cvetova na vrhu. Pinciranjem se dobija niža, ali znatno gušća i razgranatija biljka sa mnogo više cvetnih grana.
Pravo vreme za pinciranje je kada mlada biljka dostigne visinu od oko 20 do 30 centimetara i razvije tri do četiri para pravih listova. U tom trenutku, koristeći oštre, čiste makaze ili jednostavno prstima, treba ukloniti sam vrh centralnog izdanka, otprilike 1-2 centimetra iznad gornjeg para listova. Ovaj rez će poslati signal biljci da počne sa aktivnim razvojem bočnih pupoljaka koji se nalaze ispod mesta reza.
Nakon pinciranja, iz pazuha gornjih listova počeće da rastu dva nova bočna izdanka. Vremenom, i oni će se dalje granati, stvarajući tako snažan i razgranat žbun. Ovakva struktura biljke nije samo estetski privlačnija, već je i mnogo stabilnija i otpornija na vetar. Najvažniji rezultat je, naravno, značajno povećanje broja cvetova, jer će svaka nova grana potencijalno doneti cvetove.
Iako se pinciranje preporučuje za većinu sorti dalija, posebno za one koje se uzgajaju za rezani cvet ili za postizanje žbunastog izgleda u lejama, postoje izuzeci. Neke patuljaste ili bordurne sorte su genetski predodređene da se prirodno granaju i kod njih pinciranje nije uvek neophodno. Takođe, uzgajivači koji žele da dobiju jedan, ali gigantski cvet za izložbu (što je posebna tehnika), primenjivaće potpuno drugačije metode orezivanja.
Uklanjanje precvetalih cvetova
Uklanjanje precvetalih cvetova, poznato pod engleskim terminom „deadheading“, je najvažnija mera orezivanja koja se sprovodi tokom cele sezone cvetanja. Biološki cilj svake biljke je da proizvede seme i osigura produžetak vrste. Kada se cvet oplodi i počne da formira seme, biljka usmerava veliku količinu energije u taj proces, smanjujući produkciju novih cvetova. Redovnim uklanjanjem starih, uvelih cvetova, mi zapravo „varamo“ biljku, sprečavajući je da formira seme i time je stimulišemo da neprestano stvara nove pupoljke i cvetove u pokušaju da ispuni svoj biološki zadatak.
Precvetale cvetove treba uklanjati redovno, idealno na svakih nekoliko dana. Oštrim makazama odreži celu cvetnu dršku, sve do mesta gde se spaja sa glavnom stabljikom ili do prvog para listova ispod cveta. Iz pazuha tih listova će se često razviti nove cvetne grane. Važno je odseći celu dršku, a ne samo uvelu cvetnu glavu, jer ostavljanje golih drški narušava izgled biljke i bespotrebno troši njenu energiju.
Ponekad može biti teško razlikovati precvetali cvet od novog, tek formiranog pupoljka. Postoji jednostavno pravilo za razlikovanje: novi pupoljci su obično okrugli, čvrsti i zbijeni. S druge strane, precvetale glave koje počinju da formiraju seme postaju špicaste, konusnog oblika, i mekše su na dodir. Uz malo vežbe, brzo ćeš naučiti da ih razlikuješ na prvi pogled.
Ova jednostavna, ali redovna aktivnost ima ogroman uticaj na performanse dalija. Biljke koje se redovno čiste od precvetalih cvetova cvetaju mnogo duže i obilnije u poređenju sa onima koje su prepuštene same sebi. „Deadheading“ ne samo da podstiče cvetanje, već i održava biljku urednom i sprečava razvoj bolesti, poput sive truleži, koja se često prvo javlja na uvelim laticama.
Proređivanje pupoljaka
Proređivanje pupoljaka, ili „disbudding“, je specijalizovana tehnika orezivanja koja se primenjuje kada je cilj dobijanje krupnijih i kvalitetnijih cvetova, što je posebno važno za sorte sa velikim cvetovima ili za uzgoj rezanog cveta. Dalije obično formiraju cvetne pupoljke u grupama od po tri: jedan centralni, terminalni pupoljak i dva manja, bočna pupoljka sa strane. Centralni pupoljak je obično najveći i prvi se otvara.
Tehnika proređivanja podrazumeva pažljivo uklanjanje dva manja, bočna pupoljka dok su još uvek mali. To se radi nežnim otkidanjem prstima. Uklanjanjem bočnih pupoljaka, sva energija i hranljive materije koje bi bile raspoređene na tri cveta, sada se usmeravaju isključivo na razvoj preostalog, centralnog pupoljka. Kao rezultat, dobija se jedan, ali značajno krupniji i lepši cvet sa dužom i jačom drškom.
Ova tehnika je standardna praksa među uzgajivačima koji svoje cveće pripremaju za izložbe, jer omogućava postizanje maksimalne veličine cveta koju sorta može da pruži. Takođe je veoma korisna za dobijanje kvalitetnog rezanog cveta. Cvetovi sa dugim i čvrstim drškama su mnogo pogodniji za aranžmane u vazi i duže traju.
Proređivanje pupoljaka nije obavezna mera za svakog baštovana. Ako je tvoj cilj da imaš što više cvetova u bašti i ne brineš toliko o njihovoj pojedinačnoj veličini, možeš slobodno preskočiti ovaj korak i pustiti da se razviju sva tri cveta. Međutim, ako želiš da se oprobaš u uzgoju impresivnih, krupnih primeraka, „disbudding“ je tehnika koju svakako treba da savladaš.
Uklanjanje donjih listova
Kako dalije rastu i postaju gušće, donji delovi biljke često ostaju u senci i imaju slabiju cirkulaciju vazduha. Listovi u ovom delu biljke su manje produktivni u pogledu fotosinteze i podložniji su razvoju gljivičnih bolesti, jer se na njima duže zadržava vlaga. Zato je korisno, kada biljka dostigne određenu visinu, ukloniti donje listove do visine od oko 20-30 centimetara od zemlje.
Ova praksa, poznata kao „stripping“ ili „skirting“, ima višestruke prednosti. Prvo, poboljšava cirkulaciju vazduha oko osnove biljke, što značajno smanjuje rizik od pojave pepelnice i drugih gljivičnih oboljenja koja se razvijaju u vlažnim uslovima. Drugo, sprečava da listovi dodiruju tlo, čime se smanjuje mogućnost prenošenja patogena sa zemlje na biljku prilikom prskanja kiše ili zalivanja.
Uklanjanje donjih listova takođe olakšava održavanje. Lakše je prići biljci radi zalivanja, prihranjivanja ili uklanjanja korova. Takođe, štetočine poput puževa imaju manje mesta za skrivanje. Biljka izgleda urednije, a fokus energije se preusmerava na gornje, produktivnije delove biljke koji su odgovorni za cvetanje.
Ovaj postupak treba sprovoditi postepeno, kako biljka raste. Koristi oštre makaze ili nož i ukloni listove sečenjem blizu glavne stabljike. Nemoj uklanjati previše listova odjednom kako ne bi izazvao preveliki stres za biljku. Uklanjanje donjih listova je jednostavna, ali veoma efikasna preventivna mera koja doprinosi opštem zdravlju i vitalnosti tvojih dalija.
Orezivanje za rezani cvet
Ako dalije uzgajaš prvenstveno za rezani cvet, tehnika orezivanja se može dodatno prilagoditi tom cilju. Pored osnovnog pinciranja i uklanjanja precvetalih cvetova, važno je i kako i kada sečeš cvetove za vazu. Pravilno branje cveća je takođe vid orezivanja koji stimuliše dalji rast i cvetanje. Što više cvetova sečeš, to će biljka više novih proizvoditi.
Najbolje vreme za sečenje cvetova je rano ujutru, kada su biljke pune vode i hidrirane nakon noći. Cvetove treba seći kada su skoro potpuno otvoreni, ali ne i prezreli. Koristi veoma oštar nož ili makaze kako bi napravio čist, kos rez. Dužina drške je važna; seci dovoljno dugu stabljiku za aranžman, ali uvek ostavi najmanje jedan do dva para listova na preostalom delu grane na biljci. Iz pazuha tih listova će izrasti nove cvetne grane.
Odmah nakon sečenja, ukloni sve listove sa donjeg dela stabljike koji bi bili potopljeni u vodu u vazi. Listovi u vodi brzo trule i stvaraju bakterije koje začepljuju sprovodne sudove u stabljici i drastično skraćuju vek cveta. Stabljike odmah stavi u kofu sa čistom, svežom vodom. Neki cvećari preporučuju da se vrhovi stabljika na kratko potope u vrelu vodu kako bi se sprečilo curenje vazduha u sprovodne sudove, što produžava trajnost cveta.
Redovnim sečenjem cvetova za vazu, ti zapravo obavljaš istu funkciju kao i „deadheading“, samo što umesto uvelih cvetova uklanjaš sveže. Time konstantno podstičeš biljku na novo cvetanje. Zato se ne ustručavaj da redovno bereš cvetove i unosiš ih u kuću – to je dobro i za tebe i za tvoje dalije.
