Orezivanje plumerije je važna hortikulturna tehnika koja, iako nije uvek strogo neophodna za preživljavanje biljke, igra ključnu ulogu u njenom oblikovanju, podmlađivanju i podsticanju obilnijeg cvetanja. Mnogi uzgajivači se u početku plaše da koriste makaze na svojoj dragocenoj biljci, ali pravilno i pravovremeno orezivanje može transformisati retku, izduženu biljku u gust, kompaktan i bogato razgranat grm sa mnogo više potencijalnih cvetnih grana. Orezivanjem se kontroliše veličina biljke, uklanjaju se oštećeni ili bolesni delovi i stimuliše se rast novih izdanaka. Razumevanje kada, kako i zašto orezivati omogućiće ti da sa sigurnošću preuzmeš kontrolu nad oblikom i zdravljem svoje plumerije.
Osnovni razlog za orezivanje plumerije je podsticanje grananja. Plumerije prirodno rastu tako što se grana na vrhu izdužuje, cveta, i tek nakon cvetanja se obično račva na dve ili tri nove grane. Orezivanjem vrha grane, ti zapravo simuliraš ovaj proces i primoravaš biljku da se razgrana na mestu reza. Svaka nova grana koja izraste predstavlja potencijalno novo mesto za cvetanje u budućnosti. Na ovaj način, od jedne grane možeš dobiti dve, tri ili čak više, stvarajući tako gušću krošnju i umnožavajući broj cvetnih vrhova.
Drugi važan razlog za orezivanje je kontrola veličine i oblika. Plumerije u idealnim uslovima mogu porasti u velika stabla, što često nije praktično za biljke koje se gaje u saksijama i moraju se unositi unutra tokom zime. Orezivanjem možeš održavati biljku na željenoj visini i širini, prilagođavajući je prostoru kojim raspolažeš. Takođe, možeš ukloniti grane koje rastu nepravilno, ukrštaju se ili narušavaju simetriju biljke, stvarajući tako estetski prijatniji oblik.
Sanitarno orezivanje je treći bitan aspekt. Ono podrazumeva uklanjanje svih mrtvih, oštećenih, bolesnih ili slabih grana. Ovakve grane ne samo da narušavaju izgled biljke, već mogu predstavljati i ulaznu tačku za patogene i štetočine. Uklanjanjem ovih delova, poboljšavaš opšte zdravlje biljke i omogućavaš bolju cirkulaciju vazduha unutar krošnje, što dodatno smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja. Ovu vrstu orezivanja možeš sprovoditi u bilo koje doba godine, čim primetiš problem.
Najbolje vreme za orezivanje
Tajming je ključan za uspešno orezivanje plumerije. Najidealnije vreme za strukturno orezivanje (oblikovanje i podsticanje grananja) je kasna zima ili rano proleće, dok je biljka još uvek u stanju mirovanja ili tek što počinje da se budi. Orezivanje u ovom periodu ima višestruke prednosti. Prvo, pošto biljka nema lišće, njena struktura je jasno vidljiva, što olakšava odluku gde napraviti rezove. Drugo, biljka će svu svoju prolećnu energiju usmeriti u stvaranje novih, snažnih izdanaka na mestima gde je orezana.
Još članaka na ovu temu
Orezivanje tokom perioda mirovanja minimizira stres za biljku. U ovoj fazi, protok sokova je smanjen, pa će i curenje mlečnog soka iz reza biti manje. Takođe, rane od orezivanja će imati vremena da zarastu pre nego što počne intenzivan napad štetočina i bolesti tokom toplijih meseci. Novi izdanci koji se pojave u proleće imaće celu sezonu rasta pred sobom da ojačaju i sazru pre sledeće zime.
Treba izbegavati orezivanje u kasno leto ili jesen. Orezivanje u ovom periodu može stimulisati rast novih, nežnih izdanaka koji neće imati dovoljno vremena da odrvene i sazru pre dolaska zime. Takvi izdanci su izuzetno osetljivi na niske temperature i lako mogu izmrznuti. Takođe, imaj na umu važnu činjenicu: plumerije cvetaju na vrhovima grana. Orezivanjem grane uklanjaš potencijalno mesto cvetanja za tu sezonu. Zato, nakon orezivanja, orezane grane verovatno neće cvetati iste godine, ali će zato naredne sezone imati više vrhova spremnih za cvetanje.
Ako je tvoj primarni cilj da dobiješ reznice za razmnožavanje, onda je najbolje vreme za njihovo uzimanje kasno proleće ili rano leto, kada su grane pune energije i sokova. Iako ovo nije idealno vreme za orezivanje same biljke, uzimanje nekoliko reznica neće joj značajno naškoditi. Sanitarno orezivanje, kao što je već pomenuto, može se obavljati po potrebi tokom cele godine.
Tehnika pravilnog orezivanja
Za pravilno orezivanje neophodan je odgovarajući alat. Koristi veoma oštre i čiste alate, kao što su voćarske makaze, testerica za grane ili oštar nož. Tup alat može zgnječiti tkivo i napraviti neravne rezove koji teže zarastaju i podložniji su infekcijama. Pre i posle upotrebe, obavezno steriliši sečiva alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom kako bi se sprečilo prenošenje bolesti sa jedne biljke na drugu.
Još članaka na ovu temu
Prilikom orezivanja, nosi rukavice i zaštitne naočare. Iz stabljike i grana plumerije, na mestu reza, curi gust, mlečnobeli sok (lateks). Ovaj sok je blago otrovan i može izazvati iritaciju kože i očiju kod osetljivih osoba. Pusti da sok iscuri i da se rez prirodno osuši na vazduhu. Nije potrebno nanositi nikakva sredstva za kalemljenje ili zatvaranje rana; plumerija sama stvara zaštitni sloj.
Rez treba napraviti pod uglom od 45 stepeni, oko 1-2 cm iznad lisnog čvora ili mesta gde želiš da podstakneš grananje. Kosi rez sprečava zadržavanje vode na površini reza, što smanjuje rizik od truljenja. Pre nego što napraviš rez, dobro osmotri biljku iz svih uglova i vizualizuj kako će izgledati nakon orezivanja. Uklanjaj grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje, koje se ukrštaju ili taru jedna o drugu. Cilj je stvoriti otvorenu, prozračnu strukturu.
Nemoj se plašiti da budeš odlučan. Plumerije dobro podnose orezivanje. Možeš skratiti grane za trećinu ili čak polovinu njihove dužine ako je potrebno da se biljka smanji ili oblikuje. Kao opšte pravilo, nakon orezivanja vrha jedne grane, možeš očekivati da će izrasti dve do četiri nove grane neposredno ispod reza. Što je grana deblja i zrelija, veća je verovatnoća da će proizvesti više novih izdanaka.
Orezivanje za podsticanje cvetanja
Iako zvuči kontradiktorno, jer orezivanjem uklanjaš cvetne vrhove za tekuću sezonu, dugoročno gledano, orezivanje je jedna od najboljih tehnika za postizanje obilnijeg cvetanja. Strategija je jednostavna: više grana znači više vrhova, a više vrhova znači više potencijalnih cvetova. Mlada biljka koja ima samo jednu ili dve dugačke grane imaće ograničen broj cvetova. Orezivanjem tih grana, stimulišeš stvaranje gušće krošnje koja će u narednim godinama nositi znatno veći broj cvetnih drški.
Ako imaš mladu, nerazgranatu plumeriju (izgleda kao „štap“), možeš joj odseći vrh kada dostigne željenu visinu. Ovaj postupak, poznat kao „pinčiranje“ ili dekapitacija, nateraće biljku da se razgrana ispod reza. Iako ćeš žrtvovati cvetanje te godine, postavićeš temelje za mnogo lepšu i produktivniju biljku u budućnosti. Ovaj proces se može ponavljati svake druge ili treće godine na novim granama kako bi se postigla veoma gusta i kompaktna krošnja.
Orezivanje takođe može „resetovati“ stare i slabo cvetajuće grane. Ponekad, starije grane postanu previše drvenaste i manje produktivne. Njihovim skraćivanjem podstičeš rast novih, vitalnijih izdanaka koji će lakše cvetati. Prilikom orezivanja, uvek se trudi da zadržiš prirodan oblik biljke. Uklanjaj grane ravnomerno sa svih strana kako bi biljka ostala uravnotežena.
Važno je napomenuti da orezivanje samo po sebi nije čarobni štapić za cvetanje. Da bi orezana plumerija obilno cvetala, moraju biti ispunjeni i svi drugi preduslovi: pre svega, puno direktnog sunca, pravilno zalivanje i adekvatna prihrana đubrivom bogatim fosforom tokom sezone rasta. Orezivanje je samo alat koji, u kombinaciji sa pravilnom negom, dovodi do spektakularnih rezultata.
Korišćenje reznica
Jedna od najvećih prednosti orezivanja plumerije je to što nijedan odsečeni deo ne mora biti bačen. Svaka odsečena grana, pod uslovom da je zdrava i dovoljno zrela, predstavlja potencijalnu novu biljku. Reznice duge najmanje 20-30 cm su idealne za razmnožavanje. Proces je jednostavan i ima visoku stopu uspešnosti, što ti omogućava da lako umnožiš svoju kolekciju ili podeliš biljke sa prijateljima.
Nakon što odsečeš granu, ukloni sve listove sa donje dve trećine reznice, ostavljajući samo nekoliko malih listova na samom vrhu (ako ih ima). Zatim, reznice treba ostaviti na suvom, senovitom i prozračnom mestu da se rez osuši. Ovaj proces se naziva „kalusiranje“ i traje od 7 do 14 dana. Za to vreme, na mestu reza će se formirati zaštitni sloj (kalus) koji sprečava truljenje kada se reznica posadi.
Kada se kalus formirao, reznica je spremna za sadnju. Donji deo reznice možeš umočiti u hormon za ukorenjivanje, iako to nije uvek neophodno. Posadi reznicu oko 5-8 cm duboko u saksiju napunjenu izuzetno propusnim supstratom (mešavina za kaktuse sa dodatkom perlita). Lagano zalij supstrat i postavi saksiju na veoma toplo mesto sa puno indirektne svetlosti. Toplota je ključna za ukorenjivanje.
Nakon sadnje, zalivaj veoma retko i oskudno. Previše vode će izazvati truljenje reznice pre nego što stigne da pusti koren. Supstrat treba da bude uglavnom suv. Znak da je ukorenjivanje uspelo je pojava novih listića na vrhu reznice. Ovaj proces može potrajati od jednog do tri meseca, pa je strpljenje neophodno. Na ovaj način, orezivanje postaje ne samo alat za negu, već i za stvaranje novog života.
