Orezivanje lovorastog jeremička je tema kojoj treba pristupiti sa velikim oprezom i znanjem, jer se radi o biljci koja generalno ne zahteva i ne voli intenzivno orezivanje. Za razliku od mnogih drugih grmova koji se redovno i snažno orezuju kako bi se podstaklo cvetanje ili održao oblik, lovorasti jeremičak poseduje prirodno lep, kompaktan i zaobljen rast. Njegova lepota leži upravo u toj prirodnoj formi. Zbog toga se većina intervencija makazama svodi na minimalne sanitarne rezove. Međutim, postoje situacije kada je orezivanje neophodno, bilo da se radi o uklanjanju oštećenih delova, blagom oblikovanju ili podmlađivanju starijeg grma. Nepravilno ili preterano orezivanje može naneti više štete nego koristi, narušavajući prirodan izgled biljke, smanjujući cvetanje ili čak otvarajući put za infekcije. Zato je ključno znati zašto, kada i kako pravilno orezati ovaj specifičan grm, poštujući njegove biološke karakteristike.
Osnovno pravilo kog se treba držati je: orezujte samo kada je to apsolutno neophodno. Lovorasti jeremičak sporo raste i svaki uklonjeni deo će mu trebati dosta vremena da nadoknadi. Pre nego što uzmete makaze u ruke, dobro osmotrite biljku i zapitajte se da li je rez zaista potreban. Često je prirodan rast grma sam po sebi najlepši ukras. Mnogi iskusni baštovani godinama ne orezuju svoje primerke, osim što uklone poneku suvu grančicu.
Takođe, važno je razumeti da lovorasti jeremičak cveta na prošlogodišnjim granama. To znači da se cvetni pupoljci za narednu sezonu formiraju tokom leta i jeseni. Ako biljku orezujete u pogrešno vreme, na primer u jesen ili zimu, uklonićete te pupoljke i ostati bez cvetova na proleće. Pravilan tajming je, stoga, od suštinskog značaja za očuvanje jedne od najvećih vrednosti ove biljke – njenog mirisnog, ranog cvetanja.
Na kraju, ne treba zaboraviti na toksičnost biljke. Svi njeni delovi su otrovni, pa prilikom orezivanja obavezno nosite rukavice kako biste zaštitili kožu od iritacija. Orezane grane treba pažljivo sakupiti i ukloniti, posebno ako u bašti borave deca ili kućni ljubimci. Odgovorno rukovanje orezanim materijalom je deo bezbednog i savesnog baštovanstva.
Zašto i kada orezivati?
Glavni i najčešći razlog za orezivanje lovorastog jeremička je sanitarno orezivanje. Ono podrazumeva uklanjanje svih suvih, polomljenih, oštećenih ili bolesnih grana. Ovakvo orezivanje se može obavljati u bilo koje doba godine, čim se primeti problem. Uklanjanjem bolesnih delova sprečava se širenje infekcije na ostatak biljke, dok se uklanjanjem polomljenih grana sprečavaju dalja oštećenja i biljci se daje uredniji izgled. Ovo je osnovna mera higijene koja doprinosi opštem zdravlju grma.
Drugi razlog može biti korektivno orezivanje radi održavanja oblika. Iako biljka prirodno raste kompaktno, ponekad se može desiti da neka grana raste nepravilno, kvari simetriju grma ili se ukršta sa drugom granom. U tom slučaju, takva grana se može ukloniti. Takođe, ako grm postane previše širok za prostor u kojem raste, može se blago skratiti. Važno je naglasiti da ovo treba da budu minimalne korekcije, a ne drastično skraćivanje.
Najbolje vreme za bilo kakvo orezivanje koje nije hitno (sanitarno) je odmah nakon cvetanja, što je obično u kasno proleće. Orezivanjem u ovom periodu izbegava se uklanjanje cvetnih pupoljaka za narednu godinu, jer biljka ima dovoljno vremena da formira nove grane i na njima razvije pupoljke tokom leta. Orezivanje u bilo kom drugom periodu, a posebno od kasnog leta do narednog proleća, sigurno će rezultirati smanjenim cvetanjem ili njegovim potpunim izostankom.
Podmlađujuće orezivanje se primenjuje samo na veoma starim, zapuštenim i proređenim grmovima. Ovo je drastičnija mera i primenjuje se sa ciljem da se podstakne rast novih, snažnih izdanaka iz osnove biljke. Međutim, s obzirom na to da lovorasti jeremičak ne reaguje uvek dobro na jako orezivanje, ovoj meri treba pristupiti veoma oprezno i obično se ne preporučuje kao rutinska praksa.
Osnovne tehnike orezivanja
Prilikom orezivanja, ključno je koristiti pravi alat i praviti čiste, precizne rezove. Za tanje grane koriste se oštre voćarske makaze, dok je za deblje grane potrebna testerica. Alat uvek mora biti naoštren i dezinfikovan alkoholom pre upotrebe kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Tup alat gnječi tkivo biljke, praveći neravne rezove koji teže zarastaju i podložniji su infekcijama.
Kada skraćujete granu, rez uvek pravite neposredno iznad zdravog pupoljka ili bočne grančice, pod blagim uglom od 45 stepeni, sa kosinom okrenutom suprotno od pupoljka. Ovo omogućava da se voda sliva sa reza, smanjujući rizik od truljenja. Ostavljanje dugačkog „patrljka“ iznad pupoljka nije preporučljivo, jer će se taj deo osušiti i može postati ulazna tačka za bolesti.
Kada uklanjate celu granu, rez treba napraviti što bliže osnovi iz koje izrasta (bilo da je to glavno stablo ili druga, veća grana), ali bez oštećenja takozvanog „prstena grane“. To je blago zadebljanje na spoju grane sa stablom, koje sadrži tkivo za brzo zarastanje rana. Pravilnim rezom neposredno izvan ovog prstena, biljka će najbrže i najefikasnije zatvoriti ranu.
Nikada nemojte orezivati više od jedne četvrtine do jedne trećine ukupne mase grma u jednoj godini. Lovorasti jeremičak je spororastuća biljka i drastično orezivanje predstavlja veliki šok od kojeg se teško oporavlja. Ako je potrebno jače orezivanje, bolje je rasporediti ga na dve do tri godine, svake godine uklanjajući po nekoliko starijih grana.
Orezivanje za oblikovanje i podmlađivanje
Orezivanje za oblikovanje, kao što je već pomenuto, treba da bude minimalno. Ono se svodi na održavanje prirodne, zaobljene forme grma. Nakon cvetanja, pregledajte biljku i identifikujte grane koje narušavaju njen skladan izgled. To mogu biti grane koje su predugačke, koje štrče, ili one koje rastu ka unutrašnjosti grma, smanjujući protok vazduha. Skratite ili uklonite samo te, problematične grane. Cilj nije stvoriti veštačku, geometrijsku formu, već samo naglasiti i očuvati prirodnu lepotu biljke.
Izbegavajte takozvano „šišanje“ spoljašnjosti grma, kao što se radi kod živih ograda. Ovakvo orezivanje stimuliše gust rast samo na periferiji, dok unutrašnjost grma ostaje bez svetlosti i ogoljava. To stvara neprirodan izgled i može dugoročno naškoditi biljci. Uvek primenjujte tehniku prorjeđivanja, odnosno uklanjanja pojedinačnih grana iz unutrašnjosti ili njihovog skraćivanja do bočne grančice.
Podmlađivanje starih i zapuštenih grmova je delikatan proces. Ako je grm postao prevelik, sa mnogo starih, isprepletanih i neproduktivnih grana, može se primeniti postepeno podmlađivanje. Tokom perioda od tri godine, svake godine nakon cvetanja, uklonite jednu trećinu najstarijih, najdebljih grana, režući ih što bliže osnovi. Ovo će otvoriti prostor i podstaći rast novih, mladih izdanaka iz korena, koji će postepeno zameniti stare. Nakon tri godine, imaćete potpuno obnovljen grm.
Drastično orezivanje celog grma na 20-30 cm od zemlje se generalno ne preporučuje za lovorasti jeremičak. Iako neke vrste dobro podnose ovakav tretman, kod ove biljke postoji rizik da se neće oporaviti i da neće izbiti nove izdanke. Ovu metodu treba primenjivati samo u krajnjoj nuždi, ako je biljka teško oštećena i ako ste spremni da rizikujete njen potpuni gubitak.
Alat i oprema za orezivanje
Pravilan izbor alata je pola posla. Osnovni alat za orezivanje lovorastog jeremička su kvalitetne voćarske makaze. Postoje dva osnovna tipa: „bypass“ (mimoilazne) i „nakovanj“ (anvil) makaze. Za ovu biljku, uvek koristite „bypass“ makaze. One imaju dve oštrice koje se mimoilaze kao kod klasičnih makaza, praveći čist i precizan rez koji je idealan za žive grane. „Nakovanj“ makaze imaju jednu oštricu koja se spušta na ravnu podlogu i one mogu gnječiti tkivo, pa su pogodnije za sečenje suvih grana.
Za grane koje su previše debele za ručne makaze (obično preko 1.5-2 cm u prečniku), koriste se makaze za grane sa dugačkim ručkama. One funkcionišu po istom „bypass“ principu, ali duge ručke omogućavaju primenu veće sile. Za još deblje grane, neophodna je mala ručna testera za orezivanje, po mogućnosti sa zakrivljenim sečivom koje olakšava rad u skučenom prostoru unutar grma.
Održavanje alata je od presudnog značaja za zdravlje vaših biljaka. Nakon svake upotrebe, alat treba očistiti od biljnih sokova i ostataka. Pre početka orezivanja, a posebno prilikom prelaska sa biljke na biljku, obavezna je dezinfekcija. Najlakše je to uraditi brisanjem oštrica krpom natopljenom u 70% alkohol ili denaturisani špiritus. Oštrice treba redovno oštriti kako bi rez uvek bio čist.
Pored alata za sečenje, neophodna je i zaštitna oprema. Kao što je već naglašeno, zbog toksičnosti biljke, nošenje baštenskih rukavica je obavezno. One će zaštititi vašu kožu od kontakta sa biljnim sokovima koji mogu izazvati iritaciju ili dermatitis. Zaštitne naočare takođe mogu biti korisne kako bi se oči zaštitile od sitnih grančica ili biljnih sokova prilikom rada.
Greške koje treba izbegavati prilikom orezivanja
Najveća i najčešća greška je preterano orezivanje. Mnogi baštovani početnici imaju potrebu da sve „uredno podšišaju“, što je kod lovorastog jeremička potpuno pogrešan pristup. Zapamtite, ova biljka najbolje izgleda u svojoj prirodnoj formi. Oduprite se iskušenju da je drastično oblikujete. Svaki rez treba da ima jasnu svrhu: uklanjanje oštećenog, bolesnog ili problematičnog dela.
Druga česta greška je orezivanje u pogrešno vreme. Orezivanje u jesen, zimu ili rano proleće pre cvetanja neizbežno će dovesti do gubitka cvetova. Cvetni pupoljci se formiraju na prošlogodišnjem drvetu. Uvek sačekajte da biljka završi sa cvetanjem pre nego što obavite bilo kakvo korektivno orezivanje. Jedini izuzetak je sanitarno orezivanje polomljenih grana, koje se radi odmah.
Korišćenje tupog ili prljavog alata je greška koja može imati ozbiljne posledice. Tup alat stvara rane koje teško zarastaju i podstiče propadanje tkiva. Prljav, nesterilisan alat je glavni prenosilac bolesti, poput virusa ili gljivica, sa jedne biljke na drugu. Uvek odvojite nekoliko minuta za pripremu alata pre početka rada.
Ostavljanje dugačkih „patrljaka“ prilikom orezivanja je takođe česta greška. Ovi delovi iznad pupoljka ili bočne grane nemaju svrhu, suše se i postaju idealno mesto za razvoj patogena koji se odatle mogu proširiti na zdravi deo biljke. Uvek režite blizu pupoljka ili bočne grane, ali pazite da ih ne oštetite. Pravilna tehnika reza je ključna za brz oporavak biljke.
📷: Josep Gesti, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
