Kada se govori o orezivanju u vrtu, mnogi pomisle na oblikovanje žbunja ili orezivanje ruža. Međutim, u svetu zeljastih perena, a posebno kod biljaka poput šumske sase, koncept orezivanja ima potpuno drugačije značenje. Šumska sasa je biljka koja suštinski ne zahteva klasično orezivanje radi oblikovanja ili podsticanja cvetanja. Njen prirodni životni ciklus, koji uključuje spontano povlačenje nadzemnih delova nakon cvetanja, čini veći deo posla umesto nas. Ipak, postoje određene situacije i tehnike koje se mogu smatrati oblikom „orezivanja“ ili, preciznije rečeno, sanitarne nege, a koje doprinose zdravlju, urednosti i kontrolisanom širenju ove prelepe biljke. Razumevanje kada i zašto intervenisati, a kada je najbolje pustiti prirodu da odradi svoje, ključno je za održavanje vitalne i lepe kolonije šumskih sasa.
Osnovno pravilo kod šumske sase je da se listovi nikada ne smeju orezivati dok su zeleni. Period nakon cvetanja, kada listovi ostaju bujni i zeleni, od vitalnog je značaja za biljku. U tom periodu, kroz proces fotosinteze, listovi stvaraju hranu (šećere) koja se transportuje i skladišti u podzemnim rizomima. Ove rezerve energije su ključne za preživljavanje biljke tokom letnjeg mirovanja i zime, kao i za formiranje cvetova za narednu sezonu. Prerano uklanjanje listova bi bilo kao da biljci oduzmete fabriku hrane, što bi je drastično oslabilo.
Prirodni proces odumiranja listova je jasan signal. Kada biljka završi sa skladištenjem energije, listovi počinju postepeno da žute, zatim postaju smeđi i na kraju se potpuno osuše. Ovo je potpuno normalan i poželjan proces koji ukazuje da je biljka uspešno završila svoj godišnji ciklus rasta i da je spremna za mirovanje. Tek kada su listovi potpuno suvi i beživotni, mogu se ukloniti bez ikakve štete po biljku. U suštini, biljka sama „oreže“ svoje nadzemne delove.
Uklanjanje uvelih cvetova, poznato kao „deadheading“, kod mnogih biljaka podstiče ponovno cvetanje ili sprečava stvaranje semena kako bi se energija usmerila na rast. Kod šumske sase, koja cveta samo jednom u toku sezone, uklanjanje cvetova nema svrhu podsticanja novog cvetanja. Ukoliko ne želite da se biljka širi semenom, možete ukloniti precvetale cvetove, ali to nije neophodno. Mnogi baštovani ostavljaju cvetove da formiraju seme, doprinoseći tako prirodnom širenju i popunjavanju prostora.
Dakle, „orezivanje“ šumske sase se svodi na strpljivo čekanje i sanitarno čišćenje. Glavni posao nije u rezanju, već u razumevanju životnog ciklusa biljke i omogućavanju da ga ona neometano završi. Bilo kakvo prerano i nepotrebno skraćivanje zelenih delova naneće više štete nego koristi, ugrožavajući cvetanje i opstanak biljke u narednim godinama.
Još članaka na ovu temu
Nega nakon cvetanja
Period nakon cvetanja je kritičan za šumsku sasu, i tada je najvažnije pravilo – ne dirati ništa. Nakon što latice opadnu, ostavite celu biljku, uključujući stabljike i listove, da nastavi svoj život. Listovi će preuzeti glavnu ulogu i narednih nekoliko nedelja će aktivno raditi na prikupljanju sunčeve energije. U ovom periodu, važno je nastaviti sa održavanjem umerene vlažnosti zemljišta, jer je voda neophodna za proces fotosinteze. Dozvolite biljci da sama odredi kada je vreme za povlačenje.
Tek kada listovi počnu prirodno da žute i venu, to je znak da se hranljive materije uspešno premeštaju iz lišća u rizome. Ovaj proces je postepen i važno je ne prekidati ga. Oduprite se iskušenju da uklonite lišće koje počinje da gubi svežinu kako bi leja izgledala urednije. Upravo to „neuredno“ lišće obavlja najvažniji posao za budućnost biljke. Svaki zeleni deo lista i dalje doprinosi stvaranju energije.
Kada listovi konačno postanu potpuno smeđi, suvi i krhki, posao skladištenja energije je završen. U tom trenutku, možete ih bezbedno ukloniti. To se obično može uraditi jednostavno, povlačenjem rukom, jer će se suve stabljike lako odvojiti od rizoma. Alternativno, možete koristiti oštre makaze i odseći ih pri samoj osnovi. Uklanjanje suvog lišća je pre svega estetska mera, ali može pomoći i u smanjenju potencijalnog skloništa za puževe i sprečavanju razvoja gljivičnih bolesti na biljnim ostacima.
Ako preferirate prirodniji izgled vrta, suvo lišće možete jednostavno ostaviti da se samo raspadne na tlu. Ono će delovati kao prirodni malč, štiteći zemljište i postepeno ga obogaćujući organskom materijom, baš kao što se to dešava u šumi. Ovaj pristup „ne-orezivanja“ je najlakši, najprirodniji i često najkorisniji za ekosistem vašeg vrta.
Još članaka na ovu temu
Uklanjanje bolesnih ili oštećenih delova
Iako klasično orezivanje nije potrebno, sanitarno uklanjanje oštećenih ili bolesnih delova je uvek preporučljivo i treba ga obaviti čim se problem primeti. Ovo je važna preventivna mera koja pomaže u održavanju zdravlja cele kolonije. Tokom sezone rasta, redovno pregledajte biljke. Ukoliko primetite listove koji su polomljeni, oštećeni od grada ili napadnuti od strane štetočina, možete ih pažljivo ukloniti. Koristite oštre i čiste makaze kako biste napravili čist rez i smanjili stres za biljku.
Posebno je važno ukloniti listove koji pokazuju znake gljivičnih oboljenja, kao što su rđa ili pepelnica. Prepoznaćete ih po narandžastim ili belim prevlakama. Odsecanjem i uništavanjem (ne kompostiranjem) zaraženih listova čim se pojave, možete značajno usporiti ili potpuno zaustaviti širenje bolesti na ostatak biljke i susedne biljke. Ovo je mnogo efikasnije i ekološki prihvatljivije rešenje od primene fungicida.
Prilikom uklanjanja bolesnih delova, obavezno sterilišite alat nakon svakog reza ili barem nakon svake biljke. To možete uraditi brisanjem sečiva alkoholom ili potapanjem u rastvor varikine. Na ovaj način sprečavate nenamerno prenošenje spora bolesti sa zaraženih na zdrave delove biljke ili na potpuno zdrave biljke. Ovaj jednostavan korak je od presudnog značaja u kontroli biljnih bolesti.
Takođe, ako primetite da je celu biljku zahvatila neka ozbiljna bolest, poput truleži korena ili virusne infekcije, najmudrije je ukloniti celu biljku. Iako deluje drastično, time štitite zdravlje ostatka zasada. Uklanjanje pojedinačnih bolesnih biljaka sprečava stvaranje žarišta infekcije u vašem vrtu.
Kontrola širenja
Šumska sasa se širi na dva načina: putem semena i vegetativno, širenjem podzemnih rizoma. Vremenom, može formirati guste kolonije i proširiti se na veće površine. Iako je ovo često željeni efekat, ponekad je potrebno kontrolisati njeno širenje kako ne bi postala previše invazivna i počela da guši druge, manje biljke u leji. Orezivanje u ovom kontekstu znači ograničavanje i upravljanje njenim rastom.
Ako želite da sprečite širenje semenom, najjednostavniji način je da uklonite cvetove čim precvetaju, pre nego što stignu da formiraju i raspu seme. Odsecite cvetne stabljike pri osnovi. Ovaj postupak, poznat kao „deadheading“, neće naškoditi biljci niti uticati na njeno zdravlje, već će samo sprečiti samostalno zasejavanje. To vam daje potpunu kontrolu nad tim gde će biljka rasti.
Kontrola širenja putem rizoma zahteva malo više truda. To se radi fizičkim ograničavanjem. Jedan od načina je da se prilikom sadnje postave podzemne barijere oko željenog područja rasta. Plastične ili metalne trake ukopane u zemlju do dubine od 15-20 centimetara mogu efikasno sprečiti rizome da se šire van predviđenog prostora. Ovo je posebno korisno u malim vrtovima ili formalnim lejama.
Druga metoda je periodično orezivanje ivica kolonije. Jednom godišnje, u kasno leto ili jesen kada je biljka u mirovanju, oštrim ašovom odsecite ivice busena kako biste ga vratili u željene okvire. Iskopane delove rizoma možete presaditi na drugu lokaciju, pokloniti ili baciti. Ovaj postupak ne samo da kontroliše veličinu kolonije, već je i podmlađuje, podstičući gušći rast unutar definisanih granica.
Podmlađivanje kroz deljenje
Iako nije orezivanje u klasičnom smislu, deljenje busena je najvažniji postupak „skraćivanja“ i podmlađivanja starijih kolonija šumske sase. Nakon nekoliko godina, centralni deo busena može postati previše gust, iscrpljen i može početi slabije da cveta. Deljenje rešava ovaj problem, unosi novu energiju u biljku i istovremeno vam pruža nove sadnice za širenje po vrtu. Ovaj postupak se preporučuje raditi na svakih tri do pet godina.
Najbolje vreme za deljenje je u periodu mirovanja, u kasno leto ili ranu jesen (od avgusta do oktobra). Tada su rizomi puni hranljivih rezervi i imaju dovoljno vremena da se ukorene pre zime. Pažljivo, pomoću vile, iskopajte ceo busen ili deo busena koji želite da podmladite. Istresite višak zemlje kako biste jasno videli strukturu rizoma.
Zatim, rukama ili oštrim, sterilisanim nožem, podelite rizome na manje segmente. Vodite računa da svaki segment ima nekoliko zdravih korena i barem jedan vidljiv pupoljak iz kojeg će poterati novi izdanak. Stare, drvenaste i oštećene delove rizoma možete baciti. Cilj je sačuvati vitalne, mlade delove koji imaju najveći potencijal za rast.
Novodobijene segmente odmah posadite na željenu lokaciju. Možete ih posaditi nazad u proređeni centralni deo starog busena ili na potpuno novu, pripremljenu lokaciju. Sadite ih na dubinu od oko pet centimetara i dobro zalijte nakon sadnje. Ovaj proces, koji je u suštini oblik radikalnog skraćivanja podzemnog dela, je najefikasniji način da osigurate da vaša kolonija šumskih sasa ostane zdrava, bujna i obilno cveta dugi niz godina.
