Orezivanje predstavlja jednu od najvažnijih i najkompleksnijih pomotehničkih mera u uzgoju pitomog kestena. To je veština koja, kada se pravilno primenjuje, direktno utiče na formiranje oblika, bujnost, zdravstveno stanje i, što je najvažnije, na rodnost i kvalitet plodova. Kroz ciljano uklanjanje određenih grana i izdanaka, uzgajivač usmerava rast i energiju drveta ka željenim ciljevima – bilo da je to formiranje snažne i stabilne strukture kod mladih stabala ili podsticanje rodnosti i podmlađivanje kod starijih. Iako se početnicima može činiti kao drastična mera, pravilno i pravovremeno orezivanje je ključno za dugovečnost i produktivnost svakog stabla kestena. Zanemarivanje ove mere dovodi do formiranja pregustih krošnji, smanjenja prinosa i pogoršanja fitosanitarnog stanja zasada.
Orezivanje nije puko sečenje grana; to je promišljen postupak koji se mora zasnivati na poznavanju biologije rasta i rodnosti pitomog kestena. Kesten pretežno rađa na vrhovima jednogodišnjih izdanaka koji izrastaju iz starijeg drveta. Razumevanje ove činjenice je osnova za donošenje odluka o tome koje grane treba ukloniti, a koje ostaviti. Cilj je postići optimalnu ravnotežu između vegetativnog rasta (rasta lišća i grana) i generativnog razvoja (cvetanja i plodonošenja), jer preterana bujnost ide na uštrb roda, i obrnuto.
Osnovni principi orezivanja uključuju održavanje zdravlja stabla uklanjanjem svih suvih, polomljenih, bolesnih ili oštećenih grana. Zatim, cilj je poboljšati osvetljenost i provetrenost unutrašnjosti krošnje uklanjanjem grana koje se ukrštaju, trljaju jedna o drugu ili rastu ka unutra. Time se ne samo poboljšava kvalitet plodova i stimuliše formiranje rodnih pupoljaka, već se i smanjuje rizik od pojave gljivičnih oboljenja. Orezivanjem se takođe kontroliše veličina i oblik krošnje, prilagođavajući je raspoloživom prostoru i olakšavajući izvođenje drugih agrotehničkih mera, kao što su zaštita i berba.
Važno je naglasiti da intenzitet i način orezivanja zavise od starosti stabla i postavljenog cilja. Orezivanje mladih stabala se drastično razlikuje od orezivanja starijih, rodnih stabala. Takođe, svako stablo je individua za sebe, pa pristup mora biti fleksibilan. Dobar rezač ne sledi slepo šablon, već „čita“ stablo, analizira njegov habitus i na osnovu toga donosi odluke, praveći svaki rez sa jasnim ciljem i predviđanjem buduće reakcije drveta.
Ciljevi i principi orezivanja
Glavni cilj orezivanja pitomog kestena je uspostavljanje i održavanje takve strukture krošnje koja će omogućiti dugoročnu, visoku i redovnu rodnost uz maksimalan kvalitet plodova. Da bi se to postiglo, orezivanjem se teži ostvarenju nekoliko specifičnih zadataka. Prvi je formiranje snažnog i stabilnog skeleta krošnje kod mladih stabala, sa pravilno raspoređenim osnovnim (skeletnim) granama koje mogu da nose teret bogatog roda bez lomljenja. Drugi cilj je regulisanje odnosa između rasta i rodnosti, odnosno održavanje optimalne ravnoteže koja sprečava preteranu bujnost ili iscrpljivanje stabla usled prevelikog roda.
Jedan od ključnih principa je obezbeđivanje maksimalne osvetljenosti svih delova krošnje. Svetlost je neophodna za fotosintezu i diferencijaciju cvetnih pupoljaka. Uklanjanjem suvišnih grana omogućava se prodor svetlosti u unutrašnjost krošnje, čime se aktivira veći deo lisne površine i stimuliše rodnost na granama bližim deblu. Pored svetlosti, orezivanjem se poboljšava i cirkulacija vazduha (provetravanje), što smanjuje vlažnost unutar krošnje i stvara nepovoljne uslove za razvoj patogena.
Orezivanjem se takođe vrši podmlađivanje stabla. Uklanjanjem starih, iscrpljenih i nerodnih grana oslobađa se prostor i energija za rast novih, vitalnijih izdanaka koji će nositi rod u narednim godinama. Ovaj proces je kontinuiran i od suštinskog je značaja za održavanje visoke produktivnosti kod starijih stabala. Na kraju, orezivanje ima i fitosanitarnu ulogu. Obavezno se uklanjaju sve suve, polomljene i vidljivo bolesne grane, čime se smanjuje izvor zaraze i sprečava dalje širenje bolesti.
Prilikom orezivanja, uvek treba praviti čiste i glatke rezove, neposredno iznad pupoljka ili bočne grane, bez ostavljanja patrljaka koji teško zarastaju i podložni su truljenju. Veće rezove, prečnika preko 3-4 cm, obavezno treba premazati kalemarskim voskom ili drugim sredstvom za dezinfekciju i zaštitu rana. Alat koji se koristi (makaze, testere) mora biti oštar i redovno dezinfikovan, posebno prilikom prelaska sa jednog stabla na drugo, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti.
Orezivanje mladih stabala za formiranje uzgojnog oblika
Orezivanje u prvim godinama nakon sadnje, poznato kao formativno orezivanje, ima za cilj da se od mlade sadnice stvori stablo sa željenim uzgojnim oblikom. Ovaj period je kritičan, jer se tada postavlja osnova za buduću strukturu, stabilnost i produktivnost stabla. Greške napravljene u ovoj fazi teško se kasnije mogu ispraviti. Najčešći uzgojni oblici za pitomi kesten su poboljšana piramidalna krošnja i vazolika (kotlasta) krošnja. Izbor oblika zavisi od sorte, razmaka sadnje i preferencija uzgajivača.
Nakon sadnje, sadnica se obično skraćuje na visinu od 80 do 100 cm kako bi se izazvalo grananje. Tokom prve godine, iz pupoljaka ispod mesta skraćivanja razviće se nekoliko mladara. Na kraju prve godine, odnosno tokom zime, bira se najviši i najsnažniji mladar koji će predstavljati produžnicu debla (provodnicu), a sa strane se odabiraju 3-4 pravilno raspoređena mladara koji će činiti prvu etažu skeletnih grana. Svi ostali mladari se uklanjaju. Odabrane bočne grane treba da budu pod što otvorenijim uglom u odnosu na provodnicu.
U narednih nekoliko godina, proces se nastavlja. Provodnica se svake zime blago skraćuje kako bi se podstaklo formiranje novih etaža skeletnih grana, na razmaku od 60-80 cm jedna od druge. Na svakoj etaži se ostavljaju 3-4 grane, pazeći da budu spiralno raspoređene oko debla i da ne rastu jedna direktno iznad druge. Sve konkurentne grane, vodopije i grane koje rastu pod suviše oštrim uglom se redovno uklanjaju. Cilj je da se u roku od 4-5 godina formira stablo sa jasno definisanom centralnom osom i 3-4 etaže pravilno raspoređenih skeletnih grana.
Kod formiranja vazolike krošnje, postupak je u početku sličan, ali se nakon formiranja prve etaže od 3-4 skeletne grane, centralna provodnica uklanja. Na taj način se otvara centar krošnje, a dalji rast se usmerava na te bočne grane, koje se dalje granaju i formiraju oblik sličan vazi ili peharu. Ovaj uzgojni oblik obezbeđuje izvanrednu osvetljenost unutrašnjosti krošnje, ali zahteva nešto jaču rezidbu i pažljivo održavanje.
Orezivanje odraslih stabala u rodu
Kada stablo kestena uđe u period pune rodnosti, ciljevi orezivanja se menjaju. Sada je fokus na održavanju već formirane strukture, regulisanju prinosa i stalnom podmlađivanju rodnog drveta. Ova vrsta rezidbe, poznata kao rezidba za održavanje rodnosti, obavlja se svake godine tokom perioda mirovanja. Osnovni zadatak je proređivanje krošnje kako bi se održala dobra osvetljenost i provetrenost.
Prvo se uklanjaju sve suve, polomljene i bolesne grane. Zatim se pristupa proređivanju. Uklanjaju se grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje, grane koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, kao i grane koje su previše guste i zbijene. Posebnu pažnju treba obratiti na uklanjanje bujnih, vertikalnih izdanaka (vodopija) koji rastu iz starijih grana, jer oni troše mnogo energije, a ne donose rod i zasenjuju produktivne delove krošnje.
Kesten rađa na vrhovima jednogodišnjih izdanaka, pa je cilj rezidbe da se svake godine stimuliše rast umereno bujnih i dobro raspoređenih letorasta. To se postiže skraćivanjem dvogodišnjih ili trogodišnjih grana koje su donele rod, čime se provocira rast novih rodnih izdanaka iz pupoljaka ispod mesta reza. Stare, viseće i iscrpljene rodne grane, koje daju sitne plodove, treba u potpunosti ukloniti do osnove ili skratiti na neki mlađi, vitalniji izdanak. Na ovaj način se krošnja stalno obnavlja i podmlađuje.
Kod starijih i zapuštenih stabala, koja su izgubila rodnost i čija je krošnja postala pregusta, ponekad je potrebno primeniti jaču, regenerativnu rezidbu. Ona podrazumeva drastičnije skraćivanje osnovnih skeletnih grana i uklanjanje velikog dela starog drveta. Ovakva rezidba provocira snažan vegetativni rast i formiranje potpuno nove, podmlađene krošnje. Međutim, ovo je stresna mera za stablo i treba je sprovoditi postepeno, tokom dve do tri godine, a ne odjednom.
Optimalno vreme za orezivanje
Izbor pravog trenutka za orezivanje je od velike važnosti za zdravlje stabla i brzinu zarastanja rana. Generalno pravilo je da se orezivanje pitomog kestena obavlja isključivo tokom perioda dubokog zimskog mirovanja, kada su fiziološki procesi u drvetu svedeni na minimum. Najbolji period je od kasne jeseni, nakon potpunog opadanja lišća, pa sve do kraja zime, pre početka kretanja sokova i bubrenja pupoljaka. Orezivanje u ovom periodu smanjuje stres za drvo i rizik od infekcije rana.
Treba izbegavati orezivanje tokom perioda jakih mrazeva, kada su temperature konstantno ispod -5°C do -10°C. Pri niskim temperaturama, drvo je krto i lako puca, a rane napravljene u takvim uslovima teže zarastaju i podložnije su izmrzavanju. Idealno je birati suve i prohladne zimske dane, kada je temperatura iznad nule. Orezivanje po vlažnom i kišovitom vremenu takođe nije preporučljivo, jer vlaga pogoduje širenju spora gljivičnih bolesti i infekciji svežih rezova.
Letnja rezidba, odnosno orezivanje tokom vegetacije, kod kestena se uglavnom ne preporučuje i primenjuje se samo u izuzetnim slučajevima. Leti se mogu uklanjati jedino vodopije dok su još mlade i zeljaste (tzv. pinciranje ili lomljenje), kao i polomljene grane nakon oluje. Jača letnja rezidba može izazvati preteran rast novih izdanaka koji neće stići da sazru do zime, a takođe predstavlja veliki stres za drvo koje je u tom trenutku u punoj vegetativnoj aktivnosti.
Nakon svakog orezivanja, važno je sprovesti adekvatne mere nege. Svi krupniji rezovi se moraju zaštititi kalemarskim voskom. Sve orezane grane, a naročito one koje pokazuju simptome bolesti, treba izneti iz zasada i spaliti kako bi se uništili potencijalni izvori zaraze. Prvo prolećno prskanje preparatima na bazi bakra, koje se obavlja pre kretanja vegetacije, ima za cilj da dezinfikuje stablo i rane od rezidbe, pružajući zaštitu od širokog spektra patogena.
