Orezivanje i skraćivanje možda nisu prve asocijacije kada se pomisli na negu zeljaste trajnice kao što je oman, ali ove tehnike igraju važnu ulogu u održavanju njegovog zdravlja, izgleda i vitalnosti. Iako oman ne zahteva kompleksno oblikovanje kao drvenaste biljke, pravovremene i pravilno izvedene intervencije mogu značajno poboljšati njegovu estetiku, podstaći bolje cvetanje i sprečiti neželjeno širenje. Orezivanje nije samo estetska mera; ono je i važan deo sanitarne nege biljke. U ovom vodiču, istražićemo različite razloge i tehnike orezivanja omana, od uklanjanja precvetalih cvetova do jesenjeg skraćivanja pred zimu, kako biste maksimalno iskoristili potencijal ove veličanstvene biljke.
Za razliku od grmlja i drveća, gde je orezivanje usmereno na formiranje krošnje i kontrolu rasta, kod omana se ono fokusira na upravljanje životnim ciklusom nadzemnog dela. Svaka od tehnika orezivanja ima svoj specifičan cilj i optimalno vreme za izvođenje. Razumevanje zašto i kada se nešto radi ključno je za postizanje željenih rezultata. Bilo da želite produžiti period cvetanja, sprečiti samosejanje, održati biljku urednom ili je pripremiti za zimski odmor, pravilno orezivanje je alat koji vam to omogućava. Kroz ovaj tekst, naučićete kako da koristite makaze u svoju korist i u korist vašeg omana.
Uklanjanje precvetalih cvetova (Deadheading)
Uklanjanje precvetalih cvetova, poznato pod engleskim terminom „deadheading“, jedna je od najkorisnijih tehnika orezivanja tokom sezone cvetanja omana. Ova praksa podrazumeva redovno odsecanje cvetnih glavica nakon što su završile sa cvetanjem i počele da venu. Glavni cilj ove mere je estetske i fiziološke prirode. Sa estetske strane, uklanjanjem suvih i neuglednih cvetova, biljka izgleda svežije, urednije i atraktivnije tokom dužeg perioda. Ovo je posebno važno u mešovitim lejama gde je izgled biljke od primarnog značaja.
Fiziološki razlozi su još važniji. Kada biljka precveta, njena primarna biološka funkcija postaje proizvodnja semena kako bi osigurala produžetak vrste. Ovaj proces troši ogromnu količinu energije i hranljivih materija. Uklanjanjem precvetalih cvetova pre nego što formiraju seme, preusmeravamo energiju biljke. Umesto da je troši na seme, biljka će tu energiju iskoristiti za formiranje novih cvetnih pupoljaka, jačanje korenovog sistema i opšti vegetativni rast. Kod mnogih trajnica, uključujući i oman, ovo može rezultirati produženim periodom cvetanja ili čak drugom, slabijom turom cvetova kasnije u sezoni.
Postupak je jednostavan. Kada primetite da su latice na cvetu uvenule i da je cvetna glavica izgubila svoju dekorativnost, odsecite je zajedno sa cvetnom drškom. Rez treba napraviti iznad prvog seta zdravih listova ispod cveta. Korišćenje oštrih i čistih makaza za orezivanje ili noža je preporučljivo kako bi rez bio čist i kako bi se smanjio rizik od prenošenja bolesti. Ovaj posao treba obavljati redovno, idealno jednom nedeljno tokom vrhunca sezone cvetanja.
Još članaka na ovu temu
Pored podsticanja cvetanja, „deadheading“ ima još jednu važnu ulogu: sprečavanje samosejanja. Oman se može prilično agresivno širiti po vrtu putem semena, što nije uvek poželjno. Ako ne želite da vam se mlade biljke omana pojavljuju na neželjenim mestima, redovno uklanjanje cvetova pre formiranja semena je najefikasniji način kontrole. Ako pak želite da sakupite seme za dalju reprodukciju, ostavite nekoliko najkrupnijih i najzdravijih cvetova da sazru na biljci.
Sanitarno orezivanje tokom vegetacije
Sanitarno orezivanje je praksa uklanjanja oštećenih, bolesnih ili suvih delova biljke tokom cele vegetacione sezone. Cilj ove mere je održavanje zdravlja biljke i sprečavanje širenja bolesti. Redovan pregled biljaka omogućava da se na vreme uoče bilo kakvi problemi. Ukoliko primetite listove koji su požuteli, imaju pege, prekriveni su pepelnicom ili su oštećeni od strane insekata, treba ih odmah ukloniti.
Prilikom sanitarnog orezivanja, važno je odrezati ne samo oboleli list, već i njegovu lisnu dršku, sve do glavne stabljike. Ako je cela stabljika zahvaćena, treba je odrezati pri osnovi. Alat koji se koristi mora biti oštar da bi rez bio što čistiji i brže zarastao. Još važnije, alat treba redovno dezinfikovati, posebno nakon rezanja obolelih delova. Dezinfekcija alkoholom ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom sprečava prenošenje patogena sa bolesnih na zdrave delove biljke ili na druge biljke u vrtu.
Uklanjanje donjih listova koji stare, žute i leže na zemlji takođe je deo sanitarnog orezivanja. Ovi listovi često postaju meta za gljivice i puževe. Njihovim uklanjanjem poboljšava se cirkulacija vazduha oko osnove biljke, što smanjuje vlažnost i stvara nepovoljnije uslove za razvoj bolesti. Ova praksa čini biljku urednijom i omogućava da više energije bude usmereno ka zdravim, gornjim delovima biljke.
Još članaka na ovu temu
Sav biljni materijal uklonjen tokom sanitarnog orezivanja treba odmah izneti iz vrta. Nikada ga ne treba ostavljati na zemlji pored biljke ili ga stavljati u kompost, jer to može dovesti do širenja bolesti. Najsigurnije je takav materijal spaliti ili ga odložiti u dobro zatvorenu kesu za smeće. Redovno sanitarno orezivanje je jednostavna, ali veoma efikasna preventivna mera koja doprinosi opštem zdravlju i dobrom izgledu omana.
Orezivanje za kontrolu veličine i oblika
Iako oman ima prirodno uspravan i lep habitus, ponekad može postati previše visok i robustan za određeni prostor u vrtu, ili njegove stabljike mogu postati preteške i početi da se povijaju. U takvim slučajevima, može se primeniti tehnika poznata kao „Chelsea chop“. Ova tehnika podrazumeva skraćivanje stabljika biljke krajem proleća ili početkom leta (u Engleskoj se to radi krajem maja, u vreme održavanja čuvene izložbe cveća u Čelsiju, otuda i ime).
„Chelsea chop“ se izvodi tako što se vrhovi svih ili samo nekih stabljika skrate za otprilike jednu trećinu do polovinu njihove tadašnje visine. Ovaj postupak ima nekoliko efekata. Prvo, on odlaže cvetanje za nekoliko nedelja, ali rezultira zbijenijom, čvršćom i nižom biljkom koja je manje sklona poleganju i ne zahteva potporu. Drugo, iz mesta reza će se razviti više bočnih grana, što će dovesti do većeg broja cvetova, iako će oni biti nešto manji nego što bi inače bili.
Ova tehnika se može primeniti na različite načine. Možete orezati sve stabljike na biljci za ujednačen, niži rast. Alternativno, možete orezati samo prednje stabljike, ostavljajući zadnje da rastu u punoj visini. Ovo stvara lep, slojevit efekat i čini da biljka izgleda punije. Treći pristup je da se orezuje samo otprilike svaka treća stabljika. Neorezane stabljike će cvetati u svoje uobičajeno vreme, dok će orezane cvetati kasnije, čime se efektivno produžava ukupan period cvetanja cele biljke.
Ovu tehniku treba primenjivati samo na zdravim i dobro uspostavljenim biljkama. Ne preporučuje se za tek posađene ili slabe biljke, jer ih može dodatno iscrpeti. Takođe, važno je ne raditi je prekasno u sezoni, jer to može previše odložiti cvetanje, tako da biljka ne stigne da procveta pre jeseni. „Chelsea chop“ je odličan način da se preuzme kontrola nad veličinom i cvetanjem omana i prilagodi ga specifičnim potrebama vrta.
Jesenje skraćivanje pred zimu
Jesenje skraćivanje je fundamentalni deo pripreme omana za zimski period mirovanja. Nakon što prvi jači mrazevi unište nadzemni deo biljke, listovi i stabljike postaju smeđi, venu i propadaju. U ovom trenutku, oni su ispunili svoju funkciju, a biljka je povukla sve korisne materije u svoj koren. Ostavljanje ovog propadajućeg materijala tokom zime ne samo da izgleda neuredno, već stvara i idealno stanište za prezimljavanje spora bolesti i štetočina.
Postupak se sprovodi u kasnu jesen, obično u novembru. Sve stabljike se oštrim makazama ili srpom režu na visinu od oko 10-15 centimetara iznad nivoa zemlje. Potpuno uklanjanje nadzemnog dela do same zemlje se ne preporučuje, jer ostavljeni patrljci služe kao marker gde se biljka nalazi i mogu pomoći u zadržavanju snega i organskog malča, pružajući dodatnu izolaciju. Ovaj posao je najbolje obaviti pre postavljanja zimskog malča.
Sva odrezana biljna masa mora se pažljivo sakupiti i ukloniti iz leje. Kao i kod sanitarnog orezivanja, ovaj materijal se kompostira samo ako je biljka bila zdrava tokom sezone. U suprotnom, treba ga uništiti. Čista površina zemlje oko biljke smanjuje rizik od pojave bolesti u proleće i manje je privlačna za glodare poput miševa i voluharica, koji bi tokom zime, skriveni ispod snega, mogli da se hrane krunom biljke.
Neki vrtlari preferiraju da ostave nadzemni deo biljke preko zime, tvrdeći da pruža određenu zaštitu i da može izgledati atraktivno prekriven injem ili snegom. Iako ovo može biti slučaj sa nekim ukrasnim travama ili biljkama sa čvrstim semenskim čaurama, kod omana uveli listovi brzo postaju gnjecavi i neugledni. Sa stanovišta zdravlja biljke i opšte higijene vrta, jesenje skraćivanje je daleko bolja opcija.
Orezivanje za potrebe berbe korena
Oman se često gaji ne samo kao ukrasna, već i kao lekovita biljka, a njegov najvredniji deo je koren. Berba korena takođe zahteva jednu vrstu „orezivanja“, odnosno uklanjanja nadzemnog dela. Koren se vadi u jesen, nakon druge ili treće godine rasta, jer je tada najkrupniji i najbogatiji lekovitim supstancama. Idealno vreme za berbu je kasna jesen, nakon što je nadzemni deo biljke počeo da vene, što je znak da su se hranljive materije spustile u koren.
Pre samog vađenja korena, potrebno je orezati kompletan nadzemni deo. Slično kao i kod pripreme za zimu, stabljike se seku nekoliko centimetara iznad zemlje. Ovo olakšava pristup zemljištu oko biljke i sam proces iskopavanja. Nakon orezivanja, koren se pažljivo iskopava ašovom ili vilama, trudeći se da se što manje ošteti. Potrebno je kopati u širokom luku oko biljke, jer je korenov sistem veoma razgranat i snažan.
Nakon vađenja, koren se temeljno čisti od zemlje, obično pranjem pod mlazom vode. Zatim se oštrim nožem odsecaju sitnije žilice i uklanjaju se svi oštećeni ili truli delovi. Glavni, debeli deo korena (rizom) se dalje obrađuje – može se seći na manje komade ili uzdužno raspoloviti kako bi se brže sušio. Ovako pripremljen koren se suši na promajnom i tamnom mestu do upotrebe.
Ukoliko ne želite da izvadite celu biljku, moguće je izvršiti i delimičnu berbu. Pažljivim otkopavanjem dela korenovog sistema, može se odseći deo rizoma, a ostatak biljke vratiti u zemlju. Na ovaj način se biljka ne uništava u potpunosti i može nastaviti da raste. Ovo je ujedno i prilika za razmnožavanje, jer se odsečeni delovi korena sa pupoljcima mogu iskoristiti za sadnju novih biljaka.
