Kada se govori o orezivanju i skraćivanju biljaka, mnogim vrtlarima prvo na pamet padaju drveće, žbunje ili trajnice koje zahtevaju redovno oblikovanje. Međutim, postavlja se pitanje da li i kako se ovi postupci primenjuju na lukovičaste biljke kao što je razgranata lala (Tulipa praestans). Iako lale ne zahtevaju orezivanje u klasičnom smislu, kao što je to slučaj sa drvenastim biljkama, postoje određeni postupci uklanjanja pojedinih delova biljke u određeno vreme koji su od presudnog značaja za njeno zdravlje, vitalnost i sposobnost da cveta iz godine u godinu. Ovi postupci se često nazivaju „skraćivanjem“ ili „čišćenjem“ i odnose se pre svega na uklanjanje precvetalih cvetova i, kasnije, uvelog lišća. Pravilno izvođenje ovih radnji, a naročito njihovo pravilno tempiranje, direktno utiče na to kako će lukovica skladištiti energiju za narednu sezonu. Greške u ovom procesu, poput preranog uklanjanja lišća, predstavljaju jedan od najčešćih razloga zašto lale podbace u cvetanju naredne godine.
Osnovni cilj bilo kakvog orezivanja ili skraćivanja kod lala nije oblikovanje biljke, već usmeravanje njene energije na najvažnije procese. Životni ciklus lale je fokusiran na jedan glavni cilj: reprodukciju. Nakon oprašivanja cveta, biljka prirodno teži da formira seme kako bi osigurala produžetak vrste. Međutim, proces proizvodnje semena je izuzetno energetski zahtevan i crpi ogromnu količinu resursa iz lukovice. Za vrtlara koji želi da uživa u cvetovima i naredne godine, proizvodnja semena je nepoželjna. Zbog toga se primenjuje postupak uklanjanja precvetalih cvetova, čime se biljka „prevari“ i sva energija koja bi otišla u seme preusmerava se nazad u lukovicu.
Drugi ključni deo biljke su listovi. Oni funkcionišu kao solarne ploče, vršeći fotosintezu i proizvodeći hranu (šećere) koja se skladišti u lukovici. Ovaj proces je najintenzivniji u periodu nakon cvetanja. Zbog toga je od vitalnog značaja ostaviti listove da što duže ostanu na biljci, sve dok prirodno ne požute i uvenu. Prerano sečenje ili uklanjanje zelenih listova, iako može biti primamljivo iz estetskih razloga, bukvalno izgladnjuje lukovicu. To je kao da isključite punjač pre nego što se baterija napunila. Lukovica neće imati dovoljno uskladištene energije da formira cvetni pupoljak za sledeću godinu, što će rezultirati samo pojavom listova ili potpunim izostankom rasta.
Treći aspekt se odnosi na sanitarno orezivanje. Iako relativno retko, ponekad se na lalama mogu pojaviti listovi ili delovi biljke koji pokazuju znake bolesti, poput sive plesni ili virusnih infekcija. U takvim situacijama, brzo i pažljivo uklanjanje zaraženih delova je neophodno kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti na ostatak biljke i na susedne biljke u leji. Ovo je jedini slučaj kada se zeleni delovi biljke uklanjaju pre njihovog prirodnog odumiranja, i to se radi iz nužde, radi očuvanja zdravlja celokupnog zasada.
Dakle, „orezivanje“ razgranate lale svodi se na tri ključna, vremenski određena postupka: uklanjanje uvelih cvetova (deadheading), uklanjanje osušenog lišća na kraju sezone, i po potrebi, sanitarno uklanjanje obolelih delova. Razumevanje zašto i kada se svaki od ovih postupaka sprovodi je temelj za dugoročno zdravlje i raskošno cvetanje vaših lala. Svaki od ovih koraka ima svoju specifičnu tehniku i svrhu, koji doprinose jačanju lukovice i pripremi za sledeći ciklus rasta.
Još članaka na ovu temu
Uklanjanje precvetalih cvetova (Deadheading)
Uklanjanje precvetalih cvetova, poznato pod engleskim terminom „deadheading“, je najvažniji postupak „orezivanja“ kod lala. Kao što je već objašnjeno, njegova osnovna svrha je sprečavanje formiranja semena. Čim cvetovi na razgranatoj lali počnu da venu, gube boju i latice počinju da opadaju, vreme je za akciju. Ne treba čekati da se cvet potpuno osuši i da se formira zelena čaura na njegovom mestu, jer je tada proces stvaranja semena već započeo. Najbolje je intervenisati dok je cvetna drška još uvek zelena i čvrsta.
Tehnika je jednostavna. Oštrim makazama, sekatom ili čak prstima (ako je drška meka) treba ukloniti celu cvetnu glavu. Rez se pravi neposredno ispod osnove cveta, ali iznad najviših listova. Važno je ukloniti samo cvet, a celu stabljiku sa listovima ostaviti netaknutu. Stabljika, kao i listovi, nastavlja da vrši fotosintezu i doprinosi stvaranju energije za lukovicu. Uklanjanjem samo cvetne glave, energija se efikasno preusmerava ka jačanju i rastu lukovice, što je naš primarni cilj.
Kod razgranate lale (Tulipa praestans), koja na jednoj stabljici nosi više cvetova, ovaj proces može zahtevati malo više pažnje. Cvetovi se možda neće otvoriti i precvetati svi u isto vreme. U tom slučaju, možete uklanjati pojedinačne cvetove kako venu, ili sačekati da većina cvetova u cvasti precveta i onda ukloniti celu grupu cvetova odjednom. Obe metode su ispravne, s tim da pojedinačno uklanjanje pruža uredniji izgled tokom dužeg perioda. Postupak je isti – uklanja se samo cvetić sa svojom kratkom drškom, dok glavna stabljika i listovi ostaju.
Pored energetske koristi za lukovicu, deadheading ima i estetsku i sanitarnu funkciju. Uklanjanjem neuglednih, uvelih cvetova, leja sa lalama izgleda mnogo urednije i privlačnije. Takođe, trule latice koje padaju na listove ili tlo mogu, u vlažnim uslovima, postati mesto razvoja gljivica, poput sive plesni. Njihovim uklanjanjem smanjuje se rizik od pojave i širenja bolesti. Ovaj jednostavan, ali ključan korak, predstavlja jednu od najvažnijih investicija u buduće cvetanje vaših lala.
Još članaka na ovu temu
Pravilno postupanje sa lišćem
Nakon cvetanja i uklanjanja cvetova, listovi i stabljika preuzimaju glavnu ulogu. U narednih šest do osam nedelja, oni će intenzivno raditi na proizvodnji hrane koja će se skladištiti u lukovici. Zbog toga je apsolutno ključno ostaviti lišće da prirodno završi svoj životni ciklus. Najveća greška koju vrtlari prave jeste prerano sečenje ili uklanjanje zelenih listova, bilo zato što im se ne dopada kako izgledaju, bilo da bi napravili mesta za sadnju letnjih cvetnica. Ovoj iskušenju se mora odoleti.
Tokom ovog perioda, listove treba tretirati kao i bilo koju drugu zelenu biljku. Treba im obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti i po potrebi ih zalivati, posebno ako je period nakon cvetanja suv. Mnogi iskusni vrtlari u ovom periodu primenjuju i poslednju prihranu đubrivom bogatim kalijumom, kako bi dodatno pomogli lukovici da sazri i ojača. Bilo kakvo vezivanje listova u čvorove ili njihovo pletenje, što se ponekad preporučuje iz estetskih razloga, takođe treba izbegavati. Iako može izgledati urednije, savijanje i vezivanje listova smanjuje njihovu izloženu površinu suncu i ometa proces fotosinteze, čime se umanjuje njegova efikasnost.
Pravi trenutak za uklanjanje lišća je tek onda kada ono potpuno požuti ili postane smeđe i osuši se. To je jasan znak da je proces prenosa hranljivih materija u lukovicu završen i da je nadzemni deo biljke odumro. U tom stadijumu, listovi se obično mogu lako povući i odvojiti od osnove bez ikakvog otpora. Ako je potrebno primeniti silu, znači da još uvek nisu spremni za uklanjanje. Osušeno lišće se može iseći makazama do nivoa zemlje ili jednostavno počupati.
Ako vam izgled venućeg lišća lala smeta u leji, rešenje nije u njegovom prevremenom uklanjanju, već u pametnom planiranju sadnje. Lale se mogu saditi između kasno cvetajućih trajnica, kao što su hoste, geranijumi ili ukrasne trave. Dok lišće lala počne da žuti, ove trajnice će početi sa svojim intenzivnim rastom, a njihovo lišće će prirodno prekriti i sakriti neugledne listove lala. Na taj način, leja ostaje vizuelno privlačna tokom celog perioda, a lale nesmetano završavaju svoj ciklus.
Sečenje lala za vazu
Razgranate lale su prelepe i kao rezano cveće, a njihova sposobnost da imaju više cvetova na jednoj stabljici čini ih posebno atraktivnim za cvetne aranžmane. Međutim, sečenje cveća za vazu takođe predstavlja vid „orezivanja“ i, ako se ne uradi pravilno, može negativno uticati na lukovicu. Kada sečete lale za vazu, cilj je uzeti što dužu stabljiku, ali istovremeno ostaviti što više lišća na biljci u bašti, jer je ono neophodno za ishranu lukovice.
Najbolje vreme za sečenje lala je rano ujutru, kada su biljke sveže i hidrirane. Treba birati cvetove koji su još uvek u fazi pupoljka, ali su već u potpunosti obojeni. Takvi cvetovi će najduže trajati u vazi. Koristite oštar, čist nož ili makaze. Prilikom sečenja, pokušajte da ostavite najmanje dva, a idealno što više, donjih listova na delu biljke koji ostaje u zemlji. Ovi listovi će nastaviti sa fotosintezom i obezbediti da lukovica preživi i eventualno cveta i sledeće godine.
Ako sečete celu stabljiku sa svim listovima, lukovica najverovatnije neće imati dovoljno snage da se oporavi. Zbog toga se u komercijalnoj proizvodnji rezanog cveća lale često tretiraju kao jednogodišnje biljke, a lukovice se nakon sečenja bacaju. Ako želite da sačuvate lukovicu za sledeću godinu, kompromis je neophodan. Možda nećete dobiti maksimalno dugu stabljiku, ali ćete sačuvati biljku.
Nakon sečenja, lale treba odmah staviti u posudu sa čistom, hladnom vodom. Pre stavljanja u vazu, preporučuje se da se donji deo stabljike pod mlazom vode koso zaseče, kako bi se povećala površina za upijanje vode. Uklonite sve listove koji bi bili potopljeni u vodu, jer oni brzo trule i zagađuju vodu. Vodu u vazi treba menjati svakodnevno, a stabljike povremeno skraćivati kako bi se produžila svežina cveća. Držanje vaze na hladnijem mestu, dalje od direktnog sunca i izvora toplote, takođe će produžiti vek aranžmana.
Sanitarno orezivanje
Sanitarno orezivanje je postupak uklanjanja delova biljke koji su zaraženi bolestima. Ovo je reaktivna mera koja se preduzima kako bi se sprečilo širenje patogena. Tokom sezone rasta, važno je redovno pregledati lale na znake bolesti. Najčešći problem je siva plesan (Botrytis tulipae), koja se manifestuje kao sivkaste, vodenaste pege na listovima i cvetovima. Ukoliko primetite takve simptome, zaražene listove ili cele biljke treba odmah ukloniti.
Prilikom sanitarnog orezivanja, koristi se oštar i, što je najvažnije, sterilan alat. Makaze ili nož treba dezinfikovati alkoholom ili rastvorom varikine pre i posle upotrebe, kako se bolest ne bi prenela na zdrave biljke. Zaraženi deo treba odseći sa malom marginom zdravog tkiva, kako bi se osiguralo da je sav patogen uklonjen. Sav uklonjeni biljni materijal se mora odmah uništiti – spaliti ili baciti u smeće, nikako ga ne stavljati na kompostnu gomilu, jer bi se patogeni tu mogli razmnožiti i kasnije proširiti po celom vrtu.
Ako biljka pokazuje simptome virusne infekcije, kao što je nepravilno šarenilo cvetova i lišća (virus šarenila lala), nažalost, ne postoji lek. U tom slučaju, sanitarna mera podrazumeva uklanjanje i uništavanje cele biljke, uključujući i lukovicu. Ovo je neophodno kako bi se sprečilo da biljne vaši, koje su glavni prenosioci virusa, prenesu bolest na druge, zdrave lale u vašem vrtu. Iako može biti teško uništiti biljku, to je jedini odgovoran način da se zaštiti ostatak zasada.
Pored uklanjanja obolelih delova tokom vegetacije, važna sanitarna mera je i jesenje čišćenje leja. Nakon što svo lišće prirodno uvene i bude uklonjeno, dobro je počistiti sve preostale biljne ostatke sa površine zemlje. Na ovim ostacima mogu prezimiti spore gljivica i jaja štetočina. Čista leja u jesen znači zdraviji početak u proleće. Održavanje dobre higijene u vrtu je jedna od najefikasnijih preventivnih mera protiv bolesti i smanjuje potrebu za kasnijim sanitarnim orezivanjem.
