Orezivanje kelreuterije je važna pomotehnička mera koja, kada se pravilno i pravovremeno primenjuje, doprinosi formiranju lepe i stabilne krošnje, poboljšava zdravlje drveta i podstiče cvetanje. Iako ovo drvo prirodno teži formiranju skladne, zaobljene krošnje i ne zahteva intenzivno orezivanje kao neke druge vrste, povremene i ciljane intervencije su neophodne. Razumevanje osnovnih principa orezivanja, poznavanje pravilne tehnike i odabir pravog vremena za rezidbu ključni su za postizanje željenih rezultata bez nanošenja štete drvetu. Pravilno orezivanje nije samo sečenje grana, već promišljen proces oblikovanja i nege koji osigurava dugovečnost i maksimalnu dekorativnost kelreuterije.
Osnovni ciljevi orezivanja kelreuterije mogu se podeliti u nekoliko kategorija. Prvi i najvažniji cilj je sanitarna rezidba, koja podrazumeva uklanjanje svih suvih, polomljenih, bolesnih ili oštećenih grana. Ova mera je od suštinskog značaja za zdravlje drveta jer se time sprečava širenje bolesti i truleži, a drvo se oslobađa delova koji bespotrebno troše energiju. Sanitarna rezidba se može obavljati u bilo koje doba godine, čim se primeti problem.
Drugi cilj je formiranje krošnje, što je posebno važno kod mladih stabala. U prvim godinama nakon sadnje, orezivanjem se uspostavlja osnovna struktura drveta, definiše se visina debla i formira pravilan raspored osnovnih (skeletnih) grana. Pravilno formirana krošnja u mladosti je stabilna, prozračna i estetski privlačna, a ujedno smanjuje potrebu za drastičnim rezovima u kasnijim godinama. Orezivanjem se uklanjaju i grane koje rastu prenisko, koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, kao i vodopije – jaki, vertikalni izdanci koji narušavaju oblik krošnje.
Treći cilj je održavanje veličine i oblika krošnje kod odraslih stabala. Iako kelreuterija ne raste previše brzo, vremenom njena krošnja može postati prevelika za prostor u kojem se nalazi, može početi da smeta objektima, nadzemnim vodovima ili drugim biljkama. U takvim slučajevima, primenjuje se redukciona rezidba, odnosno skraćivanje pojedinih grana kako bi se kontrolisala veličina krošnje. Ovakvo orezivanje treba raditi pažljivo, kako se ne bi narušio prirodni habitus drveta.
Konačno, orezivanje može imati za cilj i podsticanje cvetanja i podmlađivanje. Uklanjanjem starih i iscrpljenih grana, te proređivanjem unutrašnjosti krošnje, omogućava se bolji prodor svetlosti do svih delova, što stimuliše formiranje cvetnih pupoljaka. Kod starijih, zapuštenih stabala, jače orezivanje može podstaći rast novih, vitalnih izdanaka i time podmladiti celo drvo.
Optimalno vreme za orezivanje
Odabir pravog vremena za orezivanje je od presudnog značaja za brz oporavak drveta i izbegavanje potencijalnih problema. Glavno orezivanje kelreuterije, koje uključuje formiranje, proređivanje i skraćivanje krošnje, treba obavljati isključivo u periodu mirovanja vegetacije. Najidealniji period je kasna zima ili rano proleće, obično od kraja januara do početka marta, pre nego što krenu sokovi i pupoljci počnu da bubre. Orezivanje u ovom periodu ima više prednosti.
Prvo, drvo je bez lišća, što omogućava jasan pregled strukture krošnje i lakše uočavanje grana koje treba ukloniti. Drugo, biljka je u fazi mirovanja, pa je stres od orezivanja sveden na minimum. Treće, rane od rezova napravljene u kasnu zimu brzo zarastaju sa početkom vegetacije u proleće, čime se smanjuje rizik od prodora patogena. Orezivanje u ovom periodu takođe usmerava energiju drveta, koja bi inače bila potrošena na grane koje se uklanjaju, na rast i razvoj preostalih, željenih delova krošnje.
Treba izbegavati orezivanje u kasnu jesen i na početku zime. Rane napravljene u jesen sporo zarastaju i podložne su prodoru vlage i patogena tokom zime. Takođe, jaki mrazevi mogu dodatno oštetiti tkivo oko reza. Letnje orezivanje se uglavnom ne preporučuje, osim za manje, korektivne zahvate. U leto se može obaviti pinciranje (zakidanje vrhova mladih izdanaka) radi kontrole rasta ili uklanjanje vodopija i izdanaka koji rastu iz osnove stabla. Uklanjanje krupnijih grana tokom leta može izazvati jak stres i „krvarenje“ sokova iz rana.
Izuzetak od pravila o zimskoj rezidbi je već pomenuta sanitarna rezidba. Suve, polomljene ili očigledno bolesne grane treba ukloniti odmah po uočavanju, bez obzira na godišnje doba. Uklanjanje takvih grana je hitna mera koja sprečava dalje širenje problema i potencijalnu opasnost od pada grana.
Tehnika pravilnog orezivanja
Pravilna tehnika rezanja je ključna za zdravlje drveta. Uvek treba koristiti oštar, čist i dezinfikovan alat. Za tanje grane koriste se voćarske makaze, za deblje testera za grane, a za najdeblje motorna testera (posao koji treba prepustiti profesionalcima). Tupi alati gnječe i cepaju tkivo, stvarajući neravne rane koje teško zarastaju i podložne su infekcijama. Alat treba dezinfikovati alkoholom pre početka rada i prilikom prelaska sa jednog drveta na drugo.
Rez uvek treba praviti pod blagim uglom, kako se na površini reza ne bi zadržavala voda. Prilikom skraćivanja grane, rez se pravi na oko 5-10 milimetara iznad zdravog pupoljka ili bočne grane. Pupoljak treba da bude okrenut ka spolja, u pravcu u kojem želimo da usmerimo rast nove grane. Rez ne sme biti ni preblizu ni predaleko od pupoljka. Preblizak rez može oštetiti pupoljak, dok predalek ostavlja patrljak koji će se osušiti i postati potencijalno mesto za ulazak bolesti.
Prilikom uklanjanja cele grane, rez se pravi na mestu njenog spajanja sa debljom granom ili stablom, neposredno izvan takozvanog „prstena grane“ (nabreklina kore na osnovi grane). Ovaj prsten sadrži specijalizovane ćelije koje omogućavaju brzo zarastanje rane i formiranje kalusa. Nikada ne treba seći unutar prstena niti ostavljati dugačak patrljak. Sečenje u ravni sa stablom (flush cut) je velika greška jer se time uklanja prsten i stvara velika rana koja veoma teško zarasta.
Za uklanjanje težih, debljih grana, obavezno je koristiti tehniku trostrukog reza kako bi se izbeglo cepanje kore niz stablo. Prvi rez se pravi sa donje strane grane, na oko 20-30 cm od stabla, i ide do trećine debljine grane. Drugi rez se pravi sa gornje strane, nekoliko centimetara dalje od prvog reza, i seče se dok grana ne pukne pod sopstvenom težinom. Na kraju, preostali patrljak se pažljivo odseca na pravilnom mestu, uz prsten grane.
Formiranje mladih stabala
Orezivanje u prvih nekoliko godina nakon sadnje je presudno za buduću strukturu i stabilnost drveta. Cilj je formirati jedno centralno, vodeće stablo (provodnicu) i pravilan raspored skeletnih grana. Odmah nakon sadnje, uklanjaju se sve polomljene ili oštećene grane. U prvoj godini, orezivanje treba da bude minimalno kako bi se biljka fokusirala na ukorenjavanje.
U drugoj i trećoj godini počinje formiranje. Odabira se najjači, vertikalni izdanak koji će biti centralni lider. Konkurentni izdanci koji rastu paralelno sa njim se uklanjaju ili potčinjavaju skraćivanjem. Zatim se biraju 3 do 5 snažnih, dobro raspoređenih bočnih grana koje će činiti osnovu krošnje. Ove grane treba da budu raspoređene spiralno oko stabla i na različitim visinama, sa razmakom od najmanje 15-20 cm. Grane koje rastu pod previše oštrim uglom u odnosu na stablo treba ukloniti jer su takve veze slabe i podložne lomljenju.
Postepeno se uklanjaju donje grane kako bi se deblo podiglo na željenu visinu, obično 1.5 do 2 metra, zavisno od namene drveta (da li je potreban slobodan prolaz ispod njega). Ovo se ne radi odjednom, već postepeno, svake godine uklanjajući po jedan ili dva sprata najnižih grana, dok se ne dostigne željena visina čistog debla. Donje grane, dok postoje, doprinose jačanju i debljanju stabla, pa ih ne treba ukloniti prerano.
Tokom celog procesa formiranja, redovno se uklanjaju sve vodopije (vertikalni izdanci sa starijih grana), grane koje se ukrštaju ili rastu ka unutrašnjosti krošnje, kao i duple grane koje izlaze iz istog mesta. Cilj je stvoriti otvorenu, prozračnu krošnju u kojoj svaka grana ima dovoljno prostora i svetlosti. Jednom kada je osnovna struktura uspostavljena, potreba za orezivanjem se značajno smanjuje.
Održavanje odraslih stabala
Odrasla, pravilno formirana stabla kelreuterije zahtevaju minimalno orezivanje. Održavanje se uglavnom svodi na redovnu sanitarnu rezidbu, odnosno uklanjanje suvih i oštećenih grana. Pored toga, povremeno se radi proređivanje krošnje kako bi se održala dobra prozračnost i osvetljenost. Ovo podrazumeva uklanjanje viška grana iz unutrašnjosti krošnje, kao i onih koje su previše guste i međusobno konkurišu.
Ako krošnja postane prevelika, primenjuje se redukciona rezidba. Važno je ne pribegavati drastičnom skraćivanju svih grana na istu visinu (tzv. „topping“ ili „šišanje na glavu“). Ova praksa je izuzetno štetna za drvo, stvara velike rane, narušava prirodni izgled i podstiče rast velikog broja slabih, nestabilnih izdanaka. Umesto toga, veličina krošnje se smanjuje skraćivanjem pojedinačnih grana do pogodnih bočnih grana, čime se čuva prirodna struktura i vitalnost drveta.
Podmlađivanje starih i zapuštenih stabala je složen proces koji se sprovodi postepeno, tokom više godina. Ne treba ukloniti više od jedne trećine lisne mase u jednoj godini. Postupak uključuje uklanjanje starih, debelih i neproduktivnih grana, čime se otvara prostor za rast novih, mlađih izdanaka iz osnove krošnje. Ovaj posao je najbolje prepustiti profesionalnim arboristima koji poseduju znanje i opremu za bezbedan i efikasan rad.
Nakon svakog orezivanja, važno je pravilno zbrinuti odsečene grane. Ukoliko su zaražene bolestima, treba ih spaliti ili odneti na deponiju kako bi se sprečilo širenje zaraze. Zdrave grane se mogu usitniti i kompostirati. Briga o drvetu ne prestaje sa poslednjim rezom, već uključuje i odgovorno upravljanje biljnim otpadom.
📷 Flickr / Szerző: Plant Image Library / Licence: CC BY-SA 2.0
